Замислите свет. Не онај који смо навикли да посматрамо очима модерне науке, кроз призму милијарди година и безбројних случајности. Замислите свет створен у ритму Божијих речи, свет у ком је све постављено са смислом, у ком су чак и највеће тајне – од диносауруса до дубина нафте – део Божанског плана. За многе од нас, који тежимо да разумемо свет кроз Реч Божију, питање старости Земље није само научно, већ пре свега питање вере.

Можда свет није настао у тишини милијарди година, већ у ритму Божијих речи. Можда змајеви нису само бајке, већ успомене човечанства на стварности које више не видимо. А можда нафта није само ресурс, већ подсетник – да је све што нам треба већ припремљено, ако само погледамо очима вере.

Свет око нас, са свим својим тајнама – од прашине у камену до ватре у звездама – не жели да нас збуни, већ да нас позове. Да тражимо дубље, да питамо храбрије, да слушамо пажљивије. Јер у тим питањима можда нећемо наћи све одговоре, али ћемо наћи Пут.

Библија нам јасно говори да је свет стар хиљадама, а не милионима или милијардама година. Иако савремена наука често нуди другачије перспективе, важно је запамтити да су многе „научне“ теорије у ствари хипотезе, подложне променама. Зашто не бисмо погледали шта нам Библија поручује, и како нам приче о змајевима, диносаурусима, па чак и о нафти, могу указати на дубље тајне нашег света и његовог стварања?

Хајде да застанемо. Да погледамо шта говоре древни текстови, а шта савремене теорије. Да упоредимо речи Библије с чињеницама које посматрамо. И да у свему томе не заборавимо – тражити Истину није губљење у мраку, него корак ка Светлости.

Дакле, док нам модерни свет често говори о милијардама година и случајностима, постоје научници који другачије тумаче исте чињенице. Они примећују да се радиоактивно датирање ослања на претпоставке које можда нису увек тачне, или да налази угљеника-14 у прастарим стенама могу указивати на много млађу старост. Такође, огромни слојеви стена широм планете, попут оних у Великом кањону, за њих нису настали споро, током еона, већ су дело брзих и снажних катаклизми попут Потопа. Чак и мека ткива пронађена у фосилима диносауруса представљају велику загонетку: како су могла да опстану милионима година? За ове научнике, ова и слична запажања указују на то да је Земља, у ствари, много млађа него што се то данас широко прихвата, и да се савршено уклапа у временски оквир који нам даје Библија.

Ове идеје подстичу нас да гледамо на свет не само кроз призму општеприхваћених теорија, већ и да размишљамо о Божјем стварању као о догађају који се одиграо релативно скоро, како нам Библија и говори. Можда је тајна порекла живота, диносауруса и чак нафте, заиста записана у Светом Писму, а не у милионима година еволуције. За верујуће људе, то није само научна расправа, већ потврда истинитости Речи Божије.

Библијско стварање: Свет настао у данима, не у епохама

У срцу наше вере лежи истина о стварању света како нам је откривена у Светом Писму. Књига Постања почиње моћним речима: „У почетку створи Бог небо и земљу“ (Постање 1:1). И даље, „Јер за шест дана створи Господ небо и земљу, море и све што је у њима, а у седми дан почину“ (Излазак 20:11). Ово није поетична слика; ово је сведочанство о директном, брзом и промишљеном Божјем чину.

Када пажљиво читамо родослове у Старом завету, од Адама до Христа, видимо да се време мери у вековима, не у епохама. Сабирањем ових година, многи тумачи Библије долазе до закључка да је Земља стара око 6.000 до 8.000 година. Ово је темељ онога што називамо концептом младе Земље, који је био доминантан вековима у хришћанској традицији.

Ако је свет створен пре неколико хиљада година, онда многе модерне теорије о спорој еволуцији и геолошким променама током милиона година, добијају другачији смисао. Шта је онда са свим тим фосилима, слојевима стена, па чак и са нафтом? Библија нам даје одговор – Васељенски Потоп у време праведног Ноја.

„Све што беше на сувој земљи, у којих беше дух живота у носу, погибе“ (Постање 7:22). Замислите ту снагу! „И покрише се све високе горе што су под целим небом; петнаест лаката вода беше над њима кад се горе покрише“ (Постање 7:19–20). Оваква катастрофа, глобалних размера, могла је за собом оставити геолошки отисак који ми данас погрешно тумачимо као доказ дубоке старости. Огромне количине седимената, брзо прекривање биљака и животиња – све то може да објасни фосиле и слојеве стена у много краћем временском периоду.

Диносауруси, змајеви и тајне древних времена

Када размишљамо о диносаурусима, често нам се намеће слика прадавних створења која су живела пре милионима година, много пре човека. Међутим, ако је Библија у праву о старости Земље, да ли је могуће да су људи и диносауруси некада коегзистирали?

