После смрти Јосифове потомство Јакова, оца његова, за неколико стотина година толико се намножи у земљи Египатској, да се она сва напуни Израиљцима, и у време рата они су сами могли дати до шест стотина хиљада војника. Тада се цар египатски поче прибојавати да се народ Израиљски не удружи са непријатељима Египта, па истребе Египћане са земље. Зато он постави нарочите настојнике над Израиљцима да их муче сваковрсним тешким пословима. И жестоко нагоњаху Израиљце, и загорчаваху им живот, приморавајући их да обрађују земљу праве опеке и зидају градове, не из неке потребе него из сујете, а нарочито из жеље да што пре униште јеврејски народ. Али уколико они више мучаху и злостављаху Израиљце, утолико се ови више множаху: јер не могаху они умањити број људи, који се по вољи самога Бога размножаваху и увећаваху. И мада цар беше потајно издао наређење бабицама да убијају свако мушко дете јеврејско чим се роди, но бабице се бојаху Бога и штеђаху децу. Тада цар објави заповест по целој земљи Египатској: да је сваки дужан бацити у реку мушко дете јеврејско чим га примети (2 Мојс. 1, 10-22) У то време живљаше тамо неки човек из племена Левијева, по имену Амрам, који имађаше жену из истога племена, по имену Јохаведу; њима се пре овога времена родише син Арон и кћи Мариам (2 Мојс. 6, 20)

А у ово опасно време, када новорођенчад јеврејску убијаху, њима се роди други син; дете беше веома лепо, и они плакаху због њега, знајући заповест цареву о убијању мушких новорођенчади јеврејских. И кријаху га три месеца. А кад га више не могаху крити мати његова узе ковчежић од сите, обли га смолом и паклином, метну дете у њега, и однесе га у трску крај реке. А сестра његова стаде подаље да види шта ће бити од њега. Утом, по промислу Божјем, кћи фараонова дође на реку да се купа и девојке њезине ходаху крај реке. Она угледа ковчежић у трсци, и посла дворкињу своју те га извади. Отворивши ковчежић она угледа у њему дете које плакаше; и сажали јој се, и рече: "то је јеврејско дете". Па хотећи да га посини она нареди да нађу детету дојкињу међу Јеврејкама. По казивању Јосифа Флавија, многе су дојкиње Јеврејке довођене к нађеном детету, али оно не хте ни од једне сисати. Тада сестра Мојсијева Мариам приступи кћери фараоновој и рече јој: Хоћеш ли, госпођо, да ја идем да ти дозовем дојкињу Јеврејку, да ти одоји дете? - Кћи фараонова јој рече: Иди и дозови. - И отиде девојчица, и дозва матер детињу. И кћи фараонова јој рече: Узми ово дете и одој ми га, а ја ћу ти платити. - Јохаведа узе дете у руке, и оно се одмах прилепи уз њу, осећајући у њој своју мајку, и она га надоји. И дојаше га она у своме дому, и одоји га. А кад дете одрасте, она га одведе кћери фараоновој; ова га посини, и надену му име Мојсије, говорећи: јер га из воде извадих (2 Мојс. 2, 2-10). А егииатска реч моис значи вода.

У неким старим историјама пише се о Мојсију, како га је једном кћи фараонова донела оцу своме фараону, и овај играјући се с Мојсијем метну му на главу царски венац, на коме беше извајан мали идолчић; дете Мојсије дохвати венац са главе, баци га на земљу, и изгази ногама. Поред цара то виде и један присутни жрец идолски који знађаше за предсказање мага, по коме се Израиљцима имао родити вођ, при коме ће Египат претрпети многе казне; и овај жрец саветова фараону да убије ово дете, да не би када одрасте нанело неку несрећу њиховој земљи. Но по Божјем благоволењу и уређењу, други устадоше против тога говорећи, да је дете учинило то ненамерно, из незнања. Желећи пак да провере то незнање и ненамерност, они донесоше детету жар, и оно узимаше жар и меташе себи у уста, те опече себи језик, од чега Мојсије и постаде муцав.

