Духовно виђење света
Када је човеков ум у Богу, он заборавља свет. Обожен, Духом Светим освећен ум, диже се у небеске висине попут орла и одатле осматра свет, иако такав одуховљен човек може седети у неком тамном кутку своје осаме и молити се.
Сејачи ђаволског семена
Ако нас је неко увредио, помолимо се Богу. Немојмо друге оптерећивати смојим гневом и горчином…
Хришћански послодавац и радник
По хришћанском учењу није сваки труд и рад благословен, већ онај који је на добро људи. Ако служи егоистичним интересима или удовољавању гресима духа и тела, рад није богоподобан. Творећи, човек је са-стваралац, сарадник Бога. Вернику, ма које хришћанске деноминације, уколико је упознао веру, није тешко да зна како треба да поступа, био он радник „на своме“, или „туђем“, послодавац.
Ми живимо наше мисли
Смирене, кротке душе, безазлене, простодушне, зраче добротом, невероватно много зраче добротом…
Међусобно уважавање супружника
У времену у којем живимо много шта се изменило, особито у односу човека према човеку. На позорници међуљудских односа најважнији су, свакако, они међу супружницима. Као што је брак темељ породице тако је и међусобно уважавање супружника темељ брака. А без доброг темеља, ни грађевина се не може на дужи рок одржати.
Ослободимо се света
Ако се човек споља не ослободи привезаности за свет, он не може да се спасе од погибије…
Суд Божији и судови људски
Претежна већина људи, нажалост, суди о другим људима на основу спољашњег изгледа или понашања не марећи за то шта је у срцу човека кога и не познају.
Христос – једино благо
Немојмо губити драгоцено време на пропадљиве ствари, како не бисмо изгубили наше једино благо – Христа…
Љубите једни друге
У души неких људи нема љубави. То је отуда што су разни пороци и страсти заузели сву душу њихову и из ње истисли љубав…
Ћутање је злато
Ради сачувања унутарњег човека потребно је настојати да уздржавамо језик свој од многословља
О кукавичлуку
Кукавица је немужествен, подао, недостојан, низак, јадан, ропска и ситна душа, себичњак и самољубац…
Вера, безверје и наш избор
Вера у Бога је посебно откровење човековој души, кад се Господ Бог открива човеку који Га искрено тражи. Тада човек у свом срцу одједном открива да нам је Небески Отац близу и нашу посебну потребу за општење с Њим. Постаје јасно да се биће не ограничава само материјом и да је човеково предназначење вечност, а наше стање у вечности зависи од наше близине Богу.
Стреми духом ка Христу
Ко прима Христовог Тела, а духом се одвраћа од Њега, сличан је онима који су Христа додиривали док су Га тукли…
Исповеђено је исповеђено
Јесте ли затражили од Бога опраштај? Готово је! Бог преко исповести све опрашта…
О (не)достојном причешћивању
Ко се причешћује тај ће се свугде спасти, а онај ко се не причешћује - не верујем…
Причешћујте се непрестано
Свако треба да се причешћује светим Телом и Крвљу Христовом, који јачају наше општење с Њим…
Како против осуђивања?
Учимо се, најпре, да осудимо себе због осуђивања ближњег, уздржавајмо се од осуде речима, а затим заустављајмо и саму мисао…
Гледајући на свет
Када бисмо свет напустили чак и као господари над целом земљом, ипак не бисмо учинили ништа што би било равно вредности Царства небеског…
Због чега Бог не притиче у помоћ?
Када смо залепљени за страсти и желимо их, али хоћемо и божанску благодат, тада се дешава страшни сукоб у нама…
Увређеност – чедо егоизма
Човек који крије увреду у себи, сам себи наноси патњу. Иако се мучи због, како он сматра, потпуно објективног угњетавања од стране других, њега заправо муче сопствене мисли и осећања. Зато је стање увређености једно велико самомучење. А све је у једном узроку: у нашем егоизму и недостатку жеље да схватимо ближњег .