Преподобни Агава беше пореклом Измаиљћанин. Оставивши родитеље, отаџбину и богатство, он пође за једним монахом, од кога прими монашку схиму. Наставник преподобног Агаве оде заједно с њим к великом подвижнику преподобном Јевсевију и постадоше његови ученици. Од великог Јевсевија Агава се научи пребивати дуго време у молитвеном бдењу. После смрти блаженог Јевсевија преподобни Агава остаде у његовој келији и проведе тамо тридесет осам година. Он стално напредоваше у врлинама; и сваки дан се труђаше као да је изнова почињао монашки живот. Он никада није облачио обућу; јео је толико мало, тек да одржи тело у животу, а пијење воде сматрао је сувишним; носио је на себи тешке вериге; ретко је кад седао: највећи део дана и ноћи проводио је стојећи и молећи се, или клечећи узносио је своје молитве Господу. У постељу уопште никада легао није; њега нико никада не виде да лежи. А и кад постаде игуман и старешина тамошњих монаха, он свима потчињенима беше узор и пример мудрољубља и врлине. Тако се подвизавајући, он се у дубокој старости мирно упокоји у Господу.