Демократија за данашњег човека представља право божанство. Ради тог божанства људи су у стању да воде ратове. Ипак, у основи демократије налазе се висока духовна начела као што је жртвовање сопствене воље, које није лако испунити ни уз помоћ благодати. Та духовна начела многи готово и да не примећују. Па, пошто су тако неприметна и неразумљива, нико не покушава ни да их испуни. Све се претворило у пусте фразе, позирање и манипулацију јавним мњењем.
Током покајања чудо нашег раста у Богу стално ће се појачавати, а нама ће почети да се открива дивни облик Исуса…
Никада не треба улазити у препирке, а нарочито онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву…
Ко год буде спасио своју душу и буде подстицао друге да се спасу, биће назван великим у Царству Небеском...
Празник Дјетињаца почетак је тронедјељног циклуса, који се наставља наредне недјеље кроз празник Материца, а завршава у недјељу посљедњу пред Божић празником Отаца. Видимо у свему овоме још једну особеност Божића, а то је да је он више од свих других - породични празник.
Светови се роје око Тебе, Господе, као пчеле око цветале трешње. Један свет потискује други; један другом оспорава очевину; један гледа на другог као на уљеза у свој дом. Сви полажу веће право на Тебе од Тебе самог...
Земља неће бити претворена у рај све док буде постојао садашњи поредак ствари. Међутим, она јесте и биће поприште припремања за рајски живот…
Младић нем од рођења проговорио je пред чудотворном иконом Богородице Брзопомоћнице у светогорском манастиру Дохијару.
Неизмерно је богатство које човеку доноси трпљење. Ни једна врлина не обилује толиким спасоносним потенцијалима као трпљење…
Страх од смрти обично се јавља код људи који не знају за Господа и то колика је Његова милост…
Примивши на Себе људско тело Бог у Христу исцељује људску природу од греха, али, човек и даље остаје слободан за избор…
Децу васпитавамо, углавном, по принципу: такав је ред, такав је обичај. Ипак, све што је временом усвојено, није увек и паметно. Треба ли тако упорно, како ми чинимо, учити децу формалној учтивости? Признаћете, ретко нас шта одбија као учтив, а у ствари, безосећајан човек. Јер, сама спољашња култура није довољна. Потребна је и те како још и унутрашња.
Докле год човек има у себи нагон да анализира зашто га људи мрзе, он, заправо, тражи разлоге да оправда своју мржњу, и то није добро…
Дете прима духовно-моралне особине своје мајке још у док је у њеној утроби. Хранећи се њеним физичким соковима, оно се храни и њеном духовном природом…
Када бисмо покушали да дефинишемо срећу, дошло би до забуне… У вечности, у Царству, биће потребно само „Свет, Свет, Свет“,само речи благодарности и славе…
Лечење болести тако што би се уклањали њени симптоми значи продубљивање и ширење болести до потпуног разарања организма. Како на материјалном (телесном) тако и на душевном и духовном плану човекове личности. Зато, бити у некоме осећање стида, никако не значи да неко више неће чинити срамотна дела. Напротив.
Никада из наших уста не треба да изађе зла реч, реч која није осољена благодаћу Божијом…
Шта год и колико год да радите, трудите се да то радите искрено и, што је најважније, у радости…
Да би човек био целосно способан да се и телом и душом принесе на жртву Богу, он мора да нађе склад између душе и тела…