Бог није способан за лажи и насиље. Он не спасава онога који то неће својом вољом…
Живот човеков без Христа је болан чак и када је испуњен добрим стварима и угодностима...
Куда да побегнем од Тебе, Господе наш? У коју земљу да се сакријем од Лица Твога? Небо је престо Твој, земља је подножје /ногама/ Твојим, море пут Твој, и ад је у власти Твојој. Ако је, већ близу крај света, то нека не буде без милости Твоје.
Теби, Војвоткињи, Која се бори за нас, узносимо песме победне, а избавивши се од зла, песме захвалне, ми, слуге Твоје, Богородице. И пошто имаш моћ непобедиву, од сваке нас опасности избави да Ти кличемо: Радуј се, Невесто Неневесна!
Отргнута из присног заједништва са Богом, људска душа тугује и пати, свуда јој тесно, свуда је гуши... Само кад је с Богом тад јој тесно није, тајна њеног мира у Богу се крије.
Свему има време. Али време, па и оно најбоље, пролази! Тако је било и тако ће бити. Не дозволи да те време обмањује. Дан за даном, све ће проћи, и најдужи живот крају ће доћи. Али…. шта после?!
Подај, Боже, Твоме роду,Твоме роду и народу Храбро срце да се бори за крст часни и слободу. Подај, Господе, подај, Господе!
Да би човек напредовао, потребно је да спозна дарове које му је дао Бог и да их увећава…
Не мучите се да решавате проблеме којих је на претек. Уместо тога молите се Богу јер ома начина и решења…
Од свега што расте у гнилини земљиној најређи су они што у Бога верују. О језеро и планине, помозите ми да се веселим, што и ја путујем са овим најређим, најнечујнијим, најпрезренијим. Још мало мало, браћо, и пут ћe се наш кончити... Још мало мало придржи нас, Победниче смрти, на стрменом путу к Теби.
Бог не чује молитве оних који не испуњавају заповести Његове. Буди чврст и не подлежи искушењима…
Ако желимо обнову православног црквеног живота, морамо бити практични у једној, не толико практичној области. То је литургијска, наша заједничка, молитва. Осим што свет држи у постојању, Литургија од нас прави сведоке вере. И док се, на Литургији, молимо и боримо за живот света, ми мењамо себе, испуњавамо се Богом и урастамо у Бога, узимамо духовно благо, које ћемо после раздавати сиромашнима Духом. Онима који су Духа жедни. И, тиме постајемо корисни.
Наш однос према Богу је у већини механички. Тако човек лични на рам који је остао без слике…
Када осуђујемо своје ближње ми сами себи наносимо велику штету. Трудимо се да срце и намере ближњих тумачимо позитивно, а не негативно…
Све што нас окружује, све што имамо, су дарови које нам је Бог дао, како би наш ум био усмерен на Бога сваки пут кад погледамо на њих. Када посматрамо Његове дарове, ми мислимо о Њему. Од Њега проистиче све што је добро на земљи и на небу: твоја супруга, твоја деца, дом, здравље, све што имаш ти је дато од Бога. Да ли ми то разумемо? Од раја и богатства, ми стварамо пакао својом неразумношћу и неблагодарношћу Њему!
Покајање за неки учињени грех, између осталог, састоји се и у томе да га човек више не чини…
Јесте ли затражили од Бога опраштај? Готово је! Бог преко исповести све опрашта…
Не допустимо да се због животних брига и неспокојства будемо лишени будућег вечног живота…
О смрти није лако размишљати а још мање писати, али дође вријеме и за једно и за друго. Пред чињеницом нојевског забијања главе у песак појединих људи, када је смрт у питању, свештеник не сме и сам да се поведе њиховим примјером па да и сам, забивши главу у пијесак, не опомиње их на ту неизбежну чињеницу живота. У свештеничкој пракси има много примера мојих да су људи неприпремљени отишли Богу на суд и истину.
He тражимо хришћанско савршенство у људским добрим делима: њега ту нема; оно се тајанствено чува у Крсту Христовом...