Када Мојсије порасте, кћи фараонова одреди најодабраније мудраце египатске да га уче свој мудрости египатској. И он се показа врло бистар, и беше силан у речима и у делима, и за кратко време превазиђе своје учитеље, и постаде љубимац цара и свих дворјана (ср. Д. А. 7, 21-22). А када сазнаде за своје порекло, да је Израиљац, он поче упознавати Јединог Бога, постојећег на небесима, Творца свеколике твари, у кога вероваше његов народ, и он се стаде гнушати незнабожачког безбожја египатског (ср. Јевр. 11, 24-26).

Неки историчари пишу да када Етиопљани војеваху против Египта онда Мојсије, већ зрео човек, би изабран од Египћана за војсковођу, и храброшћу својом потуче Етиопљане. Но цар египатски уместо захвалности омрзну га, јер неки од египатских жречева у своме волхвовању прорицаху да ће Мојсије навести несреће на Египат, и саветоваху цару да га убије. Слушајући их, цар стварно намисли да убије Мојсија, али томе не приступи брзо; јер не жељаше да ожалости своју кћер, и јер се надаше да Мојсију пронађе какву кривицу или да сачека згодније време.

У то време Мојсије изиђе једном к браћи својој, синовима Израиљевим; и гледајући њихове патње виде где некакав Египћанин бије једнога Јеврејина. И обазрев се тамо и амо, кад виде да нема никога, он уби Египћанина и сакри тело његово у песак. Изишавши и сутрадан, он виде два Јеврејина где се бију, и рече ономе који беше крив: Зашто бијеш ближњега свога? - А тај узврати: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама? Хоћеш ли да и мене убијеш као што си јуче убио Египћанина? - Чувши то Мојсије се уплаши и рече: Вероватно, сви су дознали за убиство. - И фараон чу за то и тражаше да погуби Мојсија. Али Мојсије побеже од фараона, и дође у земљу Мадијамску. Уморан од пута он седе код једнога студенца. Утом седам кћери свештеника мадијамског Јотора, које пасијаху овце оца свога дођоше на студенац и стадоше захватати воду и налевати у појила да напоје стадо. Међутим наиђоше пастири других стада и отераше их. Тада Мојсије уста и одбрани девојке, и захватајући воду напоји им стадо. Вративши се кући, девојке испричаше оцу своме како их један Египћанин одбрани од пастира и нагоји им стадо. Јотор онда позва Мојсија, и прими га у кућу своју, па му потом кћер своју Сефору даде за жену. Са њом Мојсије доби два сина; првоме надену име Гирсам, "јер сам", говораше он, "дошљак у земљи туђој", а другоме Елеазар, рекавши: "Бог оца мога би ми помоћник, и избави ме из руке фараонове" (2 Мојс. 2, 11-22).

После много времена умре цар египатски. И уздисаху од невоље синови Израиљеви и вапијаху; и вапај њихов од тешких мука њихових узиђе к Богу. И Бог чу уздисање њихово, и опомену се Бог завета Свога с Авраамом, Исаком и Јаковом. И погледа Бог на синове Израиљеве, и намисли их избавити (2 Мспс. 2, 23-25).

