Блажени Исаија је рођен и васпитан од благородних и христољубивих родитеља у Кијевској области, у Русији. Возљубив Христа од младости, и оставив сласти овога света, Исаија оде у Печерски манастир к преподобном Теодосију, са жељом да постане црноризац. Провидев Духом да ће Исаија бити трудољубив делатељ у подвижничком животу, преподобни Теодосије га обуче у монашки образ. Подвизивајући се у врлини, и додавајући труд на труд, блажени Исаија трпљаше многа страдања, те се сви дивљаху суровом живљењу његовом, и сви га веома љубљаху. Беше он кротак, смирен, послушан, убоштвољубив, братољубив. Иако у телу, он показиваше анђелско живљење, умртвљујући у себи уздржањем и великим трпљењем све страсти и пожуде телесне. Украшен благољепијем четири врлине: мудрости, праведности, јунаштва и целомудрија, он као на четворопрежним колесницама хиташе ка Небеском Јерусалиму, показујући да је небески грађанин. За његову врлину чуше сви, јер се град не може сакрити кад на гори стоји (Мт. 5, 14).
Чувши за богоугодно живљење блаженог Исаије, благоверни кнез Изјаслав Јарославич мољаше преподобног Теодосија да да благослов Исаији да се прими игуманства у манастиру светог Великомученика Димитрија, пошто се ранији игуман, преподобни Варлаам, беше упокојио. Преподобни Теодосије изађе у сусрет молби благоверног кнеза, даде благослов блаженом Исаији и посла га за игумана у споменути манастир. А блажени, не желећи да не послуша преподобнога коме беше предао сву вољу своју, прими се игуманства. И беше искусан наставник братији, и добар пастир који поверено му стадо добро напаса. Он иако промени чин, не промени своје подвижништво. Са умом увек упереним к Богу, он смирено рађаше све тешке послове. Да би братији био користан, он сам беше први у сваком послушању. И што наређиваше осталима, то сам најпре чињаше, дајући себе као пример свима, да би све извео на гору врлина. Јер ученици имају обичај да следују не толико речима учитеља колико њиховим делима.
Видећи каквог светог мужа стече своме манастиру, благоверни кнез Изјаслав се веома радоваше и преподобном Теодосију веома благодараше. И свемоћни Бог, који све по својој вољи уређује, желећи да више прослави угодника свог, почаствова га архијерејским саном. Јер када епископ ростовски, блажени Леонтије Чудотворац, отиде ка Господу, преподобни игуман Исаија, по вољи Божјој и по избору свих, би постављен за епископа ростовског.
Дошавши на архијерејски престо богочуваног града Ростова, блажени Исаија виде да у његовом стаду има неких дивљих оваца, тојест новокрштених људи који нису добро утврђени у вери. И срце му се кидаше, размишљајући о томе да ће он морати давати одговор за њих Пастиреначелнику Исусу на дан Суда. Онда се он ревносно лати пастирских послова: учаше и мољаше христоимено стадо да буде чврсто у вери и да живи угледајући се на Господа Христа. И говораше им: Који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте (Гал. 3. 27). Зато треба да у свему следујете Христу и Његовом учењу, да би се име Христово славило међу хришћанима а не хулило.
Ношен ревношћу побожности блажени Исаија обилажаше и остале градове и села у области Ростовској и Суздаљској, и где год би нашао идоле и идолишта, он их је рушио и огњу предавао, а људе учио и упућивао да православно верују у свету једносушну Тројицу. Затим оне који би примили хришћанску веру, он крштаваше у име Оца и Сина и Светога Духа; оне пак који нису хтели да верују он задивљаваше чудесима и многим знамењима, еда би и њих у веру обратио. И тако он благодаћу Божјом за кратко време све привуче ка Христу.
Према убогима, сиротима и удовицама епископ Исаија беше веома милостив. Он беше хранитељ гладних, утешитељ ожалошћених, помоћник и заштитник бедних. Он беше, по речи Јова: око слепоме и нога хромоме (Јов. 29, 15). Зато му се сви радоваху, и свуда Бога прослављаху што земљи њиховој дарова таквог оца, учитеља и наставника.
У то време, за владавине благоверног кнеза Кијевског Всеволода Јарославича, би готова небески лепа црква Печерска, и требало ју је осветити. Преосвећени митрополит кијевски Јован беше веома ожалошћен што време освећења стиже а он не беше успео да за ту свечаност сабере богољубиве епископе због њихове удаљености. Тада, као што друге епископе известише о времену освећења цркве Печерске Богом послани младићи свети Анђели, тако и преподобном епископу Исаији у Ростову предстадоше Божји Анђели у облику младића и обавестише га о освећењу. Стога и преподобни Исаија стиже са осталим архијерејима у Кијев на освећење цркве.
Ову чудесну ствар сам преподобни отац наш Исаија отворено исприча са благодарношћу, како преосвећеном митрополиту у богоспасаваном граду Кијеву, тако и у Ростову по свом повратку из Кијева, где га са радошћу дочека сав клир и паства.
После тога он остаде на престолу свом још годину дана. И пошто се тако добро потруди око стада Христовог, и много неверника обрати к Богу, и много цркава подиже, и многа чудеса сатвори, он у добром исповедању сконча земаљски живот свој петнаестог маја 1090. године.
И тако њему, који од светих Анђела би позван на освећење неболике цркве, би душа од истих светих Анђела однесена на небо у вечност, куда нека и ми будемо пренесени молитвама преподобног оца нашег Исаије и посредништвом Пречисте Богоматере, а благодаћу самога Творца неба, Једног у Тројици Бога, коме слава сада и увек и кроза све векове, амин.