Нови завет - богословски израз кои има три значења: прво, уговор између Бога и човека; друго, збирка књига које изражавају тај уговор, и треће, временски период од Исуса Христа до данас, тј. до краја овог века и Другог Христовог доласка. Све књиге Новог завета односе се на једну изузетну личност, на Господа нашег и Спаситеља Исуса Христа.
Једноставним језиком написана, ова књига пружа могућност да се упознате са основама хришћанске вере, са пореклом и изворима православне вере, учењем књига Старог завета... Хришћанска вера је лично, јединствено и потпуно откривење Бога људима ради њиховог просвећења и спасења. Друго откривење од Бога више неће бити дато, и поред Исуса Христа, други Месија не може бити очекиван све до краја света.
Најлепша места из двотомног молитвеног дневника светог Јована Кронштатског изабрао је његов млађи савременик, свештеник Александар Јељчанинов и систематски их распоредио према областима: грех, људи, свет, душа, вера и чудо, молитва, Црква, Бог. “То је повратак духу Светих Отаца”, каже о. Георгије Флоровски , “ и то не само као историјској симпатији, нити кроз подражавање, него кроз обнављање или препород самог светоотачког духа".
Књига која је пред нама показује на јединствен начин како је "диван Бог у Светима Својим". Она говори о новом светитељу Цркве Божије, који је био ретка појава не само међу људима, него и међу Светитељима. Сваки Светитељ Божији је на себи својствен начин велики и "диван", јер су сви постали оно што јесу једино чудесним и предивним Господом Христом. Отац Јован, пак, у своме животу, који је сав у Христу Богу, сједињује у себи одлике многих Светитеља.
Ово није обична књига и њен састављач је није писао да би се њоме прославио, јер, иначе не би сакрио своје име. Знамо само да је био, како сам себе назива ,,по милости Божијој хришћанин, по делима велики грешник, а по звању - бескућни боготражитељ поклоник". Његов једини циљ био је: да прослави својим сведочанством и искуством Име које је изнад сваког имена, у коме је једини спас људима - Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа.
Аутор ове књиге архимандрит Лазар, свештеник је грузинске Православне Цркве, добро познат руском читаоцу. Узрок популарности књига архимандрита Лазара требало би тражити у томе што он пише о најпотребнијем, а о чему други говоре веома мало. Његова реч долази из живог искуства, а утолико је вреднија што припада нашем савременику, упознатом са слабостима и болестима данашњег света, не по чувењу, већ из искуства, што он и исповеда пред својим читаоцем.
Ове поучне беседе помоћи ће читаоцу да приступи молитвеном животу избегавши замке лажне мистике и спољашње обредности, а да га науче трезвеној смислености молитве, одговорној искрености и храбром тражењу сопствене дубине, где је једино могуће срести се са Богом Живим. Беседе су штампане на основу аудио записа, те стога чувају све особености живог говора непосредно упућеног слушаоцима.
Ово је приручна књига основних молитава за децу и почетнике у православној вери, које треба читати у току дана да се молитвом духовно снаже и уносе мир у душу. А шта је молитва, какав је њен смисао и значај за духовни живот хришћанина, сазнајемо најбоље из речи и примера Исуса Христа.
Монах Калист је биографска прича српског монаха, духовног чеда Владике Николаја Велимировића. Био је велики обновитељ цркава и манастира, провео деценије живећи у дивљини, где га чак ни змије отровнице нису уједале. Хранио је медведе и исцељивао људе, а упокојио се 1991.г. у 95. години живота, у манастиру Жича. Мноштву читалаца, ова книга је дала одговоре на многа питања и учврстила их у Православној вери.
Символ вере представља кратко и сажето исповедање хришћанске вере. Донет је на Никејском, а допуњен на Цариградском сабору. И данас се у Православној цркви чита приликом крштења и на свакој литургији, те би требало да га напамет науче сви чланови, како би заједно са свештеником и сабором верног народа могли да га исповедају гласно, јасно и искрено. Пред нама је изузетна и богонадахнута књига која доноси тумачење сваког појединог члана Символа вере.
