Разоружавати љубављу
Бог воли свако Своје створење. Он воли и тебе, воли и мене. Не само кад живимо врлински, већ и кад не живимо баш најбоље, кад чинимо грешке и кад падамо. Бог те воли чак и кад постајеш блудни син. И тада немаш вредност у Његовим очима зато што си добар или лош, већ зато што си дело Његове љубави, што си дело Његових руку. Зато, воли и ти ближњега истом љубављу…
-187x300.jpg)
Свети преподобни Васијан и Јона Соловецки
Ученици игумана Соловецког, светог Филипа, потоњег митрополита Московског. Послани 1561. године на копно по креч, они били захваћени буром и потонули крај обале Северне Двине. Тела њихова, избачена таласима на источну обалу Унског залива, сахрањена од сељака. Због чудеса на њиховом гробу, а по једном виђењу, би подигнут манастир Петермински. Свете мошти њихове почивају у том манастиру.
Свети преподобни Стефан Озерски или Комељски
Родом из Вологде; син побожних и угледних родитеља; добио одлично образовање; у младости тајно оставио родитељски дом и примио монаштво у Глушицком манастиру. Волећи самоћу повукао се на обалу Комељског језера, и тамо у густом шумском честару начинио себи келију. Затим, по дозволи Московског митрополита основао манастир у име светог Николаја, 1534. године, назван Озерски или Комељски. Упокојио се преподобни у дубокој старости, 12. јуна 1542. године. Убрзо после његовог престављења Светост његова би посведочена чудесима. Свете мошти његове почивају у цркви, њему посвећеној.
Свети преподобни Онуфрије и Авксентије Вологодски
Оснивачи Перцеве пустиње у 1499. години, на 35 врста од града Вологде; упокојили се 1521. године. Свете мошти њихове почивају у храму Свете Тројице њиховог манастира.
Свети преподобни Онуфрије Маљски
Чудотворац; основао манастир Рождества Богороди це у Маљу, у Псковској губернији; упокојио се у миру 12. јуна 1592. године. Свете мошти његове почивају у манастирској цркви.
Света мученица Антонина
Ова света мученица пострада 302. године од намесника Прискилијана у време царева Диоклецијана и Максимијана (285 - 305. г.). Она беше из витинијског града Никеје. Изведена пред намесника Прискилијана због вере у Христа, она смело исповеди своју веру, те јој одраше груди. Онда је бацише у тамницу. Потом би понова изведена пред намесника, обешена на једно дрво, и ту јој ребра палише, па је на ужарени роштиљ положише. Доцније пак буктињама јој руке пекоше, и из њих изиђе предиван мирис. Онда јој буктињама и ноге палише, па опет у тамницу бацише. И тамо проведе мучена читаве две године. Онда је изведоше из тамнице и бацише у море. И тако ова блажена доби неувенљиви венац мучеништва.
Свети преподобни Јован војник
Египатски подвижник крајем шестог или почетком седмога века; упокојио се у миру.
Свети преподобни Јован, Андреј, Иракламвон и Теофил
Ови свети оци подвизавали су се у Египатској пустињи једновремено са преподобним Онуфријем Великим.
Свети преподобни Арсеније Коневски
Блажени Арсеније беше родом из Великог Новгорода. Разгоревајући се Христовом љубављу, срце његово побуди га да остави свет и тражи безмолвни живот. У том циљу он се најпре удаљи у оближњи манастир на Лисјој Гори. Ту прође монашко искушеништво, постриже власи своје и постаде савршен инок: сва братија гледаху на њега као на дани им с неба образац монашког живота...
Свети преподобни Тимотеј, пустињак мисирски
Подвизивао се најпре у Тиваиди, а потом удаљио се у пустињу, где је провео тридесет година. Угодивши Богу, скончао мирно.
