Из града Левкосије (данашње Никозије) на острву Кипру, од побожних родитеља Луке и Лурдане. Отпутовавши у Египат здружи се тамо са једним отпадни|ком од хришћанске вере. Једном, у пијаном стању, он се одрече Христа и потурчи се. Али чим се отрезни, он се стаде горко кајати. И не налазећи мира души својој, он стаде лутати и лека души својој тражити. Тако дође у Бејрут и тамо се исповеди код ондашњег архијереја. Ово духовно лице му препоручи лек: да се наоружа духовним оружјем истинског и свесрдног покајања и да ступи у немилосрдну борбу са духовима зла испод неба. И Полидор се одмах поче постити, Богу молити, метанија чинити, свештене књиге читати, нарочито Житија Светих. Тако он проведе четрдесет дана у једном манастиру испод горе Ливана. А у њему пламтијаше жеља да пострада за Господа Христа, и тако мучеништвом откаје свој cтpaшни грех. Зато оде цркви, те му читаше молитве умилостивљења, помазаше га светим миром, и причестише Светим Тајнама.После тога он оде и пријави се турском судији у Новом Ефесу, и изјави да се одриче муслиманске вере и жели да умре као хришћанин. Судија га дуго одвраћаше, но мученик јуначки понављаше: Родио сам се као хришћанин, и хоћу да умрем хришћанин. Судија му на то стаде саветовати да пожали своју лепоту и своју младост. Мученик му одговори: Све су то трице!Исуса мог Исуса хоћу! Хришћанин сам, и хришћанин хоћу да умрем! Када судија виде да је Полидор непоколебљив у својој хришћанској вери, он га стави на тешке муке; па га најзад обеси 1794. године у Новом Ефесу. Тело му би погребено тек после три дана од побожних хришћана и Турака. Од светих моштију светог Полидора бивала многа чудеса Света глава његова чува се данас у Атини у цркви Св. Екатерине на Плаки, где је пренета из Мале Азије после прогона тамошњих хришћана 1922.године.