Хришћанину приличи да је љубазан са свима. Његове речи и дела треба да буду надахнута Духом Светим, Који обитава у њему. Тако он својим животом и љубављу према ближњима прославља Име Божије.
Затворен у царству чула, пригњечен борбом за опстанак, преварен лажним идеалима непостојеће стварности, човек све више савија главу ка земљи тражећи на њој и у њој оно што није могуће наћи. Исцрпљеном илузијом, полако му понестаје снаге за поглед на Небо.
Држите се благословене вере ваших предака - ви не можете наћи бољу веру на целом свету. Држите се народних обичаја своје Цркве, боља Црква не постоји.
Неслоге у породици, свађе, болести и свакакве невоље које снађу неку породицу, последица су рђавих мисли њених чланова.
Оно што ми можемо да урадимо јесте да се поправимо од данас. Да сваки од нас обећа пред Христом који страда и који бива вођен на распеће, пред гробом оца Јустина: "Господе! Мајко Божија! Свети архангеле Гаврило! Свети оче Јустине! Од данас обећавам да гријех мој који имам у себи, био он тајни или јавни, ја ћу од данас да прекинем са њиме”! А колико гријехова имамо у себи!
Неретко ћемо, нажалост, наићи и на такве хришћане који своју ревност, марљивост и заинтересованост за спасење желе да пренесу и на оне мање заинтересоване за духовни живот. Међутим, то не чине на благ и богоугодни начин, већ осуђујући људе који нису по њиховој мери.
Поштујући заповести Божије, радимо на врлинама и тако задобијамо душевно здравље. Вредна је она врлина која се задобија слободно, без принуде.
Слободна воља свих разумних бића, била је кушана и до сада се искушава, док се не потврди у доброти. Јер без искушења, доброта није чврста.
Желимо ли миран и безметежан живот, онда је потребно да увек изнова преиспитујемо свој избор. Ако је он учињен са добрим намерама онда нећемо имати никакве трзајеве савести и то ће бити путоказ да смо на правом и добром путу.
Лакомислена омладина расипа своје сјајне енергије и таленте своје душе и тела врло брзо, уништавајући за овај живот и вечност, све добро што су урадили. У међувремену појављује се опака болест у земљи – празнина и незадовољство – неизоставна последица дивљих задовољстава. Појављује се жеђ за задовољством, која је још више појачана задовољавањем ниских страсти, које коначно постају неутољиве.
Иако се човек може наћи у немоћи, то уопште не значи да је он напуштен од Господа...
Труди се да дођеш до детиње простоте у обраћању и са људима и у молитви Богу. Једноставност је највеће благо и највећа врлина човекова.
Треба знати да у човековом животу постоје периоди охладнелости, некакве богоостављености, које допушта Промисао, да би човек памтио да само својим силама, без благодати, не може да учини ништа осим греха.
Лењост је велики порок и рачуна се међу смртне грехе; зато и треба себе приморавати на извршавање својих обавеза, молити Бога за помоћ, не уздајући се у своју снагу.
Хришћанин не треба да буде фанатик него да воли све људе. Онај ко се без расуђивања разбацује речима, па макар биле и исправне, чини зло.
Ево одговора на питање где се крије тајна и шта је узрок муке многих побожних родитеља чија деца, кад одрасту, постају неукротива, напуштају цркву и све друго, те трче у разним, често погрешним духовним правцима.
Не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тела...
Манастир Морача је један од најмонументалнијих православних средњевековних споменика Црне Горе. Подигнут је на десној обали Мораче, у проширеном делу кањона, на природној заравни сликовитог пејзажа. Морачки храм је подигао 1252. године Стефан, син краља Вукана, а унук Немањин, што се спомиње у натпису на надвратнику западног портала.
Манастир Сопоћане, дом Свете Тројице, подигао је краљ Стефан Урош И (1243-1276) недалеко од извора реке Рашке. Манастир се налази на 17 км западно од Новог Пазара. На овом месту, изворишту српске средњевековне државе Немањића, трећи син краља Стефана Првовенчаног је иза себе оставио задужбину која својом величином и лепотом надмашује све дотадашње српске цркве. Фреске манастира Сопоћани су право ремек дело уметности, што је много година касније, Сопоћанима донело светску славу. Данас је један од најзначајнијих српских културних споменика.
Истински пост је да никоме не учиниш неправду, да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што ти је дужан...