Већ дуже време суочени смо са непрестаним зливањем река и поплавама. То је напромашива слика нашег греховног живота у кји смо сами себе потопили…
нашем времену поимање добре жене се протеже у простору од најбалнијег и највулгарнијег тумачења па све до најузвишенијег. Ипак…
Они „који имају обличје побожности, а силе су се њезине одрекли“. И ко су они „који се свагда уче, и никад не могу да дођу к познању истине“?
„Ако се гушиш у неправди“ коју ти људи и живот наносе, упамти добро, ти си жртва свога карактера, своје сујете, самољубља и саможивости...
Не газимо савест ни у чему, чак ни у најмањем. Јер, знате да од малога долазимо до пренебрегавања и великога.
Причамо, причамо и само причамо… И само да бисмо причали а и не слутимо да: “За сваку празну ријеч коју рекну људи даће одговор у дан Суда” (Мт. 12, 36)…
Колико год се говорило о посту и колико год ова тема постала уобичајена, колико год мислили да о томе много знамо, чињеница је да се увек изнова могу чути и неке нове информације и стећи нова сазнања. Пост, рецимо и то, није обавеза већ начин да се приближимо Оцу небеском; ми не постимо индивидуално већ као заједница. О посту нам казује свештеник Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењске цркве у центру Београда.
Причамо, причамо и само причамо… И само да бисмо причали а и не слутимо да: “За сваку празну ријеч коју рекну људи даће одговор у дан Суда” (Мт. 12, 36)…
Језикоболан је мрзак и од сувишка срца и његовога говоре уста његова...
Човек који се труди да споља изгледа побожно а нема унутрашње духовне силине, његова дела, додуше, јесу дела али су мртва...