Мојсије пасијаше стадо Јотору тасту своме. Једном он одведе стадо преко пустиње и дође н а гору Божију Хорив. И јави му се Анђео Господњи у пламену огњеном из купине; и погледа Мојсије, а то купина огњем гори а не сагорева. Мојсије рече: Идем да видим то велико јављење, зашто не сагорева купина. - А Господ викну к њему из купине: Мојсије! Мојсије! - Он одговори: Ево ме, Господе! - И рече му Господ: Не иди овамо. Изуј обућу своју с ногу својих, јер је место г д е стојиш света земља. - Још му рече: Ја сам Бог оца твога, Бог Авраамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев. - А Мојсије заклони лице своје, јер га страх бејаше гледати у Бога. - И рече Господ: Добро видех страдање народа мога у Египту, и чух вапај његов, и сазнадох муку његову. И сиђох да га избавим из руку египатских, и да га изведем из те земље у земљу добру и пространу, у земљу где млеко и мед тече, у земљу где су Хананеји и Хетеји и Амореји и Ферезеји и Јевеји и Јевусеји. И ево вапај синова Израиљевих већ дође до мене, и видим муку којом их муче Египћани. Сада хајде да тебе пошљем к фараону, да изведеш народ мој, синове Израиљеве, из Египта. - А Мојсије рече Богу: Ко сам ја да идем к фараону и да изведем синове Израиљеве из Мисира? - А Бог му рече: Ја ћу бити с тобом, и ово нека ти буде знак да сам те ја послао: кад изведеш народ мој из Египта, служићете Богу на овој гори. - Мојсије рече Богу: Ево, кад отидем к синовима Израиљевим, па им речем: Бог отаца ваших посла ме к вама, ако ме упитају: како му је име? шта ћу им казати? - Господ одговори Мојсију: Ја сам онај што јест. Тако ћеш казати синовима Израиљевим: Који јест он ме посла к вама. - И опет рече Бог Мојсију: Овако кажи синовима Израиљевим: Господ Бог отаца ваших, Бог Авраамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев посла ме к вама. То је име моје довека, и то је спомен мој од колена на колено. Иди, и скупи старешине Израиљске, па им реци: Господ Бог отаца ваших јави ми се и рече: Обиђох вас, и видех како вам је у Египту. И извешћу вас из невоље Египатске у земљу где тече млеко и мед. И они ће послушати глас твој; па ћеш ти и старешине Израиљске отићи к цару Египатском, и рећи ћете му: Господ Бог Јеврејски позва нас, па ти се Молимо да изидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу своме. Но ја знам да вам цар египатски неће допустити да изидете. Тада ћу ја пружити руку своју, и ударићу Египат свим чудесима својим, и фараон ће вас морати пустити. - А ако не поверују, одврати Мојсије, и не послушају глас мој, и рекну: није ти се Господ јавио. - Господ га упита: Шта ти је то у руци? - Штап, одговори Мојсије. - Баци га на земљу, рече Господ. - И Мојсије га баци, а он поста змија. И Мојсије побеже од ње. А Господ рече Мојсију: Пружи руку своју, па је ухвати за реп.

- И он пружи руку своју, и ухвати је, и опет поста штап у руци његовој. - И Господ рече Мојсију: То учини, да би ти поверовали да ти се јавио Господ Бог отаца њихових, Бог Авраамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев. А ако и томе не поверују, онда тури руку своју у недра своја. - И Мојсије тури руку своју у недра своја; а кад је извади, он виде да му је рука од губе постала бела као снег. Господ му нареди да опет тури руку у недра, и она опет постаде здрава. - Ако пак не узверују теби и после тог знамења, рече Господ, онда захвати воде из реке и пролиј на земљу, и вода ће се претворити у крв. - Мојсије опет стаде молити Бога да не шаље њега, јер није речит и муца кад говори. А Господ рече Мојсију: Ко је дао уста човеку? ко чини немим или глувим или окатим или слепим? зар не ја, Господ? Иди дакле, ја ћу бити с устима твојим, и учићу те шта ћеш говорити.

- Но Мојсије и даље мољаше Господа да место њега пошаље неког способнијег. Тада се разгњеви Господ на Мојсија и рече: Није ли ти Арон брат? Ја знам да је он речит; и ево он ће те срести, и кад те види обрадоваће се у срцу свом. Њему ћеш казати и метнућеш ове речи у уста његова, и ја ћу бити с твојим устима и с његовим устима, и учићу вас шта ћете чинити. И он ће место тебе говорити народу, и он ће бити теби место уста а ти ћеш бити њему место Бога. А тај штап узми у руку своју, њим ћеш чинити чудеса (2 Мојс. 3, 1 - 4 , 17).

После тога Мојсије се врати к Јотору тасту своме, и рече му: Пусти ме да идем у Египат к браћи својој, да видим јесу ли јоште у животу. - Иди с миром, одговори Јотор. И побеже Мојсије у Египат без страха, јер цар који је хтео да га убије и сви који су искали душу његову беху помрли. По наређењу пак Божјем у сусрет Мојсију изиђе Арон, и сусревши се загрлише се. И Мојсије каза Арону све речи Господње. Дошавши у Египат они скупише све старешине синова Израиљевих, и казаше им све речи које Господ беше рекао Мојсију, и Мојсије учини знаке пред свима. И повероваше им Израиљци и обрадоваше се што Господ походи синове Израиљеве и што погледа на њихово страдање.

