„За сваку болест израсла је нека биљка. "
Психосоматске болести
Савремени начин живота удаљио нас је од Бога и природе, а при томе, изложени смо свакодневном стресу, са свим несагледивим последицама које он доноси. Данас се из медицине издвојила област која се зове психосоматска медицина, а бави се изучавањем и лечењем свих болести проузрокованих стресом. Зна се да је стрес главни окидач за све болести, па и ове савремене, као што су: болести кардио-васкуларног система, чир на желуцу и дуоденуму, улцерозни колитис и друге гастро-интестиналне болести, малигне болести, дијабетес, хроничне опструктивне плућне болести (ХОБП), итд. У првом здравственом годишњаку Србије кажу да се у Србији највише умире од болести крвотока и срца (51.47% мушкараца и 62.39% жена), а одмах затим иду малигне болести (18.99% смртности). Поставља се питање колико смо сами заслужни за оно што нам се дешава?
Узроци болести
Тражити и наћи узрок болести главни је предуслов да би се започела терапија и обезбедила што боља прогноза болести. Узроци могу бити различити, могу бити очигледни, као нпр. пијанство узрок цирозе јетре, или неумереност у храни као извор многих поремећаја у организму што је данас чест случај, јер организам не може лако да свари толику храну и исцрпљују се његове имунолошке снаге. То настаје зато јер трошећи снагу на варење хране организму не остаје много „времена" да обавља своје физиолошке процесе, те иде у болест. Овде говоримо о болестима тела. Али, постоје невидљиви узроци болести, а то су болести душе и духа које су, најчешће, узроковане нашим страстима и гресима што неминовно, доводи до реакције читавог оранизма и соматизације, те као резултат настају раније побројане психосоматске болести.
У књизи „Страсти и њихова пројава кроз соматске и нервно - психичке болести", Николаја Гурјева каже се да је узрок:
- чира на желуцу - кукавичлук,
- чира на 12-о-палачном цреву - бојажљивост (због жеље да се са свима буде у добрим односима),
- артеритис (запаљење унутрашњег слоја артерија) - страшљивост,
- замуцкивање - плашљивост,
- бронхијална астма, бронхитис - упорност (човек који се нечему опире самовољно задржава издисање ваздуха (експиријум) као и током препирке, дизања терета, итд. Када расположење које се пројављује у заустављању дисања, постане доминантно, тада се заустављање издисања ваздуха догађа мимо воље болесника),
- тиреотоксикоза - ревност (која није по Богу) исцељујуће особине: умереност, постепеност, нада,
- исхемична болест срца - окрутност (настаје код људи са смањеним могућностима да сачувају првобитни положај и утицај - тзв. савремена „менаџерска болест"). Исцељујуће особине су - захвалност, поштовање, човекољубље, захтевност, строгост).
У основи свих ових болести налази се ГОРДОСТ, због које човек и има прентензије само на оно што мисли или осећа да има право. Такође,:
- леукемија - се повезује са мржњом,
- хепатитис - са злобом (укључујући и вирусни хепатитис),
- хипотонија (низак крвни притисак) - са унинијем, чамотињом и лењошћу у карактеру.
О здрављу и болести, Свети Теофан Затворник у својој књизи „Мисли за сваки дан" за Недељу раслабљеног каже да:
„Ето постао си здрав, више не греши, да ти се шта горе не догоди. (Јн. 5, 14).
Грех не погађа само душу, него и тело. У неким случајевима је то врло очигледно. У другим случајевима то није тако јасно, премда истина да су болести тела све и увек од греха, и због греха остаје истина. Грех се збива у души и одмах делује на њу чинећи је болесном. Међутим, пошто је живот телу од душе, код болесне душе ни живот не може бити здрав. Наносећи мрак и тугу, грех не може благотворно утицати на крв у којој се налази основа телесног здравља...Из тога следи да болесник треба пре сваког другог дела да пожури да се очисти од греха и да своју савест помири са Богом..."
У православној Русији уз уобичајену анамнезу узима се и тзв. проширена анамнеза са питањима о последњој исповести и причешћу. Овакве анамнезе, као и анамнеза о личном и породичном животу пацијената већ у старту дају бољи увид у пацијентову личност или проблеме, и самим тим доприносе бољем и тачнијем постављању дијагнозе. Утврђивање правог узрока болести је услов да се одреди права терапија за пацијента.
Преузето из књиге: ''Повратак Богу и природи''