Свети преподобни Петар Атонски
Родом Грк, и војник по занимању. Војујући једном против Арапа, буде заробљен, окован у вериге и бачен у тамницу. Тамноваше Петар дуго у граду Амари на реци Еуфрату, и све мољаше Бога да га ослободи тамнице и одведе у неку пустињу, где би се сав посветио молитвеном подвигу. Јави му се свети Симеон Богопримац са светим Николом у тамници, додирну му жезлом својим окове, и ови се истопише као восак, а Петар се наједанпут обрете у пољу ван града. Одмах крене на пут за Рим, где на гробу апостола Петра буде од самог папе пострижен за монаха. Затим крене лађом опет за Исток. У сну му се јави пресвета Богородица са светим Николом; и рече Богородица светом Николи, да је одредила Петру Гору Атонску за подвизавање. Петар дотле није био ни чуо за Гору Атонску. Искрцавши се, дакле, у Свету Гору Петар се усели у једну пећину, где проведе педесет три године у тешким подвизима, у борби са глађу и жеђу, са жегом и мразом, а највише са силама демонским, докле све не савлада с помоћу Божјом. Пошто је издржао прва искушења и положио добро прве тешке испите пред Богом, ангел Божји почео му је доносити хлеб сваких четрдесет дана. Неколико пута јављао му се искушитељ ђаво у виду ангела светла, но Петар га је одагнао крсним знаком и именом Пресвете Богородице. На годину дана пред смрт пронашао га неки ловац, који је ловио јелене по Атону, и из уста светитељевих чуо житије његово. Скончао 374. године. Мошти му пренете у Македонију.
Свети преподобни Онуфрије Велики
Пуних шездесет година беше проживео овај свети подвижник у пустињи када га посети монах Пафнутије. Коса и брада досезале су му до земље, а тело му је било обрасло дугом длаком због дуговремене наготе. Све власи на њему биле су беле као снег, и цео изглед његов блештећи, узвишен и страшан. Видећи Пафнутија он га ослови именом, па му по том исприча житије своје у пустињи. Његов ангел хранитељ јавио му се и довео га на то место у пустињи. Дуго времена хранио се само земљом, које се ретко находило у пустињи, а после тога, када је издржао љуту борбу с искушењима демонским и када му се срце сасвим укрепило у љубави к Богу, ангел Божји доносио му је хлеб за исхрану. А осим тога по благом Промислу Божјем порасте крај његове ћелије и једна палма, која је доносила добар плод урме, и отвори се извор живе воде. „А највише”, рече Онуфрије, „храним се и појим слатко речима Божјим”. На питање Пафнутијево, како се причешћује, одговори пустињак, да му ангел Божји сваке суботе доноси причешће и причешћује га. Други дан старац рече Пафнутију, да је то дан његовог одласка из овога света, преклони колена, помоли се Богу и предаде свој дух Богу. У том виде Пафнутије небесну светлост како осветли тело упокојеног свеца и чу појање ангелских сила. Сахранивши чесно Онуфријево тело, Пафнутије се врати у свој манастир, да као живи сведок прича другима на корист чудно житије човека Божјега и величину Божјег промишљања о онима, који се свецело предаду Богу на службу. Онуфрије сконча 400. године.
Удобности доносе несерећу
Превише удобан живот доноси несрећу. Навикао на удобности, човек постаје неотпоран на животне недаће…
Достојно јест
Песма „Достојно јест“ посвећена је Богородици и њу је архангел Гаврило записао једном приликом на Светој Гори. Тамо се налази и истоимена икона. Од тада се ова Анђелска песма разнесе по целоме свету, да је сви православни хришћани певају Пресветој Богомајци. А света икона Пречисте Богородице, која се налазила у цркви оне келије и пред којом се десило ово чудо, би од отаца Свете Горе пренета у велелепну цркву Протата, где се и данас налази.
"Фарма беба" као реалност: Демографски спас или духовна катастрофа?
У данашњем свету у ком се губе све моралне вредности, технологија прети да преузме контролу и над самим стварањем човека – што више није фантастика, већ реалност чије остварење може да се догоди већ за неколико година. Вештачка репродукција и генетско моделовање изазивају дубока питања о суштини људскости, слободе и духовности. Последице оваквих промена могу бити неповратне, а границе које се не смеју прећи постале су све мање јасне.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 24. Јун
Ко жали прут, мрзи на сина својега; а ко га љуби, кара га за времена. (Приче Сол. 13, 24) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.