Јеванђеље дана за 27.09.2025.
Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 27.09.2025. Зачало 60.
У знаку Крста
Нема никога међу људима чији живот, већим делом, не протиче у страдању. Једне убија жалост због губитка најмилијих, друге рајзеда болест, треће разочарање у људе, пријатеље и изневерене наде, четврте боли неразумевање и незахвалност од стране најближих и најрођенијих... и тако у недоглед. Живот свакога од нас проткан је болом и протиче у знаку Крста.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 26. Септембар
Не може свијет мрзити на вас, а на мене мрзи (Јов. 7, 7). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Три страсти
Немој да храниш своју плот страстима, немој је неговати, угађати јој и тако је окретати против духа…
Много религија, један долазак: Христос као Божији одговор
Разноликост религија је последица човекове слободе и отпадања од Бога. Одвојен од Извора, човек је почео да замишља Бога на безброј начина. Али Бог није оставио човека у заблуди: у Христу је Сам дошао да покаже Истину. Зато Хришћанство није једна од многих људских претпоставки о Богу, него сведочанство о Његовом личном доласку у свет ради спасења.
Свети преподобни Петар
Преподобни Петар беше од саме утробе материне освећен Богом. Сав живот свој он проведе у посту и непрестаној молитви; сатвори многа чудеса; поред осталог, прешао преко реке Галаса[13] као по суву. Он тако изнури своје тело железним веригама, да је пре изгледао сенка него човек. Угодивши Богу он сконча у миру.
Свети мученици Селевк, Стратон, Кронид, Леонтије и Серапион
Свети Селевк беше из Галатије, Стратон из Никомидије Витинијске; а Кронид, Леонтије и Серапион из Египта. После многих и разноврсних мучења, мучитељи свезаше руке и ноге Крониду, Леонтију и Серапиону, па их бацише у море. Анђели изведоше из мора чесне мошти њихове, и јавивши се неким хришћанима наредише им да их погребу. Свети Селевк пострада у Галатији. Њега много мучише разним мукама, па га напослетку бацише зверовима да га поједу. Свети пак Стратон пострада овако: поглавар Витиније нареди да га после многих мучења привежу за сагнуте гране двају дрвета, затим пустише те гране, и свети мученик би рашчеречен, и тако предаде дух свој Богу.
Свети преподобни Јеротеј
Родом са Пелопонеза из села Каламата. Подвизавао се у Иверском манастиру у Светој Гори. Одликовао се и великом светском ученошћу и строгим подвигом монашким. Старао се да испуни оно правило светог Арсенија: „Монаху је доста и један сат спавања у току двадесет четири сата”. Упокојио се на острву Јуру 1745. године. Мошти му чудотворне. Од моштију чува му се у Иверском манастиру глава. Од додира његових светих моштију у Цариграду једна слепа жена прогледала.
Света мученица Кетевана
Царица кехетинска. Пострадала као хришћанка од шаха Абаса I 1624. године. По наредби шаха стављен јој на главу усијан котао. Њен син Тејмураз, цар грузијски, положио њене мошти под престо храма Аливердског у Грузији.
Свети мученици Макровије и Гордијан
Из Пафлагоније. Најпре били царски трпезници, но када се објавише хришћанима, цар их протера у Скитију, где буду бачени у огањ, у месту Новом Дунавцу 320. године.
Свети свештеномученик Корнилије, сотник
Римљанин и официр римски у Кесарији Палестинској. Крштен од апостола Петра, сходно небеском откровењу (Дап 10, 1-31). Он беше први од незнабожаца, који ступише у Цркву Божју. Дотле су неки мислили, да је црква Христова само за Јевреје, и за оне који приме обрезање јеврејско. Крстивши се, Корнилије остави све и пође за апостолом Петром. Овај га апостол доцније постави за епископа и посла у незнабожачки град Скипсеосис, где Корнилије свети претрпе много бешчешћа и мучења Христа ради, но силом Божјом сруши храм Аполонов и крсти кнеза тога града Димитрија и двестотине седамдесет седам незнабожаца. Предузнав од Бога дан своје смрти, он призва све хришћане, посаветова их, помоли се Богу за њих, и мирно се представи Господу у старости чесној. Временом његов гроб буде заборављен и запуштен. Но светац се јави епископу троадском Силуану и објави му гроб свој, и нареди да ту подигне цркву. Епископ то изврши уз помоћ богатог грађанина Евгенија. Од моштију светог Корнилија десише се чудеса многа.
Освећење храма Христова Васкрсења
Када света царица Јелена нађе Крст Господњи у Јерусалиму, задржа се том приликом дуже у Светом Граду, и сагради цркву у Гетсиманији, у Витлејему, на Јелеонској гори, као и на другим местима, знаменитим по животу и раду Господа Исуса Христа. А на Голготи, где и нађе Крст часни, отпоче стројити огромну цркву под чијим се кровом налажаше и само лобно место, где се Господ распе, као и оно, где се погребе. Хтеде света царица да сједини под једним кровом и место Његовог страдања и место Његове славе. Но Јелена се представи Господу пре него што тај величанствени храм би довршен. Када храм би довршен, баш те године Константин празноваше тридесетогодишњицу свога царовања. И тако и освећење храма и празновање царевог јубилеја би обављено једнога истога дана, 13. септембра 335. године. У то време заседаше у Тиру помесни сабор епископа. И ови епископи, као и многи други, стекоше се у Јерусалим на торжествено освећење храма Васкрсења Господњег. И установи се тада, да се тај дан, као дан победе и тријумфа цркве Христове, празнично спомиње сваке године.
Јеванђеље дана за 26.09.2025.
Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 26.09.2025. Зачало 32.
Свети Свештеномученик Корнилије (Претпразништво Воздвижења)
Освећење храма Христова Васкрсења
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 25. Септембар
Који једе мене и он ће живети мене ради (Јов. 6, 57). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
О телесним искушењима
Телесна искушења се зачињу у човеку онда када он почне самоме себи, у сопственим очима, изгледати мудар…
Питање које Страшни суд неће заборавити
Уместо живота испуњеног успехом, друштво нас све чешће води ка празнини. Међутим, Страшни суд неће мерити наше титуле и богатство, већ само једно – колико смо љубави унели у животе других. Јер, једини исправан одговор на крају нашег пута биће живот посвећен служењу. То је пут истинске радости.
Свети праведни симеон Верхотурски
Племић; прерушен у бедну одећу ишао из села у село и помагао сељацима у раду. Најзад се настанио у Пермској губернији усред дивљих Вогулича, и учио их вери Христовој. Преставио се 1642 године. Свете мошти његове обретене 1692 године нетљене; почивају у Николајевском манастиру, чинећи чудеса.