У току свог земаљског живота људи све траже осим Христа Животодавца, те су отуд и препуштени разним страстима…
Ако не знамо разлоге и нечији уложени труд да би постигао оно што жели, са каквим правом осуђујемо његов покушај?
Човек не би требало да придаје превише значаја спољашњим стварима. Уместо споља, потребно је бити унутра, у срцу са Христом…
Гордост нам не да да увидимо сву дубину нашег незнања и наше вапијуће празнине…
Најбољи начин дружења и заједнице међу људима јесте да се молимо једни за друге…
Није потребно спорити се ни око чега па ни ко вере; довољна је само молитва…
На небо се не уздиже светским успоном, већ духовним силаском. Ко ниско корача, корача сигурно и никада не пада. Зато, колико можемо искоренимо из себе светско доказивање и светске успехе, који су духовни неуспеси. Омрзнимо свој егоизам и човекоугодништво, како би смо искрено заволели Христа. Творећи Божију вољу, човек постаје сродник Божији, и тада, и не тражећи то од Бога, непрестано добија воду са извора...
Ствара се чудовишна глобалистичка цивилизација по мери изопаченог морала, без квасца вечног смисла људског живота…
У ери политизације друштвеног живота у којем политика има одлучујућу реч и којем је политички процес једини начин да се могу исказати ставови, врло је значајно питање односа и места Цркве у оваквом окружењу. Поготову је занимљив однос свештеника према политичком животу.
Бог нас кажњава да би нас привукао себи, зато што нас љуби и чека наш повратак…
Нема греха, који ће остати у тајности, нити неправде, која ће остати некажњена…
Тема новца је тешка тема. Иако он више није само метал, већ чешће папир, а понекад и нешто виртуелно, што уз помоћ картице делује у свету, његова тежина се није смањила.
Кроз разјашњење узрока и очишћујућу патњу доживи да постанемо зрелији, целовитији, бољи људи…
Мисли које човека вуку на доле уместо да га узводе на висину су оне кроз које нешто присвајамо за себе…
Када у узмете реч, говорите мало. Потрудите се да ваш сговорник осети да има посла са мирним, сталоженим човеком…
У текстовима Светога Писма, као и у богослужбеним текстовима наше свете Цркве, човечанство се назива још и виноград “који насади десница” Господња. Ако смо ми виноград који је засађен десницом Вишњег, онда Он од нас очекује плодове. Зато је мудрост у томе да схватимо за шта нас Бог позива и који су то плодови које од нас очекује.
Епархија канадска по много чему спада у ред бољих епархија наше свете Цркве. Деца и млади људи у Канади показују већу ревност и бригу према духовним и традиционалним вредностима нашег православног народа што изазива посебно поштовање. Ако нам Спаситељ наш Исус Христос и даље буде био циљ и узор око кога ћемо окупљати и ка коме ћемо усмеравати наше живљење, наша ће будућности бити сигурна, поручио је епископ новограчаничко-средњозападноамерички Г Лонгин.
Бездетнима Бог не даје децу за њихово добро. Он нешто види и зато не даје децу…