Свети преподобни Иринарх, игуман соловецки
Спочетка био монах Соловецког манастира. За своје врлине он би 1614 године царском граматом постављен за игумана Соловецке обитељи. Као игуман много унапредио манастир. Био братији пример духовног живота; одликовао се строгошћу према себи и снисходљивошћу и кротошћу према другима. Преставио се 1628 године. Свете мошти његове почивају у црквици његовог имена.
Свети седмочисленици словенски
Кирило, Методије, Климент, Наум, Сава, Ангелар и Горазд, апостоли и просветитељи Словенски
Свети преподобни Леонид Устнедумски
Овај руски светитељ подвизавао се од младости у неколиким манастирима, у Соловецком, Мирожском и другим. Најзад основао свој манастир на реци Лузи у Вологдској губернији. Подвизавао се тврдо док му се душа није испунила благодатном светлошћу и силом Духа Светога. Као светилник велики привукао многе подвижничком животу. Назват је Устнедумским зато што кад га је једном ујела отровна змија, он о томе није хтео ни мислити ни зборити, и остао је жив. Угодивши Богу представио се мирно 17. јула 1653. године. Мошти његове покоје се у његовом манастиру.
Света мученица Марина - Огњена Марија
Родом из Антиохије Писидијске, од родитеља незнабожачких. Тек у дванаестој години чу Марина за Господа Исуса Христа, како се ваплоти од Пречисте Деве, како чудеса многа сотвори, крсну смрт прими и славно васкрсе. Њено младо срце распали се љубављу према Господу, и она се заветоваше никад се не удавати, и још жељаше свом душом пострадати за Христа и крстити се у крви мучеништва. Њен отац омрзну је због вере њене и не сматраше је ћерком. Намесник царски, Олимврије, сазнавши од Марине да је она хришћанка, пожели од ње најпре да му буде жена. А када Марина то одби, он јој нареди да се поклони идолима, на што света Марина одговори: „Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају, нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо; не дам њима оне части, која припада само Творцу мојему”. Тада је Олимврије стави на љуте муке, па је сву рањену и крваву баци у тамницу. У тамници Марина се мољаше Богу, и после молитве јави јој се најпре ђаво у виду страшне змије, која обзину главу њену. Но када се она прекрсти, змија се распуче и ишчезе. Тада је облиста светлост небесна, и њој се учини, да ишчезоше зидови тамнице, заједно са кровом, и крст се јави, блистав и висок, а на врху крста бела голубица, од које дође глас: „Радуј се, Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља”. И Марина би исцељена силом Божјом од свих рана и болова. Безумни судија мучаше је други дан у огњу и у води, али Марина све претрпи као у туђем телу. Најзад је осуди на посечење мачем. Пред саму смрт - јави јој се Господ Исус с ангелима. Посечена беше у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи. Једна рука свете Марине налази се у ман. Ватопеду у Светој Гори. У Албанији пак, на планини Ланга више Охридског језера, налази се манастир свете Марине са једним делом њених чудотворних моштију. Многобројна чудеса догађала су се и догађају у овом манастиру, којих су сведоци не само хришћани него и муслимани. Толико поштовања имају Турци према овој светињи, да никад нису хтели дарнути ни у светињу, нити у имовину овог манастира. Једно време Турчин је био тутор овог манастира.
Вера
Вера је почетак нашег сједињавања са Богом: онај ко истински верује, камен је храма Божијег…
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 29. Јул
Да имате дијел у Божијој природи. (II Пет. 1, 4) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Васкрсење наркомана
Старaц Гаврило Грузијски сахрањен је по древном монашком обичају, без ковчега, умотан у простирку. Међутим, на сахрани се нико није усуђивао да на његово свето тело набаца земљу, бацали су је по крајевима гроба, тако да је она сама полако клизала преко тела. На његовом гробу дешавају се незамислива чуда, а ово је само још једно у том бесконачном низу...
Свети мученици Риган, Максимин, Патрофил, Амон, Теофраст, Клеоник, Петар и Исихија
Ученици свештеномученика Атиногена
Свети мученик Фавст
Овај свети мученик пострада 250 године, за време цара Декија. Мучен због вере у Христа, он смело исповеди Христа. Стога би распет на крст, па изрешетан стрелама. Провевши на крсту пет дана, он предаде свету душу своју у руке Богу, од кога прими венац мучеништва.
