Свети отац наш Петар родио се у Понту од побожних родитеља, са којима проживе само седам година. Све остало време свога живота он проведе у философији = у подвижништву (= ασκησιν = испосништву), најпре у Галатији; затим отпутова у Палестину. Тамо он обиђе сва свештена и света места, у свакоме проводећи дуго време у молитвама. Из Палестине он отиде у Антиохију. Тамо се затвори у једној келији, и радећи на својој души, провођаше време у непрестаним молитвама. Ништа осим хлеба он није јео и осим воде није пио, и то по врло мало сваког другог или трећег дана. Због таквих врлина он доби од Бога власт над демонима. Тако свети Петар ослободи од демона једног човека, по имену Данила. Научивши исцељеног Данила истинама свете вере, свети Петар га начини својим саиспосником и саревнитељем. Угодник Божји Петар отвараше очи слепима и исцељиваше разне болести. Савете и поуке он даваше или писмено или усмено. Својим светим животом он постаде чувен и славан у целој Антиохији и у свој околини њеној. Поживевши деведесет и девет година, преподобни Петар мирно отиде у вечне обитељи небеске, око 429. године.