Свети Арсеније, епископ Тверски
Свети Арсеније родио се у граду Тверу од побожних, благородних и имућних родитеља. Не зна се ни година његова рођења, ни имена његових родитеља. Измоливши себи од Бога сина, родитељи се највише стараху да у срцу сина свог засаде страх Божји. После извесног времена родитељи га као дечака дадоше да се учи књизи. Божјом помоћу он убрзо показа такве успехе, да превазиђе све своје вршњаке...
Свети исповедник Коинт чудотворац
Овај светитељ рођен је у Фригији. Тамо је и васпитан у хришћанској побожности. У време цара Аврелијана, 272 године, он дође у место, звано Еолида, и дељаше милостињу сиротињи. Тамо га ухвати војвода Руфос, и кад наређиваше светитељу да принесе жртву идолима, он полуде, у њега уђе демон (έδαιμονίνη). Но светитељ се помоли Богу, и ослободи га демона. Због тога га војвода не само пусти на слободу, него и богато обдари. Затим, отишавши у село звано Кими, буде ухваћен од незнабожаца и доведен у идолски храм и принуђаван да принесе жртву.
Свети мученик Исахије сенатор
Овај свети мученик Исихије пострада у време цара Максимијана. Најпре био дворјанин, члан царског Сената, магистијан по звању. А када цар Максимијан издаде наредбу да се свима хришћанима, који се налазе у царској војсци, одузму појасеви (појасеви беху знак њихове царске службе), и да живе као приватна лица, лишена грађанских права, тада многи хришћани претпоставише да живе лишени граћанских права, неголи да имају грађанска права а изгубе душе своје. Међу таквим хришћанима беше и овај свети Исихије...
Света мученица Евталија
Ова Евталија света беше девица из Сицилије, и имаше мајку с истим именом, и брата Сермилијана. Сви беху некрштени и незнабожни. Стара Евталија боловаше од течења крви. У сну јаве јој се свети мученици Агфеј, Филаделф и Кирил (в. 10. мај) и рекну јој да ће оздравити, само и једино ако се крсти у име Господа Исуса Христа. Евталија поверује у Христа, крсти се и, ваистину, оздрави. Видећи то чудо, и њена се ћерка крсти. Сермилијан, пак, поче исмевати мајку и сестру због вере Христове, потом и претити. Мајка се уплаши и побеже од куће. Тада брат поче гонити сестру. Но сестра се не уплаши, јер јој милији беше Христос од брата, и рече Сермилијану: „Хришћанка сам и не бојим се умрети”. Опаки брат посла к њој једнога слугу да је оскрнави. Но када слуга нападе св. Евталију, он изгуби очни вид. Зли брат виде то чудо, но оста тврда срца. Он појури за сестром, ухвати је и главу јој одсече, слично Каину. Тако света девица Евталија овенча се венцем вечне славе. И тако се и овом приликом обистини реч Христа Господа, да је Он донео мач међу људе, који дели сродне крвљу но не и сродне вером (Мт 10, 34-35).
Свети преподобни Агатон
Преподобни Агатон, велики мисирски подвижник из V века. Савременик светог Макарија и ученик светог Лота. Старао се испунити све заповести Божје. Неко од братије похвали му један ножић, којим је секао пруће за котарице. Чувши похвалу светитељ с радошћу пружи томе брату ножић на дар. Још је говорио свети Агатон: „За мене би било задовољство кад бих могао узети себи тело некога губавца, а њему дати моје”. Није ли то савршена љубав?
Четири стотине и четрдесет мученика
Четири стотине и четрдесет мученика, који бише убијени од Лонгобарда у Италији око 579. године. О њима пише свети Григорије Двојеслов. На једном месту бише посечени њих четрдесет, а на другом других четири стотине, сви због тога што нису хтели јести од идолске жртве, а осим тога ових четири стотине још и зато што нису хтели, по обичају незнабожних Лонгобарда, играти око козје главе, принете демонима на жртву од стране незнабожаца.
Свети мученик Троадије и остали с њим
Као младић пострада за Христа. Григорије Неокесаријски виде га у визији како храбро подношаше муке за Христа све док не би убијен. И виде му душу, која кад се растави од тела, радосно хиташе к небу. Пострада и прослави се свети Троадије у III веку.
Свети свештеномученик Теодот, епископ киринијски, на острву Кипру
Због своје мудрости и добродетељи би изабран за епископа и управљао црквом Божјом с љубављу и ревношћу. Но када наста гоњење на хришћане у време опакога цара Ликинија, овај Божји човек би изведен на суд и стављен на многе муке. Када га мучитељ Савин саветоваше да се одрекне Христа и поклони идолима незнабожачким, одврати му Теодот: „Кад би ти знао доброту Бога мојега, на кога се ја надам, да ће ме због ових кратковремених мука удостојити вечнога живота и ти би пожелео да за њега пострадаш овако као ја”. Удараху му клинце у тело, а он се мољаше Богу с благодарношћу; па мислећи да му је крај близу, саветоваше и поучаваше хришћане који беху око њега. Но по Божјем Промислу у то време објави цар Константин слободу хришћанима и нареди да се пусте сви који су под судом ради Христа. Тада и овај светитељ би ослобођен, поврати се онако измучен на свој положај у Киринију, и поживе још две године. По том се упокоји у Господу, коме је верно служио и за кога је много пострадао. Сконча свој земни живот 302. године и пресели се у дворе Господње.
