Свети преподобни Никита, Кирил, Никифор, Климент и Исак
Сродници познатог војводе Новгородског Јакова Алфана; основали Сокољницки манастир 1389. године. Свете мошти њихове пренете из Сокољницког манастира 1775. године у Новгородски Антонијев манастир, где и сада почивају.
Свети Афродисије, Антонин, Мелус, Валеријан, Макровије и други с њима
У Скитопољу сви мучени за Христа, и тако скончали.
Свети преподобни Никифор Светогорац
Био најпре римокатолик, па потом прешао у Православље. Подвизавао се као монах у Светој Гори са мудрим Теолиптом. Био је учитељ славноме Григорију Палами, и написао је дело о умној молитви. Преставио се мирно Господу у XIV столећу. Он је учиo: "Сабери ум свој, и принуди га да уђе у срце, и тамо остане. Када се ум твој утврди у срцу, не треба да стоји празан, но непрестано нека чини молитву: Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме! И никад да не умукне. Кроз то ће се уселити у тебе цео низ врлина: љубав, радост, мир, и остале, због којих ће после тога свака твоја прозба у Бога бити испуњена".
Свети преподобни Атанасије, епископ Коринтски
Поживевши врлински, упокојио се у Господу своме године 937.
Свети мученик Еразмо
Блажени Еразмо, запаливши се још у младим годинама љубављу према Христу, ревносно испуњаваше његове заповести, и би постављен за епископа града Формије. Када незнабожни цар Диоклецијан, подвргавајући хришћане мучењима, изазва пометњу међу градским житељима свога царства, свети Еразмо остави своју столицу и побеже у Ливанске горе, где проведе седам година кријући се од гонитеља. Једном он чу с неба глас анђела који му говораше: Еразмо, нико неће победити непријатеље ако буде спавао. Иди дакле у свој град, бори се јуначки, и победићеш непријатеље.
Свети преподобни Иларије чудотворац
Oд младости узе Христов благи јарам подвижништва подчињавајући телесне страсти духу. Зато га Бог обогати богатим благодатним даровима и чудотворством, и он исцели многе болесне душом и телом, и многе ђавоимане. Затим се затвори у једну малену и тесну колибу и живљаше у молитвеном тиховању. Удостоји се и чина свештеничког, и настави подвиге чудотворећи. Упокоји се мирно у Господу (незнано тачно када).
Свети свештеномученик Алвиан и његов ученик
Свети свештеномученик Алвиан пострада у време цара Максимијана, када се Асија налажаше под управом Елиана. Свети Алвиан би ухваћен када неки незнабожачки жрец Агрипин обављаше жртвоприношење идолима. Светог епископа стадоше приморавати да принесе жртву идолима и да на жртвеник стави тамјан, али он одговори на то достојанствено: Ја одајем хвалу Христовој вери, а осуђујем служење идолима.
Свети преподобни Никифор
Био најпре римокатолик, па потом прешао у Православље. Подвизавао се као монах у Светој Гори са мудрим Теолиптом. Био је учитељ славноме Григорију Палами, и написао је дело о умној молитви. Представио се мирно Господу у XIV веку. Он је учио: „Сабери ум свој, и принуди га да уђе у срце, и тамо остане. Када се ум твој утврди у срцу, не треба да стоји празан, но непрестано нека чини молитву: Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме! И никад да не умукне. Кроз то ће се уселити у тебе цео низ врлина: љубав, радост, мир, и остало, због којих ће после тога свака твоја прозба у Бога бити испуњена”.
Свети свештеномученик Силуан, епископ гаски
Био најпре у војничкој служби, но доцније, гоњен силином вере своје, пређе у духовну службу. Оптужен да обраћа незнабошце у хришћане, он буде најпре љуто истјазаван а потом посечен са четрдесет других војника 311. године; и тако сви посташе грађани небески.