Занимљиво је да се у митологијама и легендама широм света, од далеке Кине до европских земаља, сусрећемо са причама о змајевима – огромним, често застрашујућим зверима. Њихови описи, са љускама, огромним реповима и моћним чељустима, запањујуће подсећају на неке од диносауруса које данас познајемо кроз фосилне остатке. Да ли су те приче само машта, или су одјеци стварних сусрета људи са овим моћним створењима?

Свето Писмо нам такође говори о великим зверима. У књизи о Јову, која је једна од најстаријих књига Библије, детаљно су описана два монументална створења: Бехемот и Левијатан.

Бехемот (Јов 40:15–24) је описан као створење које „једе траву као во... Кости су му као цеви од бронзе, удови као гвожђе... Реп му је као кедар“. Овај опис, нарочито реп попут кедра, тешко се може применити на било коју животињу коју данас познајемо, али се изненађујуће добро уклапа у слику огромних диносауруса са дугим реповима, попут брахиосауруса или диплодокуса.

А онда ту је Левијатан (Јов 41), морска звер из чијих уста „излази пламен“, а дах му је „као запаљен угаљ“. „На земљи нема њему слична; он је створен да се ничега не боји“ (Јов 41:33). Да ли је ово поетски опис неког великог морског створења, или је то можда била животиња која је заиста могла да избацује неку врсту пламена или светла?

Ови библијски описи, заједно са универзалним змајевским легендама, отварају могућност да су људи у старим временима заиста видели ове „змајеве“ – диносаурусе. Ако је тако, то снажно потврђује идеју младе Земље, где су диносауруси живели упоредо са човеком након стварања, а многи су вероватно нестали услед Потопа или других катаклизми. Како каже Књига о Јову: „Питaј стоку, и научиће те, и птице небеске, и казаће ти... у руци је Његовој душа сваког живог бића“ (Јов 12:7–10).

Нафта: Дар од Творца или милиони година распада?

Постојање нафте је још једна загонетка која нас тера да размишљамо о старости Земље. Стандардна наука тврди да нафта настаје распадом органске материје током милиона година. Међутим, да ли је ово једино објашњење?

Постоји и другачија теорија, позната као абиогена теорија порекла нафте. Она сугерише да нафта може настати дубоко у унутрашњости Земље, у условима високог притиска и температуре, и то без потребе за органским остацима или милионима година.

У Русији су забележени случајеви где су се нафтна поља, након што су била потпуно исцрпљена, поново испунила нафтом након неколико година. Овај феномен је навео неке научнике на закључак да се нафта можда формира и данас, и то на неоргански начин. Ако је то тачно, онда се поставља питање – да ли је Бог од почетка поставио у земљу изворе енергије, као благослов човеку, без потребе за милионима година историје?

Библија нам говори о Божјем промислу и бризи за човека. „Он га је седео на висинама земље... и учинио да пије уље из стене“ (Поновљени закон 32:13). Овај стих можемо тумачити као Божје обезбеђивање ресурса за живот човека. „Обилно уље и благо има у дому мудрога“ (Приче Соломонове 21:20). Све је Он створио премудро, са сврхом и промислом (Псалам 104:24).

Шта нас све ово учи?

На крају, приче о стварању света, древним зверима и пореклу нафте, наизглед несродне, све нас воде ка истом питању: одакле све потиче и шта нам то открива о Богу?

1. Вера и наука се могу сусрести: Иако се на први поглед чини да су вера и наука у сукобу, оне могу да се сусретну. Када постављају иста питања, могу понудити различите путеве до истине. За нас, хришћане, Реч Божија је најпоузданији компас.
2. Свет је дело Ума, не случајности: Све око нас, од најмањег камена до највеће зверке, говори о чудесном плану и бескрајној мудрости Творца. Стварање није случајност, већ дело Ума – Бога, који није оставио ништа без смисла.
3. Постављати питања није неверовање, већ корак ка дубљој вери: Не треба да се плашимо да постављамо питања и тражимо одговоре. То није неверовање, већ корак ка дубљој вери, разумевању и поверењу у Бога. Како каже Псалам: „Дубина дубину дозива... Све валови Твоји и таласи Твоји пређоше преко мене“ (Псалам 42:7).

Као што каже Свето Писмо: „Отворићу уста своја у причи, казаћу тајне од старине“ (Псалам 78:2). Можда је време да поново отворимо своја срца и умове за тајне које нам Библија открива, и да разумемо да, ако „ови ућуте, камење ће повикати“ (Лука 19:40) о слави Божијег стварања

За Фондацију Пријатељ Божији: мр Александар Ђорђевић