1974. године у манастиру Ћелије
Христос воскресе! Ваистину воскресе!
Младић побеђује суровог цара Диоклецијана, свемоћног цара. Чиме га побеђује? Не оружјем, него мучеништвом. Он је својим мучеништвом показао и доказао да је Христос заиста васкрсао и да је заиста Вечна Истина у Њему, Вечна Правда у Њему, Вечна Љубав у Њему.
Цар је гонио све хришћане. Свети Георгије је тражио Сенат римски и пред њим бранио ту страшну истину. Свети Георгије је био војник, војвода. Двадесетих година је био, и одликовао се својим јунаштвом. Зато га је цар наградио тако младог тим чином. Није био у сагласности са Сенатом, и рекао:
„Ти гониш невине људе, гониш истину!“
Цар се запрепастио! Како може млад војвода да то мени каже, у очи да каже? „Откуда то теби, Георгије?“ – „Отуда што Христос јесте Истина, Вечна Истина. И ја сам хришћанин.“
Цар је наредио да му се одмах суди и да га погубе. Метнули су га на точак страшан и ужасан, а доле су били клинци. Месо се раздвајало, тако да су само кости остале. Георгије није јаукнуо, него се у себи молио Господу да му Он помогне да издржи муке. И тад, јави се Анђео Господњи, заустави точак и скиде га са точка и даде му тело.
Цар Диоклецијан се запрепасти, али у свом безумљу није хтео да се поклони том страшном чуду, том необичном сведочанству. Јер, шта је то показало? Показало је то да је заиста Христос васкрсао из мртвих, да је само Он Истинити Бог над свима бићима и над свима световима. Свети Георгије је посведочио и био велики сведок. Великомученик, каже се, Велики Сведок, Мартир. Великомученик, то јест Велики Сведок – чега? Васкрсења Христовог! Јединог Истинитог Бога Господа Исуса Христа.
Но цар у јарости својој нареди да и даље муче Светог Георгија. Тадашњи врачари предлажу цару да се Георгију да најстрашнији отров, за тог великог непријатеља Римске царевине. Цар допусти врачару са најстрашнијим отровима, и рече: Ово је нешто најјаче, ово ће њега савладати.
Свети Георгије се прекрсти и помоли се Господу, и попи први отров, и ништа му не би. Тада врачар даде други страшни отров и рече: Ако овај отров не отрује Георгија, ја ћу постати хришћанин. Попио је Свети Георгије страшни отров, и није му било ништа. А врачар паде пред ноге Светитељу и поверова у Христа.
Бесан цар нареди да се Свети Георгије баци у живи креч. Три дана провео је у јами живог негашеног креча. И трећега дана, кад су откопали креч, Светог Георгија нађоше живог. Један од слуга рече:
„Царе, ови хришћани уче да њихов Христос васкрсава мртве. Ево, у близини је један гроб, нека докаже истинитост своје вере.“
И одоше на гроб. И Свети Георгије се молио Господу да покаже незнабошцима ту силу Своју, ту истину Своју. И викну мртваца из гроба. Дигну се мртвац и оживе. Цар и даље остаде љут и бесан, а његова жена, царица Александра, изрече да је хришћанка.
Шта је Свети Георгије показао тиме? Показао је да је заиста Господ Христос васкрсао. Он је први роду људском дао праву радост. Како је Свети Георгије победио? Ето, победио је трпећи и страдајући за Господа Христа. Опет је посведочио велику Божанску Истину Благовести Спаситељеве:
„Ево, ја вас шаљем као овце међу вукове... Мртве васкрсавајте, губаве чистите, болесне исцељујте... и сви ће омрзнути на вас имена мога ради; али који претрпи до краја тај ће се спасти.“ (Мт. 10:16-22)
Заиста, ево Сведока који сведочи да подносити страдања и Крст Господа Христа није тешко. Један је Мученик рекао цару Диоклецијану:
„Ми се не бојимо смрти, ми побеђујемо када нас убијате за Господа Христа.“
А други Светитељ, Григорије Ниски, изјавио је:
„Нама је сигурна победа. Ми ћемо сигурно победити вас кроз смрт за Господа Христа.“
Таква је дивна реч и скоро немогуће... Нама не треба никакво оружје. Хришћани трпљењем својим спасавају душе своје (Лк. 21:19). Не боје се они који су с вером. Бој се само онога што убија људскост...
Из беседе Светог аве Јустина на Св. Великомученика Георгија
НАПОМЕНА: Овде се изворни звучни запис беседе прекида. Премда недостаје завршна поука, пренесени део представља снажно сведочанство аве Јустина о неустрашивој вери Светог Георгија и победи Васкрслог Господа над смрћу.