Свети свештеномученик Александар, епископ комански
Као прост угљар живљаше у граду Коману близу Неокесарије. Када умре епископ комански, тада би позват свети Григорије Неокесаријски Чудотворац (в. 17. новембар), да председава сабору за избор новог епископа. У сабору беху и клирици и мирјани. И никако се не могаху бирачи сагласити на једну личност. При оцени кандидата сви се махом задржаваху на оцени њихове спољашњости, спољашњег достојанства и понашања. Свети Григорије тада рече, да не би требало толико гледати на спољашње одлике колико на дух и духовне способности. Тада неки насмешљивци подругљиво узвикнуше: „Онда да изберемо за епископа Александра ћумурџију!” И наста општи смех. Свети Григорије упита, ко је тај Александар? Па мислећи, да његово име није у сабору поменуто без Божјег Промисла, нареди те га доведоше у сабор. Угљар као угљар, беше сав гарав и исцепан. Његова појава опет изазва смех у сабору. Тада га Григорије изазва на страну и закле га, да му рече истину о себи. И Александар му рече, да је он био грчки филозоф, да је уживао високу част и положај, но да је све одбацио, понизио се, направио се јурод Христа ради од онда откад је прочитао и разумео Свето Писмо. Григорије нареди те га опраше и обукоше у ново одело, па са њим уђе у сабор, и пред свима поче га испитивати из Светог Писма. Сви се удивише мудрости и речима благодати Александровим, и једва могаху познати у том мудрацу бившег ћутљивог угљара. Једногласно би изабран за епископа. Својом светошћу, мудрошћу и добротом задоби љубав пастве своје. Сконча мученички за Христа у време Диоклецијана.
Свети мученици Аникита и Фотије
Цар Диоклецијан посети једном град Никомидију са злим умишљајем, да ту потпуно истреби хришћане. Па када поче бездушно истјазавати и мучити хришћане, појави се пред њим свети Аникита, један од градоначалника, и дерзновено исповеди пред царем своју веру у Христа Господа, Бога ваплоћеног у телу ради нашег спасења. Уз то још Аникита изобличи идоле као глуво и немо камење, којима клањати се недостојно је разумна човека. Разјарен цар нареди, те му језик одсекоше. Но Аникита силом Божјом и даље говораше. Тад пустише лава на њега, но лав се умиљаваше око њега. У том часу Херкулов храм паде. Фотије, сродник Аникитин, видећи удеса и трпљења Никитина, пољуби Никиту, објави себе за хришћанина и довикну цару: „О идолопоклониче, постиди се, богови су твоји ништавила!” Цар нареди, да га одмах мачем посеку. Но џелат, дигнувши руку на Фотија светог, сам себе удари мачем и умре. После дугих мука бацише их обојицу у тамницу, где тамноваху три године. Тада их изведоше, зажарише огромну пећ и бацише у огањ. Многи други хришћани, људи, жене и деца својевољно уђоше с њима у огањ. И из огња чу се молитва хришћана, којом благодараху Богу за смрт мученичку. Пострадаше сви око 305. године. Свети Никита и Фотије призивају се у молитвама при јелеосвећењу и водоосвећењу.
Јеванђеље дана за 25.08.2024.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 25.08.2024. Зачало 59.
Црква: Уточиште или обавеза?
Да ли је неопходно редовно похађати црквене службе? Ово је питање које мучи многе вернике, посебно оне који се суочавају са захтевима модерног живота. Између посла, породице и других обавеза, често се поставља питање: имам ли времена за цркву? Протојереј Игор Жирин наводи који су разлози због којих верник оправдано може да пропусти недељно богослужење.
Обновљење Храма Пресвете Богородице 'Елеусе'
Обновљење Храма Пресвете Богородице 'Елеусе' то јест Милостиве.
Свети новомученик Анастасије Панерис и Димитрије Бејазис
Свети новомученици Христови Анастасије (Панерис) и Димитрије (Бејазис) бише родом са острва Митилине (Лезвос): Анастасије из места Асоматон, а Димитрије из Агиаса. Били су блиски по вери и занату (а можда и по телесном сродству). Плетући корпе и котарице они од тога живљаху, а уз то неуморно проповедаху Еванђеље Христово својој поробљеној браћи Хришћанима. Због тога их Турци затворише у тамницу, затим дуго мучише и најзад поубијаше за веру Христову, 11 августа 1816 (или 1819) године у месту Касамба на Митилини. Анастасије пострада у 20, а Димитрије у 18 години живота. Ту у родном месту Димитријевом Агиасу подигнут им је величанствени храм.
Свети преподобни Пасарион
Оснивач једног од Јерусалимских манастира; хороепископ у Палестини и наставник преподобног Јевтимија Великог; подвизавао се у првој половини петога столећа.
-220x300.jpg)
Свети мученици Неофит, Зинон, Марко, Макарије и Гај (Гајин)
Ови свети мученици скончаше у огњу за своју веру у Христа Господа.
Свети преподобни Василије и Теодор Печерски
Оба скончали од насиља среброљубивог кнеза Истислава 1098. године. Житије светог Теодора нарочито је поучно за среброљубиве. Теодор беше врло богат, па раздаде сиротињи богатство своје и замонаши се. Потом се покаја и зажали за богатством, и би много кушан од злог духа среброљубља, од кога га ослободи свети Василије.