Света мученица Пелагија Тарсанка
Рођена у граду Тарсу, од родитеља незнабожних, но знаменитих и богатих. Чувши од хришћана за Христа и за спасење душе, она се разгори љубављу према Спаситељу и у души беше сва хришћанка. У то време беше страшно гоњење хришћана. Догоди се, да се сам цар Диоклецијан заустави у Тарсу, и да се за време његовог бављења у том граду његов син, царевић, заљуби смртно у Пелагију, и хтеде је узети за жену. Одговори Пелагија преко своје зле мајке, да се она већ обрекла своме небесном Женику, Христу Господу. Бежећи од сквернога царевића и од своје зле мајке, Пелагија потражи и нађе епископа Клинона, човека знаменита због своје светости. Он је поучи у вери хришћанској и крсти. Тада Пелагија раздаде своје раскошне хаљине и много богатства, врати се дому и исповеди мајци, да је она већ крштена. Чувши за ово царев син, и изгубивши сваку наду, да ће моћи добити ову свету девицу за жену, прободе самога себе мачем и умре. Тада зла мајка сама оптужи цару своју ћерку и предаде му је на суд. Цар се задиви лепоти девице, и заборавивши свога сина, распали се нечистом страшћу на њу. Но како Пелагија оста непоколебљива у вери својој, осуди је цар на сажежење у металном волу, усијаном од огња. Када је мучитељи обнажише, света Пелагија се прекрсти крстом и с благодарном молитвом Богу на уснама својим, сама уђе у усијаног вола, где се у трен ока сва растопи као восак. Пострада чесно 287. године. Преостатак њених костију добави епископ Клинон и сахрани на брду под један камен. У време цара Константина Копронима (741-775) на томе месту би саграђена красна црква у част свете девице и мученице Пелагије, која се жртвова за Христа да вечито царује са Христом.
Јеванђеље дана за 17.05.2025.
Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 17.05.2025. Зачало 31.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 16. Мај
Посрамиће се они ... који говоре дрвету: ти си отац мој; и камену: ти си ме родио. Јер мени окренуше леђа а не лице; а кад су у невољи говоре: устани и избави нас! (Јерем. 2, 26 - 27) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Страх Божији
"Ужас" да се покажеш недостојним Бога Који се открива у незалазној Светлости, ослобађа од сваког другог земаљског страха…
Портрет душе
Почнимо са духовним сликањем! Сликар је Христос, а Његова четкица ‐ Дух Свети. Припремимо душу за тај живопис, тако да она, као чисто и ново платно, буде у стању да прими на себе све ‐ и најтананије линије, и најнежније боје и сенке. Када Господ опази душу очишћену покајањем, онда Он почиње мало помало, сходно њеној чистоти, да Духом Светим обнавља на њој црте Свога образа, сенке и боје Свога подобија.
Лудило: Божија казна или последња милост?
Када се човек, који је годинама чинио зло, одједном нађе у тами лудила - без речи, без контроле, без разумевања - да ли је то само казна, или последњи позив на покајање? Можда разум више не служи, али душа још дише, страда и памти пред Богом. А онај који је годинама трпео - без гнева, без освете, са сузом у тишини - да ли управо он постаје тихи посредник, жртвени молитвеник за спасење онога који га је мучио? У свету где страдање често изгледа бесмислено, може ли то бити најдубљи пут до милости?
Свети Икуменије, епископ Трикалски
Овај мудри и учени тумач Светога Писма живљаше у 10 веку и бејаше епископ града Трикале у Тесалији. Његов спомен нарочито се поштује у епархији Трикалској у Грчкој, а његова богомудра тумачења читају сви Православни.
Свети новомученик Ахмед
Aхмед живљаше у Цариграду. Он имађаше робињу Рускињу. По његовој дозволи ова његова робиња као хришћанка одлажаше о празницима у цркву. Кад се враћала из цркве Ахмед је осећао неисказано диван мирис који се лио из ње. И он је упита, шта она у цркви једе, те тако мирише? Она му одговори да једе нафору и пије свету водицу, агиазму...