Зачетак, али и суштина хришћанског мисионарства налази се у речима Господњим којима он шаље своје ученике и апостоле на ширење речи Божије: „Идите и научите...“ Но, та служба тражи посебне људе. Не толико по знању колико по приступу другом човеку. Јер, ни добро, ако се не савршава на добар начин, неће донети добро.
Од смрти се нико никаквим благом не може ослободити; ту нико не притиче у помоћ. Само вера кроја кроз љубав дела...
Хришћанин не треба да буде фанатик него да воли све људе. Онај ко се без расуђивања разбацује речима, па макар биле и исправне, чини зло…
Ништа нећете учинити ако будете говорили са жестином; будите хладнокрвни, али у себи се молите...
Данас, као никада пре, хришћани су позвани да буду светло у духовном мраку у којем се свет налази. Данас, више но икада пре, овај грешан свет треба наш утицај, наше молитве и наше сведочанство…”Напред хришћани”, позива Владика Николај.
Упри поглед у раскош звезданог неба, помисли на величину универзума, чуда природе, лепоту заласка сунца – свуда ћес видети славу и моћ Створитеља. Огњи и буре, ветри и кише, све на свој начин о Њему пише…
Ако вас неко увреди, или вам нанесе неку пакост то нам је прилика да добијемо награду, ако се уздржим без гњева и ако одговоримо на миран начин…
Виртуелна реалност као тродимензионални свет креиран компјутерски формираном фотореалистичном графиком и дигитализованим звуком може бити веома корисна ако се употреби у научне и едукативне сврхе: од помоћи у медицинским експериментима, преко прегледа тродимензионалних архитектонских здања за потребе студената до војних симулатора. Она се, међутим, данас далеко више користи у домену забаве.
Десет заповести које је род људски добио из Руке Оца небеског, Господ наш Исус Христос сажео је у две: у љубав човека према Богу и према другом човеку. Иако, начелно, ове две заповести није тешко разумети, оне у свакодневном животу стварају много неодумица и питања. Пре свих то је питање: како их остварити. Наравно, све је много лакше објаснити кроз примере него празним теоретисањем. Управо о тим примерима говори протојереј-ставрофор Милан Радовановић, некадашњи старешина Вазнесењске цркве у центру Београда.
Спасење јесте једино на потребу. Спасење јесте онај добри део, који се неће одузети од душе, која га је стекла...
Човечију свест на изобличавање натерује грех но кад греха нестане, онда је и савест спокојна, јер је врлина ублажава...
Они „који имају обличје побожности, а силе су се њезине одрекли“ И ко су они „који се свагда уче, и никад не могу да дођу к познању истине“?
Заокуљен материјалним светом и животом у њему, човек свим силама покушава да у таквом свету обрете богатство себи. И не слути да је добитак у – давању потребитима…
Лако је волети човечанство, али треба волети оног ко је стално ту, ко има и лоше особине, ко је несавршен...
Ако ти је беседа разумна одговори ближњем , ако није нека ти се рука нађе на устима...
Хришћанин не треба да буде фанатик него да воли све људе. Онај ко се без расуђивања разбацује речима, па макар биле и исправне, чини зло…
Постоји једна реч коју и најнезазорнији више нису сигурни да изговоре без бојазни да их други неће разумети. То је реч – љубав. Шта, заправо, тражимо када тражимо љубав, на шта мислимо кад изговарамо ову реч? Шта нам је предложак за препознавање и да ли волимо само оне којима смо симпатични или који се понашају онако како ми очекујемо? Ово су само нека од питања на које је одговор потражио и предложио свештеник Небојша Тополић, старешини Богородичине цркве у Земуну.
Празнослов говори недолично и сувишно, препричава старе приче и у свом силном брбљању не штеди свог ближњег...
Човек, ма колико био недостојан и грешан, само ако Господу приступи са смиреном свешћу биће очишћен благодаћу Христовом...
Човек, ма колико био недостојан и грешан, само ако Господу приступи са смиреном свешћу биће очишћен благодаћу Христовом...