Спасење је даривање спасења, даривање здравља људској природи, ослобођење од греха…
За спасење је неопходно да верујеш, да испуњаваш заповести и да свагда очишћујеш своје срце, а не да будеш радознао…
Смирен човек је незлобив, љубазан и предусретљив, који избегава сваку нервозу и сваку љутњу, јер Христос никад није био љут…
Како је малена искра према мору тако је мален и грех према човекољубљу Божијем…
Бог није наредбодавац и због тога су његове заповести саветодавне. Ми их прихватамо или не прихватамо по својој слободи…
Eпархијама Српске православне цркве, враћена је древна пракса да се молитве на Литургији које изговара свештеник читају гласно. Ово је код већине верника позитивно прихваћено, јер коначно и они могу активно учествовати у Литургији, слушајући текст молитве коју свештеник изговара. Многи су били збуњени и питали су се: „Зашто свештеник шапуће сам за себе молитве?“ Желели су да знају садржај тих молитви.
Ако омрзнемо брата или га осудимо, наш ће се ум помрачити и изгубићемо мир и смелост пред Богом…
Не знају шта хоће, не трпе никакве притиске, нису спремни ни на какве тешкоће, раслабљени, размажени, бунтовни, лакомислени, самовољни... Можда би ово била тачна дијагноза карактера припадника нове генерације раслабљених и за живот неспремних људи. Какав ће род родити, остаје да видимо.
Непрестано смо изложени злу које нам долази од ближњих и то нас вређа. Обично на увреде одговарамо неприкладно, увредама, а како би требало...
Смиреност је дакле темељ и основа свију еванђелских врлина. Смиреност захтева огромну снагу да у себи савладамо гордост…
Љубав види и зло и промашај, али не мрзи, него тражи начина како да поправи то зло…
Осим части и славе побожни су људи награђени и већим благом тј. миром и спокојством душевним…
Вера је почетак нашег сједињавања са Богом: онај ко истински верује, камен је храма Божијег…
У недељу 31. јануара, У Покровском храму града Смела, после обилног мироточења, на фресци Преподобног Сергија Радоњешког појавио се крст, саопштио је сајт Черкаске епархије.
Сви они који се удостоје бити у најтеснијем општењу с Богом па неће бити потребе за причешћем Телом и Крвљу…
Требало би да се трудимо да у молитви свагда будемо постојани смерни, и да не допустимо уобразиљи да се разбукта…
Данашњи човек, можемо слободно рећи, не воли труд. Завладао је међу људима дух лењости и неспремности на било какав труд и пожртвовање. Огромна већина људи очекује некакве олакшице, пречице, лагодности да би дошли до циља и удобнијег живота.
Живот хришћанина је сва неудобност, узак пут и нераван, крст који захтева неудобност и велико трпљење…
Где кротости нема човек може и да се чини споља кротким, али унутра да буде испуњен гордошћу...
Данашњи бракови, више него у неким ранијим врeменима, обилују веома жучним свађама. То ствара атмосферу непријатељства у дому у ком не успева ништа. Дом и породица се разарају, а људи и појединачно доживљавају неуспехе у сваком погледу.