Питање ношења мараме код жена код жена је једна од бројних сличности између Израела и Цркве. Побожне жене су покривале своје главе хиљадама година пре Христовог доласка. Са рођењем Новозаветне Цркве, жеме су наставиле са овом праксом. У Првој посланици Коринћанима, свети апостол Павле упућује вернике да се држе светих предања која су примили: „Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите, и држите предања као што вам предадох.“ (1. Кор 11: 2)
Покривање женске главе је једно од тих светих предања које је Црква прихватила, а апостол Павле о томе детаљније говори у наставку поглавља. Он наводи да мараме на женским главама представљају израз поштовања, посебно у контексту богослужења: „Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју. И свака жена која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је једно исто као и ошишана.“ (1. Кор 11:4-5)
Порука је сасвим јасна: за жену је часно да носи мараму током богослужења, док је за мушкарца неподобно да покрива главу. Отуда обичај да мушкарци и данас скидају капе током молитве. Не задовољавајући се да то само једном помене, свети Павле се враћа на ову тему неколико стихова касније. Жене треба да покривају главу, док мушкарци то не треба да чине:
„Али муж не треба да покрива главу, јер је слика и слава Божија; а жена је слава мужевљева.“ (1. Кор 11:7)
„Зато жена треба да има власт на глави ради анђела.“ (1. Кор 11:10)
Стари завет нам открива да је ово свето предање древно, али оно само почиње да наговештава разлоге. У Новом завету добијамо додатна објашњења ове праксе. У Првој посланици Коринћанима, апостол Павле каже да жене покривањем главе показују своје поштовање. Он такође додаје да је то важно и због присуства анђела. Анђели су у много већем броју присутни у Цркви током молитве и богослужења. Иако можда не разумемо у потпуности зашто је покривање женске главе важно анђелима, довољно је знати да је то забележено у Светом писму, и то је разлог да ову праксу схватимо озбиљно.
Покривање главе према раним црквеним оцима
Свети Јован Златоуст († 407. године), у беседи на празник Вазнесења, такође је говорио о анђелима и покривању женских глава: „Анђели су овде присутни... Отворите очи вере и посматрајте тај призор. Јер ако је сам ваздух око нас (напољу) испуњен анђелима, колико их је више у Цркви! Чујте Апостола који нас томе учи, када наређује женама да покривају своје главе велом због присуства анђела.“
Ориген, још један важан учитељ ране Цркве, рекао је: „Анђели су усред нашег сабрања... ми овде имамо двоструку Цркву, једну сабрану од људи, а другу од анђела... А пошто су анђели присутни, женама је, када се моле, заповеђено да имају покривене главе због тих анђела. Они помажу светима и радују се Цркви.“
Апостолско предање, спис из другог века за који се верује да га је написао свети Иполит Римски, садржи упутства за хришћане, укључујући и следеће: „И нека све жене имају главе покривене непрозирном тканином…”
Свети Кирил Александријски, коментаришући Прву посланицу Коринћанима, пише: „Анђелима је изузетно непријатно када се занемари овај закон (да жене покривају главе).“
Иконе као сведоци: Вековна традиција мараме пред нашим очима
Иконе у Православној цркви су визуелни водичи кроз веру, својеврсне хришћанске „сликовнице“. Иконе нас поучавају о животу, смрти и Васкрсењу Христовом, као и о животима бројних хришћана који су живели пре нас. Иконе нас, између осталог, уче и о покривању главе. Свака икона која приказује православну жену, приказује је са покривеном главом.
Изузетак је, колико ми је познато, једино света Марија Египћанка, али она је била подвижница која је живела у самоћи пустиње, далеко од људи. Међутим, све светитељке које су живеле у свету носиле су мараме, и то се одражава на иконама. Чак је и Пресвета Богородица, најблагословенија жена у васељени, на иконама приказана са марамом на глави. Може ли се замислити бољи узор за жене?
Мараме данас: Поштовање, скромност и духовно богатство
У цркви у којој служим као свештеник, подстичемо све жене и девојке да носе мараме, по Божјој заповести из Светог Писма и из поштовања према светим традицијама Православне Цркве. На самом улазу у цркву имамо корпу са марамама, у случају да нека жена заборави своју код куће. Мараме се такође носе и у кући, током породичне молитве. Поштовање овог Божјег упутства је награда само по себи, али постоје и друге користи. На пример:
Ношењем мараме на глави, жена показује своје поштовање. Као што свети Павле наглашава у посланици, жена исказује част себи покривајући главу током молитве.
Покривање главе подстиче скромност. Побожне жене долазе у цркву да би се посветиле богослужењу, а не да би скренуле пажњу на себе. Млада девојка може доћи у искушење да покаже своју атрактивну фризуру. Ношењем мараме, то искушење нестаје. Она се може усредсредити на молитву, уместо на косу.
Мараме штеде време. У савременој култури може бити веома примамљиво утрошити много времена и енергије на фризуре. Међутим, марама је брзо и једноставно решење. Потребно је мање времена да се стави марама, него да се направи фризура.
Мараме нам помажу да покажемо љубав и поштовање према нашој браћи. Побожни мушкарци долазе у цркву да би се концентрисали на богослужење. Међутим, лепршави праменови неке привлачне жене могу да им одвуку пажњу. Покривајући косу, жена показује своју скромност и уклања могуће ометање других.
Један познати теолошки часопис недавно је објавио чланак о покривању глава код жена. Убрзо након тога, аутор чланка, Криста Конрад, крстила се у Православној Цркви. У чланку она лепо илуструје иконички значај покривања главе:
„Ношење мараме није само симбол или знак слагања са препорукама апостола, већ видљиви и добровољни израз покоравања Господу у свему. На тај начин долази и благослов.”
Отац Џозеф Глисон
За Фондацију Пријатељ Божији са енглеског: Никола Животин
Извор: russian-faith.com