Литургија, као и друга богослужења и наше личне молитве суштински су делови нашег хришћанског постојања. Другим речима ми смо хришћани зато што се окупљамо на Литургији и заједницу са Богом остварујемо пре и изнад свега заједно са другима са којима чинимо Цркву.
Ако се будемо трудили свом силом и снагом да грешне мисли које нам ђаво убацује одгонимо од себе, онда ће срце наше бити чисто…
Данашњи човек се мучи и болује од удобности и жеље за њом. Олакшице и удобности заглупеле су људе, а њихова млитавост доноси многе болести. Зато су тешкоће, оскудице, труд и трпљење прави лек за раслабљеног човека данашњице.
Скоро да никада, изашавши из великих и страшних прилика које су нас могле и живота коштати, не размишљамо ко нас је и на који начин спасао сигурне смрти…
Морити себе бригом показује да се човек, ослањајући се у свeму само на себе, у потпуности одбацио Бога. То је опасна греховна болест...
Може се без икаквог преувеличавања рећи да је савремени свет болестан и отрован „празним речима“
Све што наилази да се отрпи примај као из руке Божије, тврдо се сећајући да без Његове воље ништа не бива…
Покајање није тренутак или догађај; покајање је стање које би требало човека да прати до краја живота…
Таман толико колико грех загађује човеково биће узрокујући болест тако и исповест, чистећи га, враћа га у здравље...
Свако поређење своје са ситуацијама у којима су други људи потенцијално јако опасно. Поготово ако гледамо на оне који су у бољој ситуацији од нас...
Људи данас више не виде себе. Због тога су у стању да виде цео свет. Савремени човек извргнут телевизији више и нема свој став и своје мишљење. Из њега, како кажу свети Оци нашег времена, проговара сами демон телевизије. Медијски посленици би на то рекли да је то став јавности. Симпатична фраза којом се замагљује суштина разарајуће силе телевизије.
Колико је оних злих постало хришћанима због тога што су хришћани показивали реч Христову кроз своја дела…
При самој помисли на Америку, нама православним хришћанима то име усмери мисли ка земљи порока, греха и раскалашности свих врста. Америка је у нашој свести постала симбол зла и опачине, па зато ретко ко и помисли да се и на том парчету земље Господње могу збивати, у најмању руку, чудне ствари. Наравно, у позитивном смислу. А њих, тих чудесних благослова Божијих, не недостаје. Напротив...
Свако од нас има неку „своју истину“, своје виђење истине, свој рат за њу… А Истина је – само једна…
Једно од основних начела духовног живота јесте познање самога себе. А тога нема без самопосматрања, јеванђелског преиспитивања себе…
Предати себе светој вољи Божијој значи заштити себе од беспотребних брига. Гледати у будућност а не видети садашњост је погубно по човека...
Срце људско упија у себе сваку нечистоту, зато га треба цедити од те нечистоте…
Ко воли да врши своју вољу тај уопште није мудар, а ко је послушан томе је успех осигуран…
У ратом захваћеној Новорусији, православни верници све више размишљају о трагичном и чудесном догађају у Луганску, који је већ назван „Луганским чудом“. Наиме, приликом бомбардовања Луганска православни свештеник, отац Владимир, будући смртно рањен, клечао је на коленима и до последњег издисаја се молио да остале касетне бомбе, бачене из авиона, не експлодирају. „Усрдним молитвама умирућег свештеника Господ је пројавио чудо – неексплодирале бомбе лагано су падале на земљу“ – сведоче очевици
На сваком кораку говоримо и слушамо само о лошем. Зато смо све мање у стању да чинимо добро…