После тога Мојсије и Арон изиђоше пред фараона и рекоше му: Овако вели Господ Бог Израиљев: пусти народ мој да ми празнују празник у пустињи. - А л и фараон рсче: Ко је тај Бог Израиљев, да бих ја ггослушао глас његов? Не знам ја Господа, и нећу пустити Израиљце. И ви, Мојсије и Ароне, зашто одвлачите народ од рада његова? Идите сваки на свој посао. - И у исти дан заповеди фараон настојницима да још јаче киње Јевреје, наваљујући на њих још теже послове. При томе фараон говораше: Јевреји су беспослени, на зато траже да иду да принесу жртву Богу своме.

Кињени још више, Јевреји повикаше на Мојсија и Арона: Господ нека вам суди што нас омразисте фараону и слугама његовим, и дадосте им мач у руке да нас побију. - Мојсије се онда обрати Господу и рече: Господе, зашто си навукао то зло на народ? зашто си ме послао? Јер откако изидох пред фараона и проговорих у твоје име, он још горе поступа с народом. - Господ одговори Мојсију: Сад ћеш видети шта ћу учинити фараону, јер под дејством руке крепке пустиће синове Израиљеве, чак ће их истерати из своје земље (2 Мојс. 4, 18-6, 1).

Окрепљен Богом, Мојсије поново изиђе с Ароном пред фараона и рече му: Господ Бог јеврејски посла ме к теби да ти кажем: пусти народ мој да ми послужи у пустињи. - И да би уверили фараона да су заиста послани од Бога, они стадоше творити чудеса. Арон баци штап пред фараона и пред слуге његове, и ирометну се у змију. Фараон онда дозва мудраце египатске и врачаре; те и врачари египатски учинише то исто својим врачањем. И бацише сваки свој штап, и прометнуше се штапови у змије; али штап Аронов прождре њихове штапове. И отврдну срце фараоново, и не послуша их, као што беше казао Господ, и не хте пустити народ. Тада по наређењу Божјем Мојсије и Арон стадоше наводити казне на земљу Египатску.

Прва казна беше ова: подигавши штап свој Арон удари по води речној пред фараоном и слугама његовим, и сва вода што беше у реци претвори се у крв; и рибе што беху у реци поцркаше; и усмрде се река тако да не могаху Египћани пити воде из реке, и беше крв по свој земљи египатској. - Аруга казна беху жабе: Арон пружи руку своју на воде египатске, и изађоше жабе и покрише земљу Египатску, и скакаху по кућама, по спаваћим собама, по постељама, по наћвама, по пећима; скакаху и на цара и на слуге његове и на народ његов; и провре земља њихова жабама. И када по речи Мојсијевој поцркаше жабе, Египћани их згртаху свуда на камаре и камаре, и усмрде се сва земља Египатска од поцркалих и иструлелих жаба. - Трећа казна беху ваши: Арон пружи руку своју са штапом својим, и удари по праху на земљи, и посташе ваши по људима и по стоци, сав прах на земљи претвори се у ваши по целој земљи Египатској. - Четврта казна беху силне бубине, које напунише и кућу фараонову и куће слугу његових и сву земљу Египатску. - Пета казна би помор стоке: од тог помора угину сва стока египћанска. - Шеста казна беху гнојаве красте по људима и по стоци. - Седма казна: град поби по свој земљи Египатској што год беше у пољу од човека до живинчета; и све биље у пољу потре град, и сва дрвета у пољу поломи. - Осма казна: скакавци и гусенице изедоше сву траву по земљи Египатској, и поједоше сав род у пољу њихову. - Девета казна: Мојсије пружи руку своју к небу, и три дана би тако густа тама по свој земљи Египатској, да се и при огњу ништа видело није; нико није могао видети другога, и нико се за то време не маче с места где га тама затече. - Десета и последња казна беше помор првенаца Египатских, од првенца фараонова па до првенца последње слушкиње.

