Свети преподобномученик Пафнутије живљаше у време цара Диоклецијана и беше родом Египћанин. Царски намесник Египта Аријан, гонитељ хришћана, допутова у град Тентиру и одреди двеста војника да му пронађу и доведу подвижника Пафнутија. Али овај, унапред обавештен о томе од анђела, сам се јави гонитељу, и пошто исповеди веру у Христа Бога, он би бачен у тамницу. Затим поново би изведен пред намесника, при чему окови сами од себе спадоше с његових руку и ногу. Тада га метнуше на страховите муке, тако да му изнутрице испадоше, али га анђео Господњи но цели. Видевши то, два војника, Дионисије и Калимах, који мучаху светитеља, повероваше У Господа Христа, и ту одмах бише обезглављени. Поново затворен у тамницу, Пафнутије обрати Христу четрдесет чиновника које намесник беше бацио у тамницу. Сви они за исповедање Христа бише предати огњу После тога свети Пафнутије, на чудесан начин ослобођен тамнице и с радошћу примљен у дому једног богатог човека по имену Несторија (или Евсторгија), побуди на подвиг мучеништва самог Несторија, супругу његову Ермиону и кћер његову Стефану, који бише обезглављени Аријаном. Потом свети Пафнутије обрати шеснаест ученика дечака, децу угледних родитеља: они бише прободени џилитима, а један од њих спаљен на ломачи; осамдесет пак рибара, подстакнути на мучеништво, бише лишени живота секиром. Свети Пафнутије обрати још четири стотине војника са њиховим старешином Јевсевијем; и они сви бише сажежени у јамама. После тога свети Пафнутија са каменом о врату бацише у реку; али он на том камену доплови до обале. Напослетку свети Пафнутије би послат самом Диоклецијану; овај прикова светитеља на палмово дрво, и тако свети исповедник предаде дух свој Богу 303. године.