Циљ је ове књиге да буде од помоћи онима, који желе да се дигну изнад греха и смрти. Не треба се бојати толико греха, колико власти греха. Човек мора грешити, но, не мора бити под влашћу греха. Човек не сме опростити себи грех да би му Бог опростио. И не сме у греху оставити себе неосуђена, да га Бог не би осудио. Јер ко себи прашта, томе Бог неће опростити. Бог прашта само ономе ко је самог себе осудио. Божија милост иде једино покајнику у сусрет.
Права вера је вера у једнога Бога у Тројици, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог. Бог је Биће без почетка и без краја. Он је Дух који се не види, али је свуда присутан, све види, све зна, све може, о свему брине. Бог је пун љубави према свим људима и свима створењима. Права вера, вера православна открива нам и јавља велику тајну да је Бог не само један него и тројичан. Бог је Света Тројица: Бог Отац, Бог Син, и Бог Дух Свети.
Браон напитци" представљају подмуклу војску супстанци које су међусобно повезане својим сличним начином прикривеног ратовања против људског тела. Као сирене из грчке митологије које су певањем мамиле морепловце и воде их у сигурну пропаст, браон напитци су подједнако опчињавајући. Њихова песма је слатка, али је крај заиста горак. Једно од основних правила ратовања подразумева поседовање способности да се познаје и препозна непријатељ. У војску браон напитака спадају кафа, црни цај (руски, грузијски, итд), разне врсте кока кола и чоколада. Ови производи поседују велики број различитих типова хемикалија способних да повреде људско тело, при чему најпознатија класа спада у категорију метилксантина.
Свето причешће је за сваког ко се искрено каје од свог греха. Сваки хришћанин је позван да практикује тајну светог причешћа у понизном преиспитивању свога греха и чисте савести. Његова Светост Патријарх Српски Г. Павле
Прва Божја заповјест у Рају била је заповјест о посту, уздржавању од забрањеног плода. Као Творац човека, Бог је знао колико лоше може бити робовање човека своме стомаку, па је овом заповешћу хтео да га као разумно и слободно биће опомене од тешког робовања својој телесној похоти. Хришћански пост води поријекло од Господа Христа. Господ сам је постио 40 дана прије него што је почео да проповеда своју науку. Као што је постио прије њега пророк Мојсије и други пророци, постили су и апостоли и сви православни хришћани кроз векове. "Пост је све свете руководио у животу по Богу", каже свети Василије Велики. У чему се састоји прави пост? Већина мисли да се пост састоји у уздржавању од забрањене врсте хране. Али важније је уздржавање од греха. Тек оба облика поста сачињавају прави пост, користан и за тело и за душу. Само телесни пост, без духовног, слаба је корист. Христос истиче прво пост унутрашњи, душевни па онда спољашњи, телесни, но не зато да би потценио телесни. И Он сам је постио телесно, да прво избистри извор, па онда реку, да прво очисти душу, па онда огледало душе. Прво човек мора вољом, срцем и умом да усвоји пост, и то драговољно и радосно. Тако пост треба да је радост а не жалост. Циљ постаје очишћење тела, јачање воље, уздизање душе. Постећи, хришћани се сећају непрестано Христових страдања за њихово спасење. Душа има два крила којима лети ка небу: пост и молитву. Оне су лек за душевне и телесне болести и од сваког демонског дејства. Сам Спаситељ је рекао: "Овај род се изгони само постом и молитвом". Њиме се душа и тело припремају да постану храм Духа Светога. Истински духовни живот је незамислив без поста. Уз пост је врло значајна и молитва. Пост без молитве је дијета за мршављење. Молитва треба да је непосредна и јасна. Треба да излази из срца а не само са усана, јер је молитва разговор са Богом. Сва наша чула треба да су усредсређена на тај разговор. Онима