Рођен у Декапољу Исавријском од родитеља знаменитих и благочестивих, Сергија и Марије. Када сврши школе, хтедоше га родитељи оженити, но он одбеже у пустињу и замонаши се. Живео је на разним местима, као у Византији, у Риму, на гори Олимпијској. Где год је био, свуда је удивљавао људе својим подвизима и чудесима. Дешавало се, да га је озаравала светлост небеска; да су му се ангели Божји јављали. Он је гледао красоту ангелску и слушао умилно појање њихово. Поживео дуго и богоугодно, и скончао мирно у IX веку у Цариграду, преселивши се душом у радост Господа свога.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 03.12.2024. Зачало 36.
Самоубиство је смртни грех, за који особа која га је извршила не може ни да се покаје, јер умире у стању очаја. Али да ли је ово потпуна смрт за самог самоубицу? Постоје ли примери „безгрешног самоубиства“? Има ли опроштаја за самоубице?
Старац овако почиње једну од својих химни посвећених Христу: „Волимо Христа јер је Он наша једина нада. Волимо Христа само ради Њега Самог. Никад ради себе. Нека нас Он води тамо куда жели. Нека нам да оно што Сам хоће. Нећемо Га волети због Његових дарова. Тако егоизам говори: Христос ће ме сместити у најлепшу обитељ коју има… Овако треба правилно говорити: „Христе мој, нека буде онако како пожели Твоја љубав, само да се налазим у Тој љубави“.
Видети о њима под данашњим даном: Спомен светог мученика Азе.
ОBE свете мученице пострадаше кад и свети мученик Аза.
ОВАЈ преподобни отац био је родом из Калабрије, монах ве*^ ликог и дивног манастира. Једном пође група монаха из манастира ради послова на морску обалу. Ту их ухвате гусари Турци и одведу у Африку. Тада игуман манастира посла овог Симона у Африку да би откуггио заробљену браћу. Он успе да их пронађе и сав радостан поче да разговара са њима...
СВЕТИ мученик Аза беше војник у Исаврији у време цара Диоклецијана. Роћен у Исаврији, он по занимању беше војник. Но жељан да буде војник Цара Небеског, он напусти војничко звање и повуче се у пустињу. Тамо он чињаше многа чудеса. Но као ревностан следбеник Христов он би ухваћен и доведен на суд к управитељу Исавријске области Аквилину...
ПРЕПОДОБНИ Иларион беше родом из Кахетије. Од младости се подвизавао као монах у Гареџијском манастиру на гори Олимпу, затим седамнаест година у пустињи Јорданској, и напослетку у граду Солуну. Био удостојен од Господа дара чудотворства. Упокојио се 882. године.
У време када преподобни оци наши Антоније, Теодосије и Никон сијаху у Кијевским пештерама својим сјајним подвизима као три светилника, достојии стојати пред престолом Пресвете Тројице, к њима долажаше често да се наслађује њиховим меденим поукама Варлам, син високородних и христољубивих родитеља: Јована, првог међу бојарима кнеза Изјаслава, и Марије, а унук славног и храброг Вишате, праунук војводе Остромира...
Из града Магида у Памфилији. Мучен за веру Христову у време цара Аврелијана. При тешким мукама чуо глас с неба: „Не бој се, ја сам с тобом!” Бачен у усијаног бакарног вола, он се приљежно Богу мољаше. И Бог га спасе. Усијани во наједном се охлади, и Илиодор изађе жив. Судија му довикну, да он чини неке мађије. На то мученик рече: „Мађије су моје Христос!” Би посечен и оде ка Господу.
Подвижници Индијски. Јоасаф беше царевић, син цара Авенира. Божјим Промислом посети га старац Варлаам, научи га вери Христовој и крсти. Потом се старац удаљи у планину на подвиг, а Јоасаф оста, да се бори са многим искушењима у свету и да их благодаћу Божјом побеђује. Најзад успе Јоасаф, да приведе ка Христу и свога оца. Пошто се крсти цар Авенир поживе четири године у великом покајању - јер и грехе велике беше починио гонећи хришћане - па онда оконча свој земни живот и пређе у бољи. Млади Јоасаф предаде царство своме другу Варахији, а он оде у пустињу да се подвизава Христа ради. Једина му жеља беше на земљи, да се још једном види са својим духовним оцем, старцем Варлаамом. И Бог милостиви испуни му ту жељу, те једнога дана Јоасаф стаде пред пећину Варлаамову и узвикну: „Благослови оче!” Старац Варлам подвизаваше се у пустињи седамдесет година, а свега поживе стотину година. Свети Јоасаф у двадесет петој години остави царство и оде у пустињу, где поживе тридесет пет година. Обојица имађаху велику љубав ка Господу Исусу; преведоше многе у веру истиниту, и преселише се у вечну радост Господа свога.
Родом из Антиохије. Због вере у Христа Господа много истјазаван од нечестивог судије. Најзад помисли судија да му се наруга и да га силом околности примора да принесе жртву идолима, због чега уведе га у храм идолски, и стави му огањ на длан и тамјан на огањ мислећи, да ће мученик морати због бола да баци огањ с тамјаном из руке пред идоле, и да их тако и нехотично окади. Но херојски војник Христов држаше огањ на длану своме и без помисли да га баци пред идоле, све док прсти не изгореше и отпадоше и док длан не прегоре. И тако са огњем падоше на земљу и прсти мученикови. „Десницу имаше јачу од огња”, говори свети Василије Велики... „јер ако пламен руку и опали, ипак рука држаше огањ као пепео”. А Златоуст пише: „Гледали су с висине ангели, посматрали архангели, сцена је била величанствена превазилазећи уистину природу човечју. Гле, ко не би пожелео видети човека, који се подвизавао а није осећао што је људима својствено, човека који је сам био и жртвеником, и жртвом, и жрецом?” Када му сагори рука, и тело цело старца Варлама сруши се на земљу мртво, а душа му оде у вечни покој Господа Спаситеља. Пострада овај преславни старац, јунак, 304. године.
Родом из села Витахарамска од предела сихемских. Живео на двору цара Ахава; али када цар одступи од правог богопоштовања и поклони се идолима, Авдије не последова примеру царевом, него продужи служити Богу јединоме истиноме. А када опака царица Језавеља због Илије диже хајку на све пророке Божје, Авдија сабра стотину њих, сакри их у две пештере и храњаше их до краја (I Цар, 18, 4). Савременик великог пророка Илије Авдија поштоваше Илију веома и слушаше га у свему као следбеник и ученик његов. Живео на девет стотина година пре Христа и упокојио се мирно.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 02.12.2024. Зачало 59.
Преподобни Антоније је имао визију света заробљеног у мрежи ђавола и открио је како смиреност може спасити човека од злих сплетки. Ова прича приказује како смиреност, не само код монаха, већ и код супружника, може превазићи сумњу, љубомору и демоне који разарају породице, чувајући брак и породичну слогу.
Давно, нови архијереј је допутовао у Саровски манастир, сумњајући у приче о чудима Божијег угодника Серафима. Након што га је баћушка Серафим дочекао и поверио му своју понизну природу, архијереј је постао сведок невероватног чуда - жбун малине у сред зиме. Ова прича подсећа на моћ вере и скромност, уздижући славу великог Серафима, чија су дела и данас предмет дивљења.