Свети мученици Перегрин, Лукијан, Помпеј, Исихије, Папије, Саторин и Герман
Ови свети мученици беху родом из Италије и пострадаше у време цара Трајана. Када настаде гоњење на хришћане, ови свети седоше на лађу и отпловише у град Дирах. Налазећи се у том граду они видеше како за исповедање Христа свети епископ Астије висијаше распет на крсту, и намазан медом, и како га осе и муве уједаху, и они га прославише због тога...
Свети преподобни мученици Епиктет и Астион
Астиона, јединца у родитеља, приволи свештеник Епиктет вери Христовој, крсти га и замонаши. Потом се преселе однекуд из источних крајева у скитске пределе и настане у скитском граду Алмириду (сада Рамзину) на утоку Дунава у Црно море. Мучени и посечени за веру Христову око 290. године. Обојица се јавили после смрти у светлости великој родитељима светог Астиона, Александру и Маркелини, који се обрадоваше Христу и беху крштени од епископа Евангела, који и сам би потом посечен за Христа, „Евангела, другога ангела”, како му је певано.
Свети преподобни Тома Малеин
Овај Тома беше најпре војвода, прослављен храброшћу и богатством. Беше телом врло крупан, и задаваше страх непријатељима својим. Но кад заволи Христа више од света и свега у свету, он остави све и повуче се у пустињу, где се замонаши и преда подвигу. Свети Илија пророк јави му се и одведе га на гору звану Малеа, до Свете Горе. Ту он живљаше један и усамљен, само с Богом, у даноноћној молитви. Мада се он кријаше од света, не може се укрити. Сазнавши за светост његовог живота, почеше људи к њему долазити и доводити своје болеснике. И свети Тома лечаше људе од сваке болести и сваке невоље. А када се представи Богу (у V веку) његове мошти продужише помагати свима који с вером њима припадаху.
-222x300.jpg)
Света великомученица Недеља (Кириаке)
У време христоборних царева Диоклецијана и зета његова Максимијана живљаху у Анадолији две побожне старе душе, Доротеј и Јевсевија. Они беху побожни хришћани, беху богати али и бездетни. Непрестаном молитвом они испросише од Бога једно чедо, ову свету Недељу. Од детињства Недеља себе посвети Богу уздржавајући се од свега што раскалашна деца чине. Када одрасте, красна телом и душом, навалише многи просци, но она их све одби говорећи, да је она себе обручила Христу Господу, и да ништа не жели до само да умре као девојка. Један од тих одбијених просаца оптужи и Недељу и њене родитеље цару Диоклецијану као хришћане. Цар нареди те мучаху родитеље Недељине, и после мука протера их у град Мелитину, где у мукама за Христа скончаше. Свету Недељу пак пошље Диоклецијан Максимијану на суд. Како Недеља пред Максимијаном потврди своју веру у Христа, нареди овај те је положише по земљи и шибаху воловским жилама. Потом предаде је цар војводама, најпре Илариону а после смрти овога Аполонију. Ови је мучаху зверски на све могуће начине, но све беше узалуд. Када света Недеља лежаше у тамници сва у ранама, јави јој се Христос Господ, исцели је и рече јој: „Не бој се, Недељо, мука, благодат је моја с тобом”. И заиста благодат Христова спасе ову мученицу и од огња и од зверова, где судије безбожне мишљаху, да ће она срести сигурно смрт. Видећи чудесно спасење Недеље од толике смрти многи незнабошци повероваше у Христа. Но сви беху посечени. Рече света Недеља Аполонију: „Ни на који начин не можеш ме одвратити од вере моје. Бациш ли ме у огањ, имам пример Три Отрока; бациш ли ме пред зверове, имам пример Данила; бациш ли ме у море, имам пример Јоне пророка, предаш ли ме мачу, сетићу се Чеснога Претече. За мене је живот - за Христа умрети”. Тада нареди Аполоније, да је мачем посеку. Недеља клече на колена и уздиже руке к небу па се помоли Богу, да Бог помилује и спасе све оне, који буду спомен њен славили, и да упокоји њену душу заједно са душом њених родитеља. Свршивши молитву, она предаде душу своју Богу пре него што се мач спусти на њену главу. Чесно пострада и пресели се у вечну радост 289. године у Никомидији.
Јеванђеље дана за 19.07.2020.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 19.07.2020. Зачало 29.
