Свети преподобни Бенедикт
Рођен у Нурсијској области у Италији 480. године, од родитеља богатих и знаменитих. У школи се не задржа дуго, јер сам увиде да због књижног учења може изгубити „велики разум душе своје”. И изиђе из школе „ненаучен мудрац и разуман незна- лац”. Побегне у неки манастир где га инок Роман замонаши, после чега повуче се у једну врлетну гору где у пећини оста преко три године на великом труду око своје душе. Роман му доношаше хлеба и спушта- ше са врлетне стене на канапу до пред пећину. Кад се прочу по околини, он, да би избегао славу од људи, удаљи се из те пећине. Беше према себи врло суров. Једном кад га нечисти бес телесне похоти спопаде, он се скиде наг и ваљаше по коприви и трњу, док не одстрани од себе и сваку помисао о жени. Обдари га Бог многим даровима духовним: прозираше, исцељиваше, изгоњаше зле духове, васкр- саваше мртве, јављаше се другима и на јави и на даљини у сну. Једанпут прозре, да му је наслужена чаша вина с отровом. Он прекрсти чашу, и чаша прште. Основао дванаест манастира, у свакоме у почетку по дванаест монаха. Доцније се створио нарочити ред бенедиктинаца, који и данас постоји у Римокатоличкој цркви. На 6 дана пред смрт он нареди да се отвори његов гроб, раније припремљени, јер светитељ прозре да му је крај близу. Сабра све мона- хе, посаветова их и предаде дух свој Госпо- ду, коме је верно послужио у сиромаштини и чистоти. Његова рођена сестра, Схоластика, живела је у једном женском манастиру, па угледајући се на брата свога и сама се много подвизавала и дошла до великог духовног савршенства. Кад свети Бенедикт испусти душу своју, два монаха, један на путу, а други опет у некој удаљеној ћелији на молитви, видеше истовремено исту визију: пут од земље до небеса застрт скупоценим тканинама и осветљен по странама редовима људи; на врху тога пута стајаше неки човек неописане красоте и светлости, који им рече, да је тај пут спремљен за Бенедикта, Богу омиљенога. По тој визији та два брата сазнадоше да је њихов добри игуман отишао из овога света. Скончао мирно 543. године и преселио се у вечно царство Христа Цара.
Тајна светлости на прашњавој станици
Светлост правих хришћана није нестала – она сија у најскромнијим лицима и делима. Једна старица из Мачве сваког дана чека на станици да пружи хлеб и кров сиромашном путнику, као да сам Господ долази. Њено лице, обасјано тихом светлошћу, сведочи да милост и гостољубље нису само речи, већ живи дар. Зар нисмо сви ми Његови гости, целога живота?
Писмо протестанту: ко има право да тумачи Божију реч?
У свету где свако гради своју „истину“, лако је изгубити смисао Божије речи. Свето Писмо јесте темељ, али без живог сведочанства Светих Отаца остаје отворено за безброј личних тумачења. Тешко је истински волети Христа, а не познати оне који су Му били најближи и сачували истину непромењену. У том непрекинутом гласу открива се сигуран пут кроз маглу сопствених тумачења.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 26. Март
И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер прије бијаху у завади. (Лк. 23. 12) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Веруј у Господа и љуби га
Једноставно звучи заповест о љубави према Господу али много тога подразумева…
Миро у болничком ходнику: знак наде усред људске патње
У холу болнице на Калимносу, месту где се свакодневно преплићу бол и нада, појавио се несвакидашњи знак утехе. Икона Светог Јефрема Неамакријског почела је да мироточи, задививши лекаре, особље и пацијенте који су први посведочили овом догађају. Вест се брзо проширила острвом, доносећи духовну радост и снажну поруку да вера проналази пут и тамо где је најтеже.
Свети мученик Авив
И3 Ермупола. Пострадао за веру у Христа - са каменом о врату бачен у реку.
Свети мученици Африкан, Пуплије и Терентије
ПОСТРАДАЛИ за Господа у трећем веку. Њихов се сабор врши у Павло-петровском храму.
Свети мученик Александар
Свети Александар сијаше као лучезарна звезда у тами незнабожачке заблуде. Проповедајући хришћанску веру, он изобличаваше безумље идолопоклоника, а умног ђавола, који се хвалио заблудом, он устрељиваше речима својим као стрелама. Заблудели незнабошци, не подносећи смелост и храброст светитељеву, покушаваху да савладају његову неустрашивост на разне начине и помоћу разних ласки. Пошто у томе не успеше, они му мачем отсекоше свету главу. Али га Бог награди даром исцељивања: јер свете мошти његове исцељују од свих болести оне који им са вером прибегавају. Свети мученик Александар живео, делао и пострадао у граду Пидни, за време цара Максимијана Галерија.
-204x300.jpg)
Свети свештеномученик Публије (Пуплије)
Овај свештеномученик беше прејемник у епископству славнога Дионисија Ареопагита у Атини. Као епископ мучен од неверника и посечен у II веку. За кратко време муке наследи живот вечни.
Света мученица Христина Персијанка
За непоколебљиво исповедање вере Христове била љуто мучена у Персији у IV веку. Толико су је мучитељи шибали бичевима, да је изнемогла и скончала. Душа њена растави се од измученог тела и усели у вечну радост Христа Цара и Господа.
Свети Никифор, патријарх цариградски
Управљаше, мудро и ревносно, црквом светом као највећи архипастир цариградски. Када Лав Јерменин уста против икона, он се успротиви цару, и најпре цара саветоваше а по том изобличаваше. Зато га нечестиви цар прогна на острво Проконис. На том острву беше манастир, који сам Никифор беше саградио у част светог Теодора. И ту проведе овај исповедник вере православне тринаест година, а потом представи се и оде ка Господу 827. године. Пошто изгибоше сви цареви иконоборци, и на царски престо седе Михаил с мајком Теодором, а на патријаршијски би повраћен патријарх Методије, тада (846. године) пренесоше се мошти светог Никифора са Прокониса у Цариград, и беху положене прво у цркву свете Софије, из које је за живота и изгнан био, а после у цркву Светих Апостола. Главно празновање овога великог јерарха бива 2. јуна, а 13. марта празнује се откриће и пренос његових нетљених моштију. Беше свети Никифор изгнан из Цариграда 13. марта, и опет 13. марта, после деветнаест година, мошти му пренете у престоницу.
Шта је Истинско Православље?
Истинско Православље није само формалност нити пука традиција, већ живи дух Христовог учења. Тамо где нема молитве и поста, нема ни пуноће вере – остаје празна љуштура без живота. Православље је Тело Христово, заједница оних који чувају Истину чисту и непомућену, и који својим подвигом сведоче да вера није реч, већ крст и живот. У времену обмане, оно остаје Тврђава Истине која не трпи ни сенку лажи.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 25. Март
И сабраће се пред Њим сви народи. (Мат. 25, 32) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Добро мора имати иницијативу
Колико је оних злих постало хришћанима због тога што су хришћани показивали реч Христову кроз своја дела…
Свети праведни Финес
УНУК старозаветног просвештеника Арона; био свештеник, па затим првосвештеник. Праведан и правдољубив, избегавао зло а поступао по закону Божијем, и тиме одвратио гнев Божји од синова Израиљевих, а себи стекао од Бога, наследно свештенство (4 Мојс. 25, 1-18).
