Аврамије ученик преподобног Корнилија. Рођен у Пскову, Корнилије рано оставио свет, жељан строгог монашког живота и сурових подвига. Преко Финландије удаљио се на обале Белога мора. Странствујући кроз непролазне шуме, он ишао од села до села и проповедао Еванђеље тамошњим незнабошцима. И његова апостолска делатност би плодотворна. Стигавши до маленог острва Палија на Оњежком језеру, преподобни реши да се ту настани ради усамљеничких подвига и живљења созерцајног. Он начини колибицу, и сав се предаде пустињачком живовању. Убрзо се к њему стадоше стицати људи жељни подвижничког живота. И око његове колибе почеше ницати келије. Онда преподобни подиже храм у част и славу Рождества Богородице. Тиме би постављен почетак Палеостровском манастиру, и преподобни постаде први његов игуман. Ради што ревноснијег вршења молитвеног правила и подвига, преподобни се често повлачио у једну оближњу пештеру, и тамо се подвизавао постом и молитвом носећи на себи тешке железне вериге. Пред смрт преподобни би једне ноћи за време молитве у пештери удостојен дивне посете: њему се јави Спаситељ са крстом у рукама, и благослови преподобнога и његову обитељ. Ово чудесно јављење испуни сву душу преподобнога оца таквом сладошћу, да он одлучи не напуштати више пештеру, у којој му се Господ јавио. Зато он место себе постави за старешину обитељи свог омиљеног ученика Аврамија, предаде братији благослов, па остаде у пештери као у добровољном затвореништву. И ту он ускоро отиде ка Господу, око 1420 године.

Преподобни Аврамије би ученик и усрдни следбеник подвижничког живота преподобнога Корнилија; и много се потруди око напретка и процвата манастира. За време његовог игуманства Господ прослави оснивача обитељи преподобног Корнилија нетљеношћу његових чесних моштију: и оне бише преподобним Аврамијем и братијом свечано пренесене из пештере у саборну манастирску цркву Рождества Богородице. Преподобни пак Аврамије престави се ка Господу у почетку друге половине петнаестог века. Господ удостоји и њега венца нетљенија. А свете мошти обојице светих подвижника почивају и сада у цркви њиховог манастира.