Оставши без свога најмилијег људи веома тугују па чак и долазе до очаја. А то је врло погрешно и лоше по душу упокојеног…
Неретко се догађа да људи моштима светитеља приступају лишени осећа и сазнања да су светитељи уистину живи људи који непогрешиво знају ко им приступа и на који начин. Многи бивају изненађени када до овог сазнања дођу ненадано...
Кампањски стил живота, тако типичан за данашњег човека, није никаква реткост ни код људи који припадају Цркви и живе у њој активним животом. У свести многих пост се претвара у неку врсту подвижничке кампање док остало време припада старим навикама и немару.
КАд год помислимо на мисионарски рад, мисао нам крене ка вештини причања или убеђивања. Права милија не налази се у речима...
Једна од најнеприроднијих заповети коју је Христос оставио људима јесте она о љубави према непријатељима. Она и јесте сведочанство натприродности душе хришћанина...
Непрестано смо изложени злу које нам долази од ближњих и то нас вређа. Обично на увреде одговарамо неприкладно, увредама, а како би требало...
Ако и сав свет задобијемо а души својој наудимо, ништа нам не вреди. И ако имамо сву телсну чистоту а душу нечисту, немамо живота у себи...
Молитва је побожно управљање душе човекове Богу, или беседа срца са Богом; она је уздизање ума и срца Богу…
Лабилност, неукорењеност, често мењљње мишљења или недежае обећања... особине су које се могу веома често срести код данашњих људи...
Постоји међу црквеним људима веома раширено схватање да је Црква нашто крхко и слабо и да није у стању да се заштити од напада и свакојаких непријатељских утицаја. Зато се стварају групе које фанатично покушавају да очувају оно што постоји, називајући то очувањем чистоте православља.
Смиреност је дакле темељ и основа свију еванђелских врлина. Смиреност захтева огромну снагу да у себи савладамо гордост…
Колико само снаге човек троши бринући о стварима које не може изменити. Зато, уместо бриге положимо наду на Господа…
НАЈАВА: Сећамо се свега и свачега, тражећи утеху, радост или бесктво од стварности. А потребноје само једно – сећати се Хрста, свагда и на сваком месту…
Људима није лако волети ни пријатеље своје истинском љубављу. Како тек испунити заповест Христову у љубави према непријатељима…
Људи се углавном одређују оним што поседују, макар то били и дарови Божији, али, ради се о томе да би требало да задобију Духа божанскога као своје одређење…
Једно од основних начела духовног живоита јесте познање самога себе. А тога нема без самопосматрања, јеванђелског преиспитивања себе…
Некада, у време комунизма, при сусрету са свештеником хватали смо се за дугмиће предајући једни другима “попа баксуза”. Данас очекујемо да га видимо у луксузним колима, чак и да их нема, јер су наше унутрашње очи навикле на то да свештеници не знају шта ће са парама.
Христос нам је поручио а ако се не повратимо и не будемо као деца, нећемо видети Царства Небескога. Зато и молити треба као деца…
Богатство светог Божијег човека налази се у његовој унутрашњости, у Богом просвећеној души. Спољашњи изглед доводи до погрешних закључака…
Већ дуже време суочени смо са непрестаним заливањем река и поплавама. То је напромашива слика нашег греховног живота у који смо сами себе потопили…