који немају Молитвеник и не знају молитве ми бисмо препоручили да купе мали Православни молитвени, Сан мајке Божје и сваку другу православну литературу, у којој постоје молитве. Поред ова два крила (пост и молитва), узношење ка Господу чине нам и добра дела. Нарочито у време поста, како би нам то прешло у свакодневну навику и ван поста. Какви све постови постоје и како треба постити? Црква је прописала једнодневне и вишедневне постове. Једнодневни постови су: сваке среде и петка, осим трапавих седмица: Усековање (11. септембар), Воздвижење Часног Крста (27. септембар), и Крстовдан пред Богојављење. Вишедневни постови су: Велики часни пост пред Васкрс: Апостолски пост: Великогоспојински пост и Божићни пост. Како постити у Божићном посту? Прве и последње недеље се пости на води. Осталих недеља се пости: понедељак, среда и петак на води, уторак и четвртак на уљу, а суботом и недељом може и риба. То је по канону (правилу). Међутим, деци, старијим особама, болесним особама и онима који раде тешке послове, њима се пост ублажује. Пост може да ублажи само духовник, а то је надлежни свештеник. Може и духовник из манастира ко га има. Значи, треба се обратити духовнику за ублажење поста са истинским разлозима, јер пост не сме да убија тело и да буде терет, већ треба да убија страсти у телу. У посту се и чешће причешћујемо, а то изискује и Свету тајну исповести. Како се исповедати? На исповести не треба ништа тајити или заобилазити, треба бити искрен и све грехе које знамо и којих се сетимо рећи појединачно. У свештеника можемо и морамо имати пуно поверења јер нам се он неће чудити нити смијати нити нас осуђивати већ једино помоћи да победимо грех. Наша исповест остаће знана Господу преко свештеника. Треба се трудити да се исповедамо пре Литургије да бисмо могли активно да учествујемо на Литургији. У току Литургије приступамо Светој тајни причешћа. Како? Пре причешћа те ноћи и јутра не стављати ништа у уста, ни храну, ни пиће нити цигарете. У храм се долази пристојно одевен, а жене ненашминкане, нарочито без ружа на уснама. Како прићи Светој чаши? У највећем реду без гурања и галаме, приче и томе слично. Светој чаши прво прилазе деца, старе особе (које не могу дуго да стоје), затим мушкарци и на крају жене. Ако има монаха и монахиња, онда они иду први. Када приђемо ближе, онда десну руку ставимо преко леве на грудима у облику слова "Х", не крстећи се, рећи свештенику своје име, приклонити кољена колико је потребно да уста дођу у висину Свете чаше, отворити уста, узети Свето причешће са кашичице коју нам свештеник стави у уста као што узимамо мед, а не чекати да нам свештеник сипа у уста. Не целивати свештенику руку нити иконе, да не би Часна крв и Тело, који су нам евентуално остали на уснама остали свештенику на руци, или икони. Нафору узимамо тако што десни длан ставимо изнад левог, и сачекамо да нам свештеник удели нафору. Узмемо нафору и у највећем реду враћамо се на своје место и сачекамо молитву благодарности коју свештеник прочита.
Основне тезе о томе шта су вера, атеизам, слобода, крштење и његов значај за нас. Наша Православна вера везана је за једну конкретну историјску личност – Господа Исуса Христа и Он је темељ наше вере. Својом вером улазимо у Цркву, крстимо се, Бог нам опрашта сва сагрешења вољна и невољна, тиме изражавамо своју веру и постајемо чланови цркве.
Свети мученик Кастор би уморен глађу од стране идолопоклоника. (Спомен им се врши заједно близу Јустинијановог моста).
Епископ Новгородски; био прво игуман њиме основаног 1153. године Успенског Аркадијевог манастира, близу Новгорода, и много се потрудио у црквеним и народним пословима. Преставио се 1163. године, оставивши за собом успомену кротког владике и дарољубивог оца сиромашних и убогих.