Срце не треба хранити злобом или мржњом према ближњем који је у непријатељству са нама, но ваља настојати да га љубимо…
Љубав је оно што треба да преокупира нашу пажњу… Све што чинимо требало би да чинимо са љубављу…
ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА: 22. април 2016. на сајту Пријатељ Божији. Геноцид над српским народом, поготову над децом, у Независној Држави Хрватској, био је деценијама прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Који су историјски, политички, психолошки и духовни корени, узроци и поводи тако свирепог злочина и ко стоји иза њега? Одговоре на ова и друга питања открива документарни филм „Иродови синови“.
Када вас неко увреди, ви га, макар приморавали себе, волите и Господ ће видети ваш труд и помоћи ће вам.
Молимо се Господу макар колико се људи нама моле да им чинимо добро, и чинимо добро другима колико желимо да они нама чине добро…
Када су осуђивања у питању, видимо само - туђа. Када су пропусти у питању, видимо само - туђе. Када је ма шта лоше, ружно, недостојно, покварено... увек је и само - туђе! А колико смо пута ми били ти који смо осуђивали, пакостили, варали, сплеткарили... или, макар пропустили да учинимо оно што је по Богу, што је добро и благословено? Огледајмо се! Завиримо у себе!
Постоје ствари које би хришћанин трeбло да свакодневно чини, баш као дисање и храњење тела…
Да би се рђава навика одједном сасекла, треба имати јаку силу воље. Међутим, без ослањања на Бога, мало да и воља нешто вреди...
Увек и у свему постоји нека повезаност околности, али циљ те повезаности нам није познат…
Ближњи, ма какав да је, јесте тело од нашега тела, јесте наш брат, а ми никоме нисмо ништа дужни осим да љубимо једни друге…
Бити ревнитељ значи бити онај ко свом душом својом људи Христа и у Његово име служи човеку...
Пост скоро да више и не представља неку значајнију тему разговора, па ни размишљања. Исувише је као тема присутан у нашој свакодневици да полако постаје девалвиран. Људи сматрају да знају све што је потребно да знају о њему. Ипак, постоје нека места о којима и не размишљамо када је тема поста у питању јер се не односе на јело и пиће.
Ако принуђавамо себе и боримо се са собом у молитви, таква молитва узлеће на небо да би стала пред престо Господњи…
Истинска нада иште само Царство Божије, а уверена је да ће јој и све земаљско, што јој је потребно у овом пролазном животу, бити даровано…
Непосредно пред почетак светог Часног поста, мајка наша, Црква, речима светог апостола Павла, позива нас и опомиње „да је већ час да устанемо од сна“. Смисао поста и јесте у томе да нас отрезни и отрезвени; да преиспитамо своје кораке и превреднујемо лествицу вредности; животе своје на стазе врлина да преусмеримо.
Као што детенце удаљено од мајке пати, тако и човек удаљен од Бога пати, мучи се. Човекова удаљеност од Бога је пакао…
Човек који не плаче постаје агресиван. Мушкарци сматрају да је плач карактеристика жена па се уздржавају. Али, то је један од путева стицања агресивности…
Када се молиш, знај да стојиш пред Христом и Богородицом. Да си смирен и да говориш: дођи Пресвета Богородице да ми помогнеш да се поправим…
Као што је Христос љубави ради према људима допустио да буде распет и пролије крв, тако смо и ми дужни љубити ближње...
За спасење је довољно да човек само призове име Господње… али, како ће призвати онај ко у Њега не верује…?