Постоје ствари које би хришћанин требало да свакодневно чини, баш као дисање и храњење тела…
Свети Апостол Павле вели: “Ја више не живим, у мени живи Христос”. Ето шта значи одрећи се себе: то значи поништити све своје жеље, све своје човечанско, људско, греховно, и заменити Христом! Ко хоће душу своју да сачува без мене, без мене Христа, изгубиће је; а ко је изгуби мене ради и Еванђеља, тај ће се спасти, тај ће је сачувати за Живот Вечни.
Бес усмерен ка другоме изазива само оно што препознајемо код себе. Зато се морамо запитати која је наша кривица у томе што други чине…
Као што детенце удаљено од мајке пати, тако и човек удаљен од Бога пати, мучи се. Човекова удаљеност од Бога је пакао…
Прави се хришћанин препознаје по томе што пребива у непрестаној молитви, у сваком тренутку и на саваком месту…
Политика је прљава ствар, а Црква треба да буде чиста. Ова наивна и наоко добронамерна констатација испуњена је отровом. Њен прави смисао је у протеривању Цркве из учешћа у друштвеним процесима, одузимању права Цркви да утиче на живот и маргинализацију свега онога што она има да понуди друштву.
Свакодневно се гневимо и заборављамо да је гнев смртни грех. Ово зло често је темељ многих других зала која се рађају у срцу човековом…
Колико смо пута чули а, вероватно, и сами изговорили реч - хула, а да нисмо сигурни да знамо њено значење. У најкраћем, реч хула означава порицање и презирање Бога и божанских ствари. Овоме можемо придружити и бестидност и искривљавање јеванђелских истина како бисмо оправдали своје зломислије.
Беседе Аве Јустина препуне су људске, пастирске, духовничке одговорности за људе и народ којима се обраћа. Пре но што га је Господ позвао себи, он је, оставио молбу, жељу и завет да се објаве његове Беседе. Богу хвала, ово завештање и молба су испуњени, тако да нас и данас опомињу његове громогласне речи : “Српски народ ''испраног мозга'' од комуниста, и даље не види истину, и даље срља у пропаст, а мисли да иде ''у корак са цивилизацијом''.
Бог не чује молитве оних који не испуњавају заповести Његове. Буди чврст и не подлежи искушењима…
Према учењу наше Цркве, човек је склон болестима. Није онакав каквим га је првобитно створио Бог. Оци кажу да је узрок болести код људи њихова удаљеност од Творца, а последица тога је присуство и утврђеност гордости.
Ако омрзнемо брата или га осудимо, наш ће се ум помрачити и изгубићемо мир и смелост пред Богом…
Да би се рђава навика одједном сасекла, треба имати јаку силу воље. Међутим, без ослањања на Бога, мало да и воља нешто вреди...
Људи не знају шта је права радост. Понекад се веселе и смеју, али смех којим се они смеју и радост којом се радују, претварају се у плач и муку…
Многи данас гледају на неправду равнодушно сматрајући да није њихово да се мешају у туђе односе. А гледати на неправду равнодушно исто је што и творити је…
Човек који не плаче постаје агресиван. Мушкарци сматрају да је плач карактеристика жена па се уздржавају. Али, то је један од путева стицања агресивности…
Има људи који мисле да су добри хришћани ако другима силом намећу Христа, ружећи их ако Га не прихватају. То са Христом нема никакве везе…
Наша права Отаџбина је тамо где су наши свети оци и славни преци, а то је Царство Небеско. Тамо се стиже светом вером и честитим делима…
Православна византијска икона Пресвете Богородице, коју је турска муслиманска породица добила у Антакији и донијела са собом у Париз почела је да мироточи!
Потребно је знати да ће те јаке помисли и телесна искушења нападати да би ти испрљали тело и душу. Да би победио ову страст, потребно је систематски избегавати световна дружења. Не смемо заборавити да по природи имамо чежњу за рађање деце која нараста при неопрезном понашању према женама.