04У једном руском граду живео је један човек и имао неку радњу. Међутим стално је био на губитку и дуговима иако је радио поштено. Он се заветова Светом Јовану Крститељу да му се моли и у његову част две године да пости, да би му Светац помогао да врати дуг и да има за живот што је потребно. Међутим ни после две године ове жртве - ништа.

Тако безнадежан он клекне пред икону Светог Јована у сузама и каже му;„ И Ти си ме заборавио Свети Јоване!” У току ноћи уснио је Светог Јована где му се обраћа: ”Чедо моје, ти тражиш од мене новац, а ја новчића нисам никада држао у руци. Моли се ти за то Светом Николи и Светом Спиридону, а ја се молим за тебе за нешто боље и више.”

Несрећни човек послуша савет и поче се молити Светом Николи и Светом Спиридону. Услишене су му молитве и радња поче да напредује тако да врати дугове и постаде имућан. У старости све предаде деци и оде да се замонаши на Св. Гору у манастир Кутлумуш, где се чува глава Светог Јована Крститеља. На монашењу доби име Јован.

Ту ноћ опет му се јави Свети Јован и рече му :” Чедо, за ово сам се молио.”

Ову причу сам прочитао у часопису који више не излази: ” Православни пут”.

Аутор: свештеник Ненад Андрић