Молитва је побожно управљање душе човекове Богу, или беседа срца са Богом; она је уздизање ума и срца Богу…
Лабилност, неукорењеност, често мењљње мишљења или недежае обећања... особине су које се могу веома често срести код данашњих људи...
Постоји међу црквеним људима веома раширено схватање да је Црква нашто крхко и слабо и да није у стању да се заштити од напада и свакојаких непријатељских утицаја. Зато се стварају групе које фанатично покушавају да очувају оно што постоји, називајући то очувањем чистоте православља.
Смиреност је дакле темељ и основа свију еванђелских врлина. Смиреност захтева огромну снагу да у себи савладамо гордост…
Колико само снаге човек троши бринући о стварима које не може изменити. Зато, уместо бриге положимо наду на Господа…
НАЈАВА: Сећамо се свега и свачега, тражећи утеху, радост или бесктво од стварности. А потребноје само једно – сећати се Хрста, свагда и на сваком месту…
Људима није лако волети ни пријатеље своје истинском љубављу. Како тек испунити заповест Христову у љубави према непријатељима…
Људи се углавном одређују оним што поседују, макар то били и дарови Божији, али, ради се о томе да би требало да задобију Духа божанскога као своје одређење…
Једно од основних начела духовног живоита јесте познање самога себе. А тога нема без самопосматрања, јеванђелског преиспитивања себе…
Некада, у време комунизма, при сусрету са свештеником хватали смо се за дугмиће предајући једни другима “попа баксуза”. Данас очекујемо да га видимо у луксузним колима, чак и да их нема, јер су наше унутрашње очи навикле на то да свештеници не знају шта ће са парама.
Христос нам је поручио а ако се не повратимо и не будемо као деца, нећемо видети Царства Небескога. Зато и молити треба као деца…
Богатство светог Божијег човека налази се у његовој унутрашњости, у Богом просвећеној души. Спољашњи изглед доводи до погрешних закључака…
Већ дуже време суочени смо са непрестаним заливањем река и поплавама. То је напромашива слика нашег греховног живота у који смо сами себе потопили…
Потребно је говорити истину када обавеза, или љубав према ближњем то захтевају али, да не осуђујемо ближњег и да се не поносимо и не уздижемо као да боље од других познајемо истину…
Потребно је читати 147. псалам како би се укротиле дивље звери, али, још и више да би се укротили и припитомили људи…
Колико је оних злих постало хришћанима због тога што су хришћани показивали реч Христову кроз своја дела…
Када би жене поступиле по заповести Господњој и биле послушне својим мужевима, Господ би учинио да и мужеву буду људи светога живота…
Велики број људи, нажалост, није у стању да препозна разлику између православља и римокатолицизма. За многе то је исто јер – Бог је један...
Веома је тешко, заправо немогуће, пронаћи меру објективну меру и границу између “бити срећан” и “бити нeсрећан”. Јер, те се мере налазе у сваком поједином човеку. Ипак, ваљало би размислити и о нечем заједничком за све људе: да би човек био срећан треба да има довољно свега што му је души драго, плус – благодат Божија.
Дилеме око учесталости причешћивања не престају да зузимају централно место у нашем црквеном животу...