Покајање су врата милости која се отварају онима који их упорно траже: тим вратима улазимо у милост Божију…
Данас ти јадаш и плачеш над милим и драгим ти покојником не слутећи да сутра могу над тобом други јадати…
Прије извјесног времена, у нашој заједници, десио се немио догађај: наш човјек, дијете наше, у самоодбрани, и бранећи породицу своју, у својој кући, убио је лопова, провалника. Пролио је крв, што се каже. Чујем од његових, њему блиских, да га та несрећа дубоко погађа и да он смирења нема.
Много је људи који се истински питају који су то разлози доласка у свет Исуса Христа, Сина Божијег…
Ако грешимо, Господ нас чека да се покајемо, ако паднемо, не стиди се да нас поново прими…
Стидећи се откривања, неизоствано ћемо престати да грешимо и чак да мислимо на било шта рђаво…
Ако у кротости нема и смирење, онда је човек који се чини споља кротким изнутра испуњен гордошћу...
Телесна искушења се зачињу у човеку онда када он почне самоме себи, у сопственим очима, изгледати мудар…
Љубав то је дух Божји на земљи. У љубави је Бог. Не може никада бити досадан живот човеку…
Стање вере и верника у наше време јасно илуструје да није мали број оних који не могу да превазиђу религијски фанатизам и ослободе се национализма. Ништа мањи број није ни оних који не могу да се ослободе потребе поређења са другима у жељи да себе истакну као узоре које треба следовати.
Теби је пред очима подстицај на грехове и сва твоја чула су даноноћно спремна да их пожеле…
Ко љуби себе, не може да љуби Бога, а ко не љуби себе из љубави према Богу, тај љуби Бога.
Његова Светост Патријарх српски Г.Г. Иринеј упутио апел српском народу у Канади – да буду јединствени и окупљају се око своје Цркве као око Мајке, да слушају њен глас кроз проповеди свештеника и не заборављају свој језик јер је то корак отуђења и од вере и од народа...
Ко не приступи Господу и ко га не моли са несумњивом вером - неће добити исцељење…
Телу можемо посветити само неопходно време, док све остало време треба да посветимо души…
Свакодневно гледамо људе, укрштамо путеве са њима, пратимо медијске садржаје и у свему томе примећујемо једно велико посрнуће људске природе, морални пад и зло стање. Све то не мимоилази ни хришћане, па ни оне који се труде на духовном уздизању. Зато, с правом питамо: има ли данас правих хришћана!
Немој да храниш своју плот страстима, немој је неговати, угађати јој и тако је окретати против духа…
Љубав, служење Богу, радост, јединство са Христом и Црквом јесте рај на земљи…
Ако између мужа и жене постоји једнодушје, мир и заједница љубави, њима притиче свако добро…