Све ове казне беху навођене од Бога преко Мојсија и Арона. И ниједна од тих казни не нашкоди синовима Израиљевим већ само Египћанима, зато што фараон не хте пустити људе Божје. Јер иако је он из страха од казне неколико пута обећавао да ће их пустити, он је одустајао од тога чим би казна попустила, све тако до десете казне. А пред десету казну, по заповести Мојсијевој.. синови Израиљеви измолише од Египћана наките сребрне и златне и хаљине скупоцене, колико могаху понети са собом. И научи Мојсије Израиљце како имају јести пасхално јагње, и како ће његовом крвљу покропити праг и оба довратка. А око поноћи поби Господ све првенце у земљи Египатској од првенца фараона до првенца сужша у тамници, и што год беше првенац од стоке. Тада уста фараон те ноћи, он и све слуге његове, и сви Египћани, и би велика кукњава по свој земљи Египатској, јер не беше куће у којој не би мртваца. И фараон одмах дозва по ноћи Мојсија и Арона и рече им: Устаните и идите из народа мога и ви и синови Израиљеви, и отидите, послужите Господу Богу вашем, као што говористе. Узмите и овце своје и говеда своја, и идите, па и мене благословите.

И Египћани стадоше наваљивати на Израиљце да што пре иду из њихове земље, јер говораху: сви ћемо изгинути због њих.

И изиђоше Израиљци узевши тесто своје још не ускисло, јер не могаху спремити себи брашњенице, пошто их Египћани и счљаху и мољаху да иду што пре. И изиђоше они са сребром, златом и накитима; с њима изиђоше и многи дошљаци, и стоке ситне и крупне врло много. Број синова Израиљевих који изиђоше беше око шест стотина хиљада пешака, самих људи, осим деце и дошљака. А Мојсије узе са собом и кости Јосифове, јер Јосиф, умирући у Египту и пророчким духом провидећи будућност, закле синове Израиљеве говорећи: Заиста ће вас походити Бог; а ви онда изнесите кости моје одавде са собом (1 Мојс. 50, 25). И Господ иђаше пред Израиљцима дању у стубу од облака водећи их путем, а ноћу у стубу од огња светлећи им, да би путовали дању и ноћу. И не уклањашс се испред народа стуб од облака дању ни стуб од огња ноћу (2 Мојс. 13, 16-22).

Када би јављено фараону, цару Египатскоме, да је побегао народ Израиљски, промени се срце фараоново и слугу његових према народу овоме, те рекоше: Шта учинисмо, те пустисмо Израиљце да нам не служе? - И фараон упреже кола своја, и узе народ свој са собом; и узе шест стотина кола изабраних и сва остала кола египатска, и над свима војводе. И појурише они за Израиљцима и стигоше их кад они бејаху у околу на мору, али их не могоше напасти: јер Анђео Господњи, који иђаше пред војском Израиљском, стаде им за леђа; и дошавши између војске Египатске и војске Израиљске беше онима облак мрачан а овима светљаше по ноћи, те не приступише једни другима целу ноћ. И пружи Мојсије руку своју на море, и Господ узбури море силним ветром источним, који дуваше целу ноћ, и осуши море, и вода се раступи. И пођоше синови Израиљеви посред мора сухим, и вода им стајаше као зид с десне стране и с леве стране. А Египћани терајући их пођоше за њима посред мора, сви коњи фараонови, кола и коњици његови. Но пошто Израиљци бише преведени преко мора, Мојсије по наређењу Божјем пружи руку своју на море, и дође опет море на силу своју пред зору, а Египћани нагоше бежати према мору; и Господ баци Египћане усред мора. И вративши се вода потопи кола и коњанике и сву војску фараонову, и не оста ни један од њих. И избави Господ Израиља у онај дан из руку Египатских; и видеше Израиљци мртве Египћане на брегу морском, које избациваше море. И видевши велику силу, коју Господ показа на Египћанима, Израиљци се побојаше Господа, и вероваше Господу и слузи Његовом Мојсију. Тада Мојсије и синови Израиљеви, радујући се и ликујући, запеваше захвалну песму Господу: Певајмо Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море ... (2 Мојс. 15, 1-18).

