Иако се човек може наћи у немоћи, то уопште не значи да је он напуштен од Господа...
Труди се да дођеш до детиње простоте у обраћању и са људима и у молитви Богу. Једноставност је највеће благо и највећа врлина човекова.
Треба знати да у човековом животу постоје периоди охладнелости, некакве богоостављености, које допушта Промисао, да би човек памтио да само својим силама, без благодати, не може да учини ништа осим греха.
Лењост је велики порок и рачуна се међу смртне грехе; зато и треба себе приморавати на извршавање својих обавеза, молити Бога за помоћ, не уздајући се у своју снагу.
Хришћанин не треба да буде фанатик него да воли све људе. Онај ко се без расуђивања разбацује речима, па макар биле и исправне, чини зло.
Ево одговора на питање где се крије тајна и шта је узрок муке многих побожних родитеља чија деца, кад одрасту, постају неукротива, напуштају цркву и све друго, те трче у разним, често погрешним духовним правцима.
Не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тела...
Манастир Морача је један од најмонументалнијих православних средњевековних споменика Црне Горе. Подигнут је на десној обали Мораче, у проширеном делу кањона, на природној заравни сликовитог пејзажа. Морачки храм је подигао 1252. године Стефан, син краља Вукана, а унук Немањин, што се спомиње у натпису на надвратнику западног портала.
Манастир Сопоћане, дом Свете Тројице, подигао је краљ Стефан Урош И (1243-1276) недалеко од извора реке Рашке. Манастир се налази на 17 км западно од Новог Пазара. На овом месту, изворишту српске средњевековне државе Немањића, трећи син краља Стефана Првовенчаног је иза себе оставио задужбину која својом величином и лепотом надмашује све дотадашње српске цркве. Фреске манастира Сопоћани су право ремек дело уметности, што је много година касније, Сопоћанима донело светску славу. Данас је један од најзначајнијих српских културних споменика.
Истински пост је да никоме не учиниш неправду, да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што ти је дужан...
Ми не треба да умртвљујемо своје тело, него своје страсти. Пост се не састоји толико у томе да се једе ретко колико да се једе - мало.
Док човек не стекне свесно убеђење да је чување срца, усредсређеност на Бога - главна ствар у животу, никада се неће усавршавати у молитви.
Прљавштина клевете, пре него што се оваплоти у речима пролази кроз човеково сопствено срце.
Питања која се тичу света и човека, њиховог узајамног односа, а посебно смисла човековога постојања на земљи никада нису губила своју актуалност. Кроз целокупну историју људске цивилизације свет, и човек у њему, били су предмет широког истраживања, како научног тако и општељудског интересовања.
Новцем треба владати као што доликује господи - тако да ми владамо њиме, а не он нама...
Живимо у времену када се за непослушност сматра да је израз и одраз слободе и самосвојности, чак и креативности човека. Истовремено, послушан човек се представља као инфериоран и у сваком погледу недостојан поштовања. Ипак, послушајмо који су плодови послушности, најпре детета родитељима, а потом и свима надређенима.
Само је један пут животни на који човек може ступити идући ка своме циљу. Ако то није пут живота, онда то свакако мора бити пут смрти. На један или други пут човек ступа од детињства а почетна станица на том путу јесте породица. Видимо и знамо у каквом свету живимо, али, куда идемо? Зато, последњи је тренутак да све снаге ставимо у службу оздрављења породице и њеног јачања, јер без здраве породице нема здраве личности а самим тим ни здраве Србије. Књига "Куда иде наша омладина" ауторке Биљане Спасић, управо то и сугерише.
Милост Божија може све, а до ње најлакше се стиже заступништвом Пресвете Мајке Божије, Богородице Деве. Њој приносимо и ову молитву за све оне отроване најстрашнијим отровом дроге.
Знак милости према нама од Господа или Пресвете Мајке Његове, после или у време молитве, јесте мир срца, нарочито након напада било какве страсти, којој је својство одсуства душевног мира.