Свети мученици Павле, Валентина и Теа
Ови свети мученици, брат и две сестре, беху родом из Египта. Ухваћени, они бише доведени у град Кесарију и изведени пред поглавара Фирмилијана. Пред овим они исповедише Христа као истинитог Бога. Због тога им сагореше десне ноге и ископаше десне очи. Затим света Валентина и Теа бише обешене о дрво, стругоше им тела и палише усијаним гвожђем и огњем, и тако их уморише. А када свети Павле би мучен, он се громко мољаше најпре за хришћане, па потом за Јевреје, Самарјане и све незнабошце, да дођу к познању истинитога Бога и престану гонити хришћане. Овом молитвом он до суза дарну све присутне. Затим му би одсечена глава. И тако сви троје примише венце мучеништва.
Свети мученик Антиох
Свети Антиох беше родом из града Севастије и брат светог мученика Платона (који се слави 18 новембра). Лекар по занимању, он прохођаше градове лечећи болеснике. Тако проходећи крајеве Галатије и Кападокије и лечећи сваку врсту болести он би ухваћен од игемона Адријана. Одмах обешен о дрво, њему стругоше ребра и огњем палише. Али пошто му ове муке не нашкодише, он би бачен у тамницу...
Свети мученик Атиноген
Састављач вечерње песме: Свјете тихиј. Скончао за Христа у огњу и удостојио се вечне славе у Царству Божјем.
Света мученица Јулија, девица
Родом из Картагине, од знаменита рода. Када Персијанци покорише Картагеину, многи народ би одвучен у ропство. И света Јулија би ухваћена и заробљена и допаде у руке неком трговцу у Сирији. Тај трговац беше незнабожац. Видевши Јулију као хришћанку, он је саветоваше више пута да се одрекне Христа и постане једноверна с њим, али Јулија никако на то не пристајаше. Па како Јулија беше верна и поуздана у служби, то је трговац остави на миру и не говораше јој више о вери. Једном трговац натовари лађу робом, узе Јулију собом, и крете морем у далеке стране ради трговине. Када стигоше на Корзику, беше неки празник незнабожачки, и трговац се придружи скверном жртвоприношењу, а Јулија оста у лађи плачући што толико људи живе у глупој заблуди и не познају истину. Но некако незнабошци сазнаду за њу, извуку је из лађе, иако се њен господар томе противио, и почну је страшно мучити. Одсекоше јој груди и бацише на неки камен, а потом распеше је на крст, на коме света Јулија предаде дух свој Богу. Њена смрт буде објављена ангелом Божјим монасима на оближњем острву Маргарити (или Горгони), и они пређу и чесно сахране тело мученице. Многа чудеса пројављивала су се на гробу свете Јулије кроз векове и векове, а и она се сама некима јављала из онога света. Чесно пострада у VI веку. После много година хтедоше верни сазидати нову цркву, на једном другом месту, у част свете Јулије, пошто стара црква беше и тесна и оронула. Сабраше, дакле материјал: камен, циглу, песак и остало што треба на том новом месту. Али се догоди да ноћу уочи оног дана, када су намеравали темељ положити, сав онај материјал беше невидљивом руком пренет до оне старе црквице. У недоумици, људи опет пренеше материјал на оно ново место, но опет се догоди исто: материјал се обре на старом месту поред старе цркве. И видеше ноћни стражари неку пресветлу девојку како на белим воловима превози материјал ка старој цркви. Из овога разумеше сви, да света Јулија не жели да јој се црква зида на другом месту, те порушише стару цркву, и на том истом месту подигоше нову.
Свети свештеномученик Атиноген, епископ севастијски, у Јерменији
Живљаше у једном манастиру близу града са десет својих ученика. У време Диоклецијаново дође у Севастију неки љути мучитељ хришћана Филомарх. И многе хришћане у граду похвата и поби. Кад виде Атиногена и његове ученике, он рече старцу, да принесе жртву идолима, да не погине као што су и други хришћани погинули. Одговори му Атиноген: „О мучитељу, они које ти именујеш погинулим, нису погинули, него су на небесима и ликују с ангелима”. Дирљив је призор био када је једна кошута, коју је милостиви Атиноген својом руком хранио, притекла к њему и видећи га у беди, сузе проливала. И зверови су горски имали више сажаљења према мученицима Христовим него незнабошци! После тешких мучења, при којима ангел Божји ублажаваше мученике, сви бише мачем посечени, најпре свештеници и сатрудници Атиногенови, а потом и сам Атиноген, и преселише се у небесну домовину 311. године.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 28. Јул
Благодат и мир да вам се умножи познавањем Бога и Христа Исуса Господа нашег. (II Пет. 1, 2) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Спасити значи исцелити
Спасење је даривање спасења, даривање здравља људској природи, ослобођење од греха…