Они „који имају обличје побожности, а силе су се њезине одрекли“. И ко су они „који се свагда уче, и никад не могу да дођу к познању истине“?
„Ако се гушиш у неправди“ коју ти људи и живот наносе, упамти добро, ти си жртва свога карактера, своје сујете, самољубља и саможивости...
Не газимо савест ни у чему, чак ни у најмањем. Јер, знате да од малога долазимо до пренебрегавања и великога.
Причамо, причамо и само причамо… И само да бисмо причали а и не слутимо да: “За сваку празну ријеч коју рекну људи даће одговор у дан Суда” (Мт. 12, 36)…
Колико год се говорило о посту и колико год ова тема постала уобичајена, колико год мислили да о томе много знамо, чињеница је да се увек изнова могу чути и неке нове информације и стећи нова сазнања. Пост, рецимо и то, није обавеза већ начин да се приближимо Оцу небеском; ми не постимо индивидуално већ као заједница. О посту нам казује свештеник Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењске цркве у центру Београда.
Причамо, причамо и само причамо… И само да бисмо причали а и не слутимо да: “За сваку празну ријеч коју рекну људи даће одговор у дан Суда” (Мт. 12, 36)…
Језикоболан је мрзак и од сувишка срца и његовога говоре уста његова...
Човек који се труди да споља изгледа побожно а нема унутрашње духовне силине, његова дела, додуше, јесу дела али су мртва...
Зачетак, али и суштина хришћанског мисионарства налази се у речима Господњим којима он шаље своје ученике и апостоле на ширење речи Божије: „Идите и научите...“ Но, та служба тражи посебне људе. Не толико по знању колико по приступу другом човеку. Јер, ни добро, ако се не савршава на добар начин, неће донети добро.
Од смрти се нико никаквим благом не може ослободити; ту нико не притиче у помоћ. Само вера кроја кроз љубав дела...
Хришћанин не треба да буде фанатик него да воли све људе. Онај ко се без расуђивања разбацује речима, па макар биле и исправне, чини зло…
Ништа нећете учинити ако будете говорили са жестином; будите хладнокрвни, али у себи се молите...
Данас, као никада пре, хришћани су позвани да буду светло у духовном мраку у којем се свет налази. Данас, више но икада пре, овај грешан свет треба наш утицај, наше молитве и наше сведочанство…”Напред хришћани”, позива Владика Николај.
Упри поглед у раскош звезданог неба, помисли на величину универзума, чуда природе, лепоту заласка сунца – свуда ћес видети славу и моћ Створитеља. Огњи и буре, ветри и кише, све на свој начин о Њему пише…