Свети Нифонт, патријарх цариградски
Родом из Грчке. У младости постао инок и подвизавао се најпре ван Свете Горе, а потом у Светој Гори, у разним манастирима, задржавши се најдуже у Ватопеду и Дионисијату. Љубљен беше од свих Светогораца, како због ретке мудрости, тако и због необичне кротости. Без своје воље постао епископом солунским. Но после две године оде послом у Цариград и тамо га изберу на упражњен престо патријаршијски. Прогнан султаном у Једрене, где је живео као изгнаник. Влашки кнез Радул измоли га од султана и постави за архиепископа влашког. Због преступа Радуловог Нифонт напусти Влашку и оде у Свету Гору, у обитељ Дионисијат, где се подвизаваше до деведесете године своје, када се пресели у царство Божје, 1460. године. Он је саставио &&разрешну молитву,&& која се чита на опелу.
Света мученица Сузана, девица, и други с њом
Ћерка римског презвитера Гавинија, а синовица папе Гаја. Гај и Гавиније беху од царскога рода, и сродници тадашњег цара Диоклецијана. Овај цар имаше неког усиновљеника Максимијана Галерија, кога хтеде оженити Сузаном. Но Сузана беше сва предана Христу Господу и не хте уопште чути за брак, а нарочито не за брак са некрштеним човеком. Оне, који је просише за царева сина, великаше Клаудија и Максима, Сузана обрати у веру хришћанску са целим домом њиховим. Разјарен због овога, цар нареди, те џелати одведоше Клаудија и Максима, с њиховим породицама, у Остију, где их на огњу сагореше, и пепео њихов бацише у море. Сузана пак би мачем посечена у кући Гавинијевој. Царева жена, Сирена, потајна хришћанка, ноћу узе мученичко тело Сузанино и чесно га сахрани. А папа Гај учини ону кућу, где погибе Сузана, црквом и служаше службе у њој. Ускоро после страдања ове невесте Христове, пострада и њен отац Гавиније и стриц папа Гај. Сви чесно пострадаше за Господа и примише венац славе у 295. и 296. години.
Свети мученик Евпл
Ђакон у Катани Сицилијској. Цар Диоклецијан посла у Сицилију некога војводу Пентагура, да уништи хришћане, ако их тамо нађе. Пентагур не нађе ниједног хришћанина, јер оно мало што их беше, кријаху се од гонитеља и не објављиваху себе. Тада неко оптужи Евпла светога, како иде с неком књигом код тајних хришћана, и чита им ту књигу. Та књига беше свето Јеванђеље. Пошто га изведоше на суд за мало време, обесише му ону књигу о врат и одведоше у тамницу. После седам дана тамновања и гладовања би предат на мучење. Када га бијаху гвозденим моткама, Евпл ругајући се рече судији мучитељу: „Безумниче, зар не видиш да су ове муке за мене као паучина због Божје помоћи? Ако можеш пронађи друге, љуће, јер су ове као играчка”. Најзад изведоше мученика Христова на губилиште. Тада свети Евпл отвори свето Јеванђеље и читаше из њега народу дуго. Многи се обратише у веру Христову, а свети Евпл би посечен 304. године и пресели се у Царство небеско. Чудотворне му мошти леже у једном селу близу Неапоља званом Вицо делла Батониа.
Јеванђеље дана за 24.08.2024.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 24.08.2024. Зачало 64.
Тражите, и даће вам се
Многи од нас православних хришћана постављају питање: због чега бисмо се молили ако Бог већ зна све наше потребе? Зар се не чини то сувишним и непотребним?
Две најважније речи у историји човечанства
У време када се верници канонске Украјинске Православне Цркве суочавају са невиђеним прогоном, речи молитве 'Оче наш' добијају посебно значење. Ова једноставна, а опет дубока молитва, коју је сам Христос дао својим ученицима, постаје ослонац и утеха у време страдања.
Захвалност нас чини срећним
Истина је да човек на располагању има небројено повода, узрока и разлога да буде несрећан, уморан, сломљен... да ропће и јада се на своју „судбину„. Једноставно, такве су околности живота. Међутим, то је недвосмислени израз наше неблагодарности и раслабљености, побуна против крста који нам је дат да се на њему спашавамо! Заблагодаримо за све и – биће нам, макар, лакше.
Свети преподобни Лаврентије Калужки, Христа ради сулуди
Блажени Лаврентије проходио подвиг јуродства = сулудости за кнезовања Симеона Јовановича Калужског. На чудесан начин блажени спасе живот кнеза при нападу Татара. Престави се блажени 1515 године. Свете мошти његове почивају у манастиру, названом по његовом имену Лаврентијевим, у близини града Калуге. На гробу блаженога бивала многа чудеса.
Светих шест мученика у Визији
Овој шесторици мученика размрскаше кости, и месо им на телу покидаше; и тако ови свети јунаци душе своје положише за веру своју у Господа Христа.
Свети Ирон
Хришћански философ. Спомиње га свети Григорије Богослов у својим књигама. Мирно се упокојио и преселио ка Господу.