После тога Мојсије крену синове Израиљеве од Црвенога Мора, и уведе у пустињу Сур; и три дана они иђаху по пустињи и не нахођаху воде. А кад дођоше у Меру они нађоше извор, али не могоше пити воду, јер беше горка. И стаде народ викати на Мојсија говорећи: Шта ћемо пити? - А Мојсије завапи ка Господу, и Господ му показа дрво, те га метну у воду, и вода поста слатка (2 Мојс. 15, 22-25). И вођаше Мојсије Израиљце за време њиховог путовања по разним пустињама четрдесет година, измољујући им од Бога све што им беше потребно. Када они узропташе на Мојсија и Арона због хране, сећајући се меса које јеђаху у Египту, Мојсије умоли Бога, те им одажди ману да једу и посла им препелице у изобиљу (2 Мојс. 16, 2-31; Пс. 104, 40). Ту ману Израиљци једоше четрдесет година у Арабијској пустињи. Када они стадоше викати на Мојсија због жеђи, Мојсије им изведе воду из камена: удари у камен и потече вода (2 Мојс. 17, 1 - 7 ). Када Амалићани нападоше на Израиљце, Мојсије им измоли од Бога победу над Амалићанима: јер Мојсије на молитви држаше руке своје увис к Богу све док Израиљци потпуно не победише Амалићане (2 Мојс. 17, 8 - 16 ). И кад год они разгневише Бога у пустињи, Мојсије сваки пут умољаваше за њих Господа, који би их истребио, да се избраник Његов Мојсије није свесрдно заузимао за њих пред Њим, да их не погуби. А даде им Мојсије и закон на каменим таблицама писан, који Мојсије доби од Бога на гори Синају, пошто се пости четридесет дана и четрдесет ноћи. И Господ говори с Мојсијем лицем к лицу као што говори човек с пријатељем својим (2 Мојс. 33, 11). Мојсије начини и скинију по упутству Божијем, и постави унутра ковчег завета, опточен златом, и метну у њега златни сасуд са маном, процветали жезал Аронов, и таблице завета; а над ковчегом постави два златна херувима, и уреди све што је потребно за приношење жртава. Потом Мојсије установи за Израиљце празнике, и постави им свештенике и левите за служе ње Богу. Исто тако постави им и световне власти: изабра Мојсије из свега Израиља људе поштене, и постави их за поглаваре над народом, тисућнике, стотинике, педесетнике, десетнике у писмоводитеље. И они суђаху народу у свако доба, а ствари тешке јављаху Мојсију (2 Мојс. 18, 25-26). Ово учини по савету свога таста Јотора, који са женом његовом Сефором и са два сина његова дође к њему из земље Мадијамске у пустињу, пошто беше чуо све шта Господ учини с њим; Мојсије га с љубављу прими, и угостивши га отпусти с миром дома.

И многа друга знамења и чудеса сатвори слуга Божји Мојсије, и многа старања и бриге уложи око Израиљаца, и даде им многе законе и уредбе. О свему томе опширно пише у пет Мојсијевих Књига. У њима је подробно описан његов живот, труд и подвизи као вође и управљача народа Израиљског.

Када се Мојсију приближи време његове кончине, Господ га унапред обавести о његовом престављењу и рече му: Изиђи на гору Аварим, која је у земљи Моавској према Јерихону, и види земљу Хананску коју дајем синовима Израиљевим у посед. И умри на гори тој (5 Мојс. 32, 48-50). Пред своју смрт Мојсије благослови синове Израиљеве, свако племе посебно, пророкујући о будућим судбама њиховим (5 Мојс. 33, 1 - 29 ). После тога по наређењу Божјем Мојсије изиђе на гору Навав, и Господ му показа сву земљу од Балада до Дана, и сву земљу Нефталимову, и сву земљу Јефремову и Манасијину, и сву земљу Јудину све до мора Западнога, и јужну страну, и равницу, долину под Јерихоном, све до Сигора. И рече Господ Мојсију: Ово је земља, за коју сам се заклео Авраму, Исаку и Јакову говорећи: семену вашем даћу је. Показах ти је да је видиш очима својим, али у њу нећеш ући. - И умре онде Мојсије слуга Господњи у земљи Моавској, по речи Господњој. И би погребен у земљи Моавској према Ветфегору; и нико никада не дозна за гроб његов. - Мојсију беше сто и двадесет година када умре; и не беху потамнеле очи његове нити га снага издала. И плакаше синови Израиљеви за Мојсијем у пољу Моавском тридесет дана; и прођоше плачни дани жалости за Мојсијем. И не би више у Израиљу онаквога пророка као Мојсије, којега Господ позна лицем к лицу, по свима знацима и чудесима које учини Мојсије пред очима свега Израиља (5 Мојс. 34, 1-12). - Његовим светим молитвама нека нас избави Господ од сваке невоље, и нека нас настани у вечна насеља, извевши нас из Египта - кукавног света овог! Амин.