Свети Василије, велики угодниче Божији, помози свима па и мени. Велики бранитељу вере Православне, одбрани и нас који твоју Свету веру држимо, и с надом теби приступамо.
У срцу Црне Горе, где се небо спаја са каменом, стоји манастир Острог, дом Светог Василија Острошког. Тамо, где се вера и нада преплићу, одигравају се чуда која и данас немају објашњење и где Свети Василије пружа руку онима који пате. Његова милосрдна снага пробија границе могућег, враћајући здравље и наду онима који су је изгубили. Ово је истинита прича о две душе, које је Свети Василије осветлио светлошћу исцељења, и која открива снагу вере, надмашујући границе немогућег у додиру са Небеским. (Одломци из филма "Јастуче Светог Нектарија")
Као што детенце удаљено од мајке пати, тако и човек удаљен од Бога пати, мучи се. Човекова удаљеност од Бога је пакао…
Да бисте могли познати — претежнију од разума љубав Христову (Еф. 3, 19). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Пострадали у Каријском граду Афродисији. У време Диоклецијана (284-305 г.) њихови суграђани их ради њихове вере у Христа много мучили и на крају камењем затрпали за Христа Богочовека.
Овај свети отац наш Јован роди се у Цариграду половином дванаестог века, у време цара Манојла I Комнена (1143-1180 г.). Благородни и богати родитељи његови Константин Калоктенис и Марија, не имајући деце, измолише га од Пресвете Богородице, обећавајући Јој да ће дете посветити Цркви Божјој. Пошто им се роди овај блажени Јован, они га крстише, а кад поодрасте дадоше га у школу. И он изучи школу на најбољи начин...
Дечка Станка, који чуваше овце у никшићком крају Црне Горе, убише Турци код оваца за веру хришћанску 15. септембра 1712. године. Његове свете и нетљене мошти - две посвећене дечје ручице, почивају у Горњем манастиру Острогу у црквици Часног Крста, где се подвизавао Свети Василије Острошки. О мученичкој кончини Станковој постоји запис у Горњем Острогу (у кивотићу где му почивају свете и нетљене руке).
Од младости предаде се Мемнон посту и молитви и толико себе очисти да постаде обиталиште Духа Светога. Исцељиваше неисцељиве болеснике и чињаше многа друга чудеса. Јављаше се на морским бурама и спасаваше бродове од пропасти. Упокоји се мирно у Господу у II веку и пресели се у небеске дворе Господње.
Ових девет храбрих мученика, љубављу Христовом загрејани, не хтеше принети жртве идолима нити се одрећи Христа Господа, због чега бену љуто мучени и најзад мачем посечени. У време цара Константина сазида се храм у Кизику у част ових мученика, где се њихове неиструлеле мошти положише. Безбројна исцељења догодише се над моштима њиховим. Имена су њихова Теогоније, Руф, Антипатер, Теостих, Артем, Магн, Теодот, Тавмасије и Филимон. Сви они презреше све времено ради вечног и трулежно ради нетрулежног. Зато их Господ уведе у вечне обитељи Своје и увенча их венцима славе непролазне. Чесно пострадаше и прославише се у III веку.
Родом из Попова Села у Херцеговини, од родитеља простих, но благочестивих. Од малена беше испуњен љубављу према Цркви Божјој, а када поодрасте, оде у требињски манастир Успенија Богородице и прими монашки чин. Као монах убрзо се прочу због свог озбиљног и ретког подвижничког живота. Јер налагаше на себе подвиг за подвигом, све тежи од тежега. Доцније би изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског, мимо своје воље. Као архијереј најпре становаше у манастиру Тврдошу, и одатле као пастир добри утврђиваше стадо своје у вери православној чувајући га од свирепства турског и лукавства латинског. А када би и сувише притешњен непријатељима, и када Тврдош би разорен од Турака, пресели се Василије у Острог, где се тврдо подвизаваше ограђујући стадо своје беспрестаним и топлим молитвама својим. Представи се мирно Господу, у XVI веку, оставивши своје целе и целебне мошти, неиструлеле и чудотворне до дана данашњега. Чудеса на гробу светог Василија су безбројна. К његовим моштима притичу и хришћани и муслимани, и налазе исцељења у најтежим болестима и мукама својим. Велики народни сабор у Острогу бива сваке године о Тројицама.
Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 12.05.2025. Зачало 24.
У сазвежђу чудотвораца и целебника Цркве православне, неугаслим сјајем сија лик светог чудотворца из рода српскога, Василија Острошког. И дан данас к њему притичу непрегледне реке људи. Сваки од њих у потрази за разрешењем своје боли, муке и несреће. Премноги су од свеца Божијега отишли непостиђени, многи од њих забележивши своју животну причу.
Молимо се Господу макар колико се људи нама моле да им чинимо добро, и чинимо добро другима колико желимо да они нама чине добро…
Тражим лице твоје Господе! — Покажи свијетло лице твоје слуги својему! (Пс. 27, 23; 31, 16). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Реч открива човека више него што човек жели да покаже. Она не само што описује друге, већ разобличава онога ко је изговара. Кроз реч се срце прелива, и све што је у нама - и светлост и тама - излази напоље. Ако реч може и да лечи и да рани, да оправда или осуди, није ли време да се запитамо шта наше речи сведоче о нама?
Оснивач Сиринског Каргопољског Успенског манастира, у Оленецкој губернији. Упокојио се 1402 године. Свете мошти његове почивају у цркви овог његовог манастира.
Блажени Кирил беше син богатих родитеља роди се и би васпитан у граду Турову. Не волећи богатство и славу овог трулежног света, он се са нарочитом љубављу бављаше изучавањем божанствених књига и савршено изучи Свето Писмо. Када дође време, он оде у манастир. Примивши иночки постриг, он стаде служити Богу више од свих инока, постом и бдењем изнуравајући своје тело, и тиме начини себе чистим обиталиштем Светога Духа. У то време он многима донесе користи тиме што учаше и примером својим потстицаше монахе да пребивају у покорности и послушности игуману, да га поштују као Бога, и да га у свему слушају. И говораше да се не може спасти монах који нема послушања према свом игуману сагласно датом завету.
Ови свети мученици беху са острва Керкире (= Крфа). Приведени Христовој вери од светих апостола Јасона и Сосипатра, који тамо проповедаху, ови мученици храбро исповедише Христа. Због тога бише много бијени и мучени од тамошњег цара Керкилина, али се Христа не одрекоше. Најзад скончаше у огњу сажежени.
Разбојници које свети апостоли Јасон и Сосипатар затекоше у тамници, обратише их у веру Христову. Због тога сви бише бачени у казан вреле смоле, где и скончаше.
Словен из Паноније. У време Диоклецијана беше страшно мучен за веру Христову, и пострада у месту Цибалу.