Враћање православној вери одвија се упадљиво неспретно, без одговарајућег покајања и искрености осећања, да и не говоримо о страхпоштовању. Лаж и даље наставља да влада умовима. Светост се заједно с благочешћем и поштењем све више уклања из свести људи, као старомодни појмови који су преживели своје време. Све ове (и друге) тужне речи књиге „Терапија душе“, немају за сврху оцрњивање,нити су последица песимизма, већ реалности данашњице.Нарочито су занимљива поглавља о кроћењу страсти, значају молитве, разматрања о духовности, сујети...