„Ако волите природу: животиње, рибе, птице, инсекте, онда ће и они волети вас“ - Свети Пајсије Светогорац.

Ако научимо да будемо пажљиви и деликатни у малим стварима, колико ћемо добити! Сам Бог се неће осећати скучено у нашим срцима. О томе сведоче ове једноставне приче о општењу са нашом најмањом браћом, из житија Светог Пајсија Светогорца, канонизованог јануара 2015. године.

Да ли познајете ову пчелу?

Митрополит мезогејски и лавреотски Николај:

Први пут смо се срели са старцем Пајсијем 1972. године у келији Часног Крста. Разговарао сам са старцем и још једном особом која је дошла са нама. Било је веома топло лето. У собу је улетела мува. Почела је да кружи и досађује! Летела је изнад нас, ми смо је терали. Затим је села на нос старца Пајсија, а он - ништа. Села му је на обрву, а он опет - миран. Онда је долетела до нас, а ми покушавали да је ударимо, машући и рукама и ногама.

Тада нас старац Пајсије изненада пита:
„Да ли вам мува смета?“
Упитали смо: „Како да је избацимо?“
А он каже муви: „Изиђи милошћу Божјом, благословена муво“.
И мува је одлетела.

Питамо, помало зачуђени:
„Како је мува одлетела, старче? Како се то догодило?!“
„Ако волите природу: животиње, рибе, птице, инсекте, онда ће и они волети вас“, одговорио је.

А пре око месец дана чуо сам причу од оца Христодула из манастира Кутлумуш. У келији старца Пајсија било је неколико људи, а у то време је улетела пчела. Људима који су тамо седели досадила је, а један од њих је покушавао да је удари папирима које је имао у рукама.

Старац Пајсије га погледа и ништа не рече.
После неког времена пчела је поново полетела, а човек са папирима је поново почео да маше са њима.

Тада се старац окренуо и упитао:
„Да ли ти је позната ова пчела?“
Он одговара: „Не“.
„Дозволите ми да вас упознам“, и наставља. – Ова пчела неће дуго живети: само око 60 дана. И током ових 60 дана учиниће многа добра дела. Ради веома вредно и поштено. Она никад не лети на прљава места. Помаже у опрашивању дрвећа како би оно могло произвести плодове које можемо јести. Дошла је са веома добрим намерама. Знате ли зашто је дошла? Пошто овде имамо ратлук, који је сладак - посут шећером у праху, долетела је да узме мало овог слатког праха. Показаћу ти.

Старац Пајсије узима ратлук и ставља га на длан...
„Види, сад ће она долетети овамо“.
И заиста, после неког времена долетела је пчела, спустила се право на старчеву руку и почела пажљиво да скупља шећер у праху на задње ноге.
Старац је пажљиво окренуо главу и упитао:
„А сад би је ти отерао? Али, уместо да је отерам, ја ћу јој помоћи да одлети.“
Онда отвори прозор, окрене руку, шећер падне, а пчела одлети.
„Ово је начин да покажемо особи које желимо да се решимо да мора да оде. Све треба радити учтиво и са добрим срцем.“

„Шта си разумео?“ – упита светитељ човека са папирима.

И морао је да призна да је једино што је видео у овој пчели је да је дошла да га угризе. Док је старац Пајсије у њој видео све друго осим овога: „Схватио сам колико је важно имати добре мисли“, одговорио је.

Управо тако је свети Пајсије говорио и човеку, његовој души – врло тактично и пажљиво, као хирург.

Баиум, иди моли се!

Архимадрит Порфирије, игуман манастира Светог Јована Крститеља у Пијерији, Грчка:

Када је старешина био у Капсали, поред њега, сасвим близу, на удаљености од пола сата, живео је монах Амфилохије, касније митрополит црногорско-приморски СПЦ. Као доцент на Атинском универзитету, у једном тренутку свог живота одлучио да се подвизава у усамљеној келији, а келија се налазила у близини дома старца Пајсија.

Једне вечери отац Амфилохије је хтео да види како се старац Пајсије моли ноћу. Био је пун месец, он је напустио своју келију и упутио се у келију Животворног Крста, где се тада подвизавао старац. Сакрио се и чекао. У почетку је чуо чудан звук. А онда и глас самог оца Пајсија:

„Хајде, Бајуме, иди моли се! Поклонићемо се!“

Отац Амфилохије није могао да разуме: с ким то старац разговара?! У неком тренутку у разговору, коначно је открио: саговорник му је био крупна жаба крастача, која се допузала уз оца Пајсија и села поред њега. Отац Пајсије је почео да се клања, а поред њега је и жаба крастача, коју је он назвао Бајум, такође почела да се диже и тоне ниско у земљу, као да се клања.

Захвална змија

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић):

Једном приликом био сам у посети старцу Пајсију, чуо од њега следеће речи:

„Оче Амфилохије (тада сам већ био епископ), знате, ми смо грешни људи на Светој Гори... Бог није послао ни једну кап на Свету Гору и околину већ шест месеци.“ Све је суво, нема влаге! А гле, пре неколико дана једна јадна змија је била исцрпљена од жеђи! Допузала је до мене и замолила ме:

„Дај ми воде! Показује ми на моју шољу.“

Старцу је та шоља била омиљена ствар!“ Наслеђе од његовог упокојеног исповедника старца Тихона. Ова шоља је за њега била и чаша и тањир: из ње је јео и пио, као из руку Самога Господа и његовог исповедника! Узео је воду у овај свети суд са дна цистерне коју је имао, и напунио чашу до врха! И пружио змији, а она, змија, пије и пије... Све је то попила, јадна!

„И кад је утажила жеђ, устала је“, каже он, „подигла главу са земље и поклонила се:“
„Хвала ти. На твојој љубави...“
И полако је отпузала напоље.

Неколико начина да се не свађате

Архимандрит Анастасије (Топосије) из Манастира Кутлумуш Свете Горе Атонске:

Једног дана дође један гимназијски учитељ код светог Пајсија у Каливу, који није веровао у Бога. Седели су са старцем Пајсијем у дворишту, и одједном је овај „мудрац“ рекао:

„Старче, ја не верујем у постојање Бога. Зато што предајем физику. И моја наука ми не помаже да верујем.“
„Ти си глупљи од гуштера“, одговори светитељ. "Чак и гуштер има више мозга од тебе - он верује у Бога."
У том тренутку пројурио је гуштер.

„Дођи овамо“, позвао ју је старац. – Има ли Бога?

И пред свим људима који су били тамо, гуштер је стао на задње ноге и потврдно климнуо главом.

За Фондацију "Пријатељ Божији" са грчког: Ставро Василидос