-posta.jpg)
Почетак Васкршњег (великог) поста
lan_naslov>Почетак Васкршњег (великог) постаНазива се још и Велики пост (због посебне важности, али и дужине трајања), Часни пост (зато што обухвата време страдања Христовог и Његовог разапињања на Часни крст), Велика четрдесетница (зато што је укупно трајање поста четрдесет дана). Траје од Чистог понедељка до Лазареве суботе. На крај овог поста, надовезује се пост Страсне седмице, тако да је укупно време трајања посног периода 48 дана - најдужи у току године, и завршава се празником Васкрсења. Прва недеља поста зове се Чиста. Друга недеља је Пачиста. Трећа недеља је Крстопоклона, јер се верницима који су ступили у подвиг поста, износи Часни крст на јутрењу на поклоњење и целивање. Четврта недеља је Средопосна, јер је то време средине поста. Пета недеља поста се назива Глувна. У току те недеље се не пева, не игра и не свира, а послови се не започињу. Шеста недеља је Цветна. Тако је названа по цвећу и зеленим гранчицама које су деца и грађани бацали пред Христа при Његовом уласку у Јерусалим. Седма, последња седмица пред празник Васкрсења је Страсна или Велика недеља. Најзначајнији дан у тој недељи је Велики петак, једини дан у години кад у Православним храмовима нема јутрења нити богослужења, већ се само поподне држи опело разапетом Исусу Христу. Том приликом, једини пут у години, износи се плаштаница у коју је старац Јосиф из Ариматеје умотао Христово тело после скидања са крста.
Свети преподобни Мартирије Зеленецки
Родом из Псковске губерније; од младости подвизавао се у Великолушшм Сергијевском манастиру.Жељан усамљеничких подвига, он оде из манастира и настани се на Зеленом острву. Својим богоугодним животом преподобни привуче многе ревнитеље побожности, основа манастир Зеленецки Тројицки, на 180 врста од Петрограда. У последњим годинама свога живота он се прослави даром исцељивања. Упокоји се он у дубокој старости, 1603 године. Његове свете мошти почивају у његовом манастиру.
Свети новомученик Параскевас
Беше пореклом од угледних родитеља из града Трапезунта (у Малој Азији). Пострадао је за Христа обешен у свом граду 1659. године. Хришћани му сахранише тело у храму Св. Григорија Ниског, а одатле би пренето у манастир Теоскепаст у Трапезунту.
Свети мученици Силвестер и Софроније
И ови свети мученици беху ухваћени и доведени пред намесника Палестини. Пред њим они исповедише Христа и бише бачени у тамницу гладни. Затим бише мучени. Пострадаше за Христа мачем посечени, заједно са светим мученицима Маркелом и Антонијем.
Свети мученици Маркел и Антоније
Ови свети мученици бише ухваћени као хришћани и изведени пред намесника у Палестини. Пошто исповедише Христа као јединог истинитог Бога, бише бачени у веома мрачну тамницу. Затим бише изведени и истјазавани, паљени огњем, гребани гвозденим ноктима и на крају погубљени заједно са светим мученицима Силвестром и Софронијем (који се такође данас славе).
Свети мученици Нестор и Тривимије
Ови свети мученици беху родом из места Кивиреота код Перге Памфилијске. Живљаху за време цара Декија. Године 251 незнабошци их доставише обласном управитељу као хришћане. Овај нареди те их војници везане доведоше преда њ на суд. Да би их уплашио, управитељ нареди да се пред мученике изложе све справе за мучење. Но ови, видевши то, стадоше громко проповедати Христа. Тада управитељ нареди да их немилице бију сувим воловским жилама. Затим их обесише о дрво, и стругаше им тела све док им се изнутрица не провиде. Но пошто свети остадоше непоколебљиви у својој вери у Христа, управитељ нареди мучитељима да им главе отсеку мачем. Тако ови славни мученици примише венце мучеништва.
Свети мученици Хирисије, Никифор и Агапије
Ова тројица светих мученика пострадаше за Свету Тројицу.
Света преподобна Домнина Нова
Ова светитељка би рођена у сиријском граду Киру од побожних и богатих родитеља. Измлада заволевши Бога, подражавала живот преподобног Марона.[8] Стога подиже малу колибу у врту својих родитеља. И ту подвижнички молитвено тихујући и тугујући, непрекидним сузама квасаше лице своје и суре хаљине своје. Пошто у близини беше црква, блажена је у поноћ одлазила у њу, и узносила Богу молитве и славословља...
Света мученица Антонина
Рођена у Никеји. За веру Христову хапшена и љуто мучена. Најзад зашивена у врећу и утопљена у језеро 302. године. Но Бог јој душу спасе и прослави занавек међу ангелима на небу и међу вернима на земљи.
Свети преподобни Агапије Ватопедски
Био послушником некога духовника при манастиру Ватопеду. Ухваћен од морских разбојника и продан као роб у Магнезији. После дванаест година чудесно ослобођен и враћен у манастир Ватопед помоћу Пресвете Богородице. Крстио своје првашње господаре и био им духовник. Остатак живота провео у подвигу у Ватопеду, и скончао мирно у Господу.