Принуђавај себе на љубав према непријатељима и када Господ буде видео твоју добру вољу, помоћи ће ти у свему…
Предај се светој вољи Божијој и не размишљај о сутрашњем дану када нема неког посебног разлога…
Глас повисује гордељиви, самохвалисави, самољубиви мртвац и онај кога је Бог оставио…
Не бој се смрти, јер она је свршетак овосветских мука и болова а почетак блаженства…
На све начине треба да се трудиш да скриваш у себи ризницу дарова Божијих. У противном, изгубићеш их и нећеш их више наћи...
Хришћанин воли и жали све и свакога, жели да се сви спасу и да сви окусе Царство Божје…
Чим човек почне духовну борбу, ђаво одмах против њега подиже велику битку. Међутим, Ттеба се мало и подвизавати, мало се борити...
Свакодневно искуство нам сведочи да чак ни они који су свом душом прихватили Христове заповести о љубави према непријатељима, не успевају да ову заповест остваре у свом животу. Ова заповест превазилази природне силе човекове и не може се испунити без помоћи благодати Божије. Зато је неопходно молити у Господа да Он пошаље благодат, како би испунили и ову заповест.
Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: "Јеси ли постио?"…
Када је човеков ум у Богу, он заборавља свет. Обожен, Духом Светим освећен ум, диже се у небеске висине попут орла и одатле осматра свет, иако такав одуховљен човек може седети у неком тамном кутку своје осаме и молити се.
Ако нас је неко увредио, помолимо се Богу. Немојмо друге оптерећивати смојим гневом и горчином…
По хришћанском учењу није сваки труд и рад благословен, већ онај који је на добро људи. Ако служи егоистичним интересима или удовољавању гресима духа и тела, рад није богоподобан. Творећи, човек је са-стваралац, сарадник Бога. Вернику, ма које хришћанске деноминације, уколико је упознао веру, није тешко да зна како треба да поступа, био он радник „на своме“, или „туђем“, послодавац.
Смирене, кротке душе, безазлене, простодушне, зраче добротом, невероватно много зраче добротом…
У времену у којем живимо много шта се изменило, особито у односу човека према човеку. На позорници међуљудских односа најважнији су, свакако, они међу супружницима. Као што је брак темељ породице тако је и међусобно уважавање супружника темељ брака. А без доброг темеља, ни грађевина се не може на дужи рок одржати.
Ако се човек споља не ослободи привезаности за свет, он не може да се спасе од погибије…
Претежна већина људи, нажалост, суди о другим људима на основу спољашњег изгледа или понашања не марећи за то шта је у срцу човека кога и не познају.
Немојмо губити драгоцено време на пропадљиве ствари, како не бисмо изгубили наше једино благо – Христа…
У души неких људи нема љубави. То је отуда што су разни пороци и страсти заузели сву душу њихову и из ње истисли љубав…
Ради сачувања унутарњег човека потребно је настојати да уздржавамо језик свој од многословља