Свети преподобномученик Кирил
Пострадао за хришћанску веру 1566. године. Спомен му се врши на данашњи дан у Солунској митрополији. Остали Синаксари га не спомињу.
Свети мученик Василије
Овај свети мученик пострада за Христа заједно са светих 70 мученика пострадалих у Скитопољу, који се спомињу 28. јуна.
Свети мученик Аполоније
Метнут у чамац; чамац отиснут низ морску пучину и запаљен; и свети мученик тако пострадао за Христа.
Свети мученик Александрије
Привезан за точак, па точак отиснут низ стрму литицу; и тако свети Александрије пострадао за веру Христову.
Свети мученици Филимон, Архип и Онисим
Ови свети мученици пострадаше за Христа Господа, и то: свети Филимон би разапет, свети Архипа коњима вучен по земљи, и свети Онисим мачем посечен. Спомен им се врши у њима посвећеном мученичком храму у Елеи (у Цариграду).
Свети мученици Исавр ђакон, Василије, Инокентије, Филикс, Ермије и Перегрин
Свети Исавр, ђакон светих тајни Цркве Божје, Василије и Инокентије беху из Атине. Они оставише своју постојбину и одоше у град Аполонију, у Македонију. Тамо, по откривењу анђела Божјег, они се попеше у једну пећину недалеко од града. Ту нађоше Филикса, Перегрина и Ермија, који беху хришћани. Њих научи свети Исавр ђакон да не љубе пролазне ствари овога света...
Свети мученик Коинт
Свети мученик Коинт родио се у Фригији. Ту се и научио хришћанској побожности. Дошавши затим у Еолиду он твораше милостињу сиромасима и исцељиваше ђавоимане од нечистих духова. Поглавар области Руф стаде га приморавати да принесе жртву идолима. Због тога Руфа спопаде беснило, одемони се, али га светитељ исцели. Тога ради Руф га награди даровима и почастима, и отпусти га слободна...
Свети мученици Анатолије, Антоније и још 22 са њима
Ови Св. мученици пострадаше заједно са Св. мученицом Лукијом девицом.
-235x300.jpg)
Свети свештеномученик Астије, епископ дирахијски (драчки)
Пострадао као епископ Драчки (у Албанији) за време цара Трајана (98-117 г.) и намесника Агриколе.
Света мученица Лукија
У Кампанији зароби је варварски цар Авције. Хтеде се с њом саживети, но она се успротиви. Цар је остави на миру, да се подвизава. Она обрати и цара у веру, пошто кроз њену молитву цар задоби победу у рату. Најзад заједно с царем пострада за Христа у Риму око 300. године.
Обретеније моштију свете Јулијаније, девице
Ћерка књаза Олшанскога. Јулијанија је умрла око 1540. године као девица од шеснаест година. На двесто година после њене смрти копачи новога гроба украј велике цркве у Кијевској лаври наиђу на мошти ове свете девице, потпуно целе и нетљене, као да је тек заспала. Од моштију догоде се многа чудеса, а и сама Јулијанија јавља се више пута појединим лицима. Једно такво виђење имао је и знаменити Петар Могила.
Свети мученици Марин и Марта, са синовима Авдифаксом и Авакумом, свештеником Валентином, Кирином, Астеријем и многим другим.
Сви пострадаше у време цара Клаудија Флавија у Риму, 269. године. Марин и Марта беху богати људи из Персије; па продадоше све своје имање у Персији и са синовима својим дођоше у Рим, да се поклоне моштима светих апостола и осталих мученика. Када их цар упита, зашто дођоше из такве даљине, оставивши своје домаће богове, да траже у Риму мртве људе, они одговорише: „Ми смо слуге Христове, и дођосмо да се поклонимо светим апостолима, чије бесмртне душе живе с Богом, да би они били наши молитвеници пред Христом Богом нашим”. Кирин беше бачен у Тибар, одакле његово тело извукоше Марин и Марта, и чесно сахранише. Валентин свештеник би предан неком војводи Астерију, да би га овај усаветовао да се одрече Христа. Но Валентин молитвом исцели Астеријеву ћерку, која две године беше слепа, и крсти по том Астерија и сав дом његов. Сви они на разне начине примише муке и смрт за Христа Господа, који их прими у бесмртно царство своје, да се вечно радују.