Бог је љубав. Ко пребива у љубави, у Богу пребива, и Бог у њему (уп. 1. Јн. 4, 16), гласно проповеда апостол љубави Јован Богослов.
Љубав је најлепши цвет у врту врлина које чине расуђивање; најсјајнија од дугиних боја на Небу Јеванђеља. Најскупљи бисер у круни вере. Кључ који отвара сва врата људског понашања. Лек који лечи сваку болест духа и тела. Рајска јеванђелска химна.
Један светитељ је рекао: „Господе, побрини се да ја помажем људима, а не они мени; да ја волим друге, а не они мене; да ја разумем њих, а не они мене“.
Љубав коју је о којој нас је Господ учио, а не искривљена лажним људским идејама, јесте жртва, мирис духовног. Ту је плод срца и дар воље.
Љубав се не налази у ономе што дајете, већ у томе како дајете. Љубав није пружање руке, већ пружање срца. Ако знаш да се даш другима, онда знаш и да волиш.
Бог воли онога који добровољно и са осмехом на лицу даје милостињу; који даје милостињу по слободном расуђивању. Милостиња дата са жаљењем и под принудом се не прима. Корен милосрђа је у срцу, долази из срца, греје када је огањ љубави и хладна је и болна када нема љубави. Она је мртво тело без сунца и светлости, цвет без вида и мириса. Милостиња без љубави је увреда. Чак и најлепши и најскупљи поклон је безвредан ако се даје без осмеха.
Христос каже да треба бити опрезан у питању милостиње. Он осуђује дела милосрђа која се чине из сујете и потребе да се покажемо пред људима.
Један Божији човек је рекао: „Свака душа која је стекла љубав је одраз Божанског. Љубав је светлост, она шири светлост. Љубав носи светлост, даје светлост. Ко воли свог брата остаје у светлости (1. Јованова 2:10).
Што си ближи Богу, то постајеш просвећенији, више светлости доносиш. Што више волите Бога, више волите човека. „Јеси ли видео свог брата? То значи да си видео Бога“, каже авва Исак Сирин.
У ствари, каква је корист од освајања свемира ако не задобијемо за себе љубав наше браће? (видети: Јован 13:35). Зашто истраживати свемир и откривати нове галаксије ако не можемо открити Витлејемску звезду, Бога љубави? Зашто гледати кроз радио-телескопе и тражити нове светове ако не познајемо Заповест о љубави? Без љубави све је сујетно, бескорисно и непотребно. Сва људска дела и достигнућа добијају вредност само у љубави.
Али љубав је расуђивање, а расуђивање је уметност. Ако не савладате уметност љубави, онда не знате како да волите. Љубав не обраћа пажњу на мане брата, опрашта грешке, толерише недостатке, избегава осуду. Она се не обазире на исмевање, одбацује сумњу, не прихвата клевете, не вређа и не клевета. Она племенито и великодушно покрива све недостатке. Љубав, у својој једноставности и искрености, не зна шта значи зло. Она је чиста као вода кристалног језера, не узнемирују је олујни таласи зла и преваре.
Онај ко има љубав први је победник у духовном рату. Побеђује својим осмехом и добротом. Ако у другим случајевима уступци значе пораз, онда су у љубави уступци победа. „Човекољубљем ћемо победити“, каже Свети Григорије Богослов.
Љубав је драгоцени дар, а човекољубље је његов најлепши украс. Али, не заборавимо да се истинска љубав увек жртвује. Она, попут Христове жртве на Крсту, пролази кроз искушења и страдања. Сваки чин љубави је жртва, и свака таква жртва је непроцењива.
Љубав се с разумом и добротом опходи према гладнима, жеднима, странцима, пониженим, утамниченим и свакој ожалошћеној души.
Туге у свету су толике да ако би неко желео да сакупи сузе које људи свакодневно проливају, нашао би се испред највеће реке на земљи. Љубав значи не само да се радујемо са онима који се радују , већ и да плачемо са онима који плачу (Рим. 12:15).
Свака држава има националну химну, а и хришћани имају химну љубави, коју је велики апостол Павле вешто изложио у 13. глави Прве посланице Коринћанима.
Нека ова прелепа мелодијска химна буде на нашим уснама и у нашим душама. Амин.
За Фондацију Пријатељ Божији са руског: Светлана Розанова
Извор: Старац Јефрем, игуман манастира Филотеја на Светој Гори Атонској. Уметност спасења. Т. 1: Разговори. - М.: Света Гора, 2012.