Свети мученици Диомид и Лаврентије
Привезани за платан, ова два света мученика бише стрелама прострељени, и тако скончаше. (Није познато одакле су, ни када и где скончаше).
-223x300.jpg)
Света мученица Сузана (Шушаника)
Кћи Грузинског цара и супруга Грузинског кнеза Васкена. Када се кнез Васкен одрече Христа, света Шушаника не хте да му буде жена. Због тога би стављена на жестоке муке; а затим закључана у мрачну и тесну тамницу. Ту света мученица проведе пуних шест година, угађајући Богу непрестаном молитвом и постом, и достиже таку висину духовног живота да је чудеса творила. Изнурена суровим подвизима, она се мирно упокоји у тамници око 466 године. Свете мошти њене почивају у Тифлису, у Метехској цркви.
Света праведна Ана, кћер Фануилова
Света и праведна Ана беше кћи Фануилова, од колена Асирова (Лк. 2, 36). Као што и само име[8] њено показује она беше жена врлинска. За свој побожни живот Ана би награђена даром пророчким, и беше пророчица (Лк. 2, 36). Она много и много година, до дубоке старости, "не одлажаше од храма, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвом" (Лк. 2, 37). Света Ана припадала је броју оних благочестивих Јеврејки, које су с нестрпљењем очекивале долазак Месије - Спаситеља на земљу. Она се удостоји да буде у храму онда када Богомладенац Исус би донесен у храм и када Га праведни Симеон Богопримац узе на руке и изговори своје пророштво о Њему, рекавши: "Сада отпушташ с миром слугу свога, Господе, по речи својој; јер очи моје видеше спасење твоје, које си спремио пред лицем свих народа; светлост, да обасја незнабошце, и славу народа твога Израиља (Лк. 2, 29-32). Затим праведни Симеон, обраћајући се Матери Господњој, изговори ово пророштво: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити, а и теби самој пробошће мач душу, да се открију мисли многих срца" (Лк. 2, 34-35). У овим светим и многозначајним тренуцима беше у храму и света праведна пророчица Ана. Њој у то време беше већ осамдесет четири године. Тако она на заласку земаљског живота свог доживе блаженство, да види Богомладенца Христа Исуса. Саслушавши пророштво светог Симеона о Христу, она заједно са њим "слављаше Господа и говораше за њега свима који чекаху спасење у Јерусалиму" (Лк. 2, 38).
Свети праведни Језекије цар Јудејски
Син цара Ахаза; ступио на престо 721 године пре Христа и царовао 29 година. Он очистио и отворио за богослужења храм Соломонов, који био затворен од његових претходника, и прославио се својом побожношћу и љубављу к Богу.
Сабор свих богоугодника Печерских
ПРЕПОДОБНИХ МОЈСЕЈА ЧУДОТВОРЦА, ЛАВРЕНТИЈА, ИЛАРИОНА, ПАФНУТИЈА, МАРТИРИЈА ЂАКОНА, ТЕОДОРА, АТАНАСИЈА, ДИОНИСИЈА, ТЕОФИЛА, ЗИНОНА, ГРИГОРИЈА ЧУДОТВОРЦА, ИПАТИЈА, ЈОСИФА МНОГОНАПАЋЕНОГ, ПАВЛА ПОСЛУШНОГ, СИСОЈА СХИМНИКА, НЕСТОРА, ПАМВА, ТЕОДОРА ЋУТЉИВОГ, СОФРОНИЈА ЗАТВОРНИКА, ПАНКРАТИЈА, АНАТОЛИЈА, АМОНА, МАРДАРИЈА, ПИОРА, МАРТИРИЈА, РУФА, ВЕНИЈАМИНА, КАСИЈАНА, АРСЕНИЈА ТРУДОЉУБИВОГ, ЈЕВТИМИЈА СХИМНИКА, ТИТА, АХИЛЕ ЂАКОНА, ПАИСИЈА и МЕРКУРИЈА ПОСТНИКА, МАКАРИЈА ЂАКОНА, ПИМЕНА ПОСТНИКА, ЛЕОНТИЈА и ГЕРОНТИЈА, ЗАХАРИЈА ПОСТНИКА, СИЛУАНА СХИМНИКА, АГАТОНА ЧУДОТВОРЦА, ИГЊАТИЈА, ЛОНГИНА, ПРЕПОДОБНОМУЧЕНИКА ЛУКИЈАНА
Свети преподобни Сава Псковски и Крипецки
Пореклом Србин. Подвизавао се најпре у Псковском манастиру Пресвете Богородице, и био игуман у том манастиру. Но слављаху га, а он бежаше од славе човечје, и удаљи се на обалу језера Крипец, где основа нову обитељ у име светог Јована Богослова. Ипак и ту се не може скрити од славе и знаменитости. Посетио га и кнез Јарослав Псковски са женом. Сава не даде жени да уђе у манастир, него је благослови и помоли се Богу за њу ван манастира, и исцели је од неке болести. Упокоји се овај Божји светитељ 1495. године. Мошти његове бише и осташе чудотворне. Од његових пријемника у Крипецу помиње се игуман Доситеј.
Свети преподобни Мојсеј Мурин
Етиопљанин родом, и по занимању најпре разбојник и вођ разбојничке дружине, а потом покајник и велики подвижник. Као роб некога господара Мојсеј побегне и уврсти се у разбојнике. Због његове велике телесне снаге и безобзирности разбојници га изберу за свога старешину. Одједном наиђе на њега грижа савести и покајање за недела која беше починио; остави дружину, ступи у неки манастир и преда се потпуној послушности своме духовнику и реду манастирском. Много се користио поукама светих Макарија, Арсенија и Исидора. Доцније се повукао на безмолвије у једну келију, где се сав предао: труду телесном, молитви, бдењу и богомислију. Мучен демоном блуда, он се исповеди духовнику Исидору, и од њега доби савет, да пости што више и не једе до сита. Но кад и то не поможе, он по савету старца, поче ноћу бдети и молити се стојећи; потом уобичаји, да по сву ноћ доноси воду старцима са удаљеног бунара. После шестогодишњег страшног труда, најзад га свети Исидор чудотворно исцели од блудних помисли, маштања и снова, навођених на њ од демона. У старости би рукоположен за свештеника. Основа свој манастир и имаше седамдесет пет ученика, и поживе у овом животу седамдесет пет година. Провиде своју смрт, и једнога дана рече својим ученицима да беже, јер ће ударити варвари на манастир. Када ученици и њега зваху да бежи, он рече, да он треба да погине од насиља, јер је и сам некад насиља чинио по речи: „Који се маше за нож, од ножа ће погинути” (Мт 26, 52). Па оста са шест сабраће; и варвари дођоше и исекоше их. Један од братије скривен у близини гледаше и виде 7 светлих венаца како се спустише на седморицу мученика.
Јеванђеље дана за 10.09.2024.
Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 10.09.2024. Зачало 3.
Дан за ноћ
Ковачи ”новога света”, безбожног и богопротивног, журно иду по слову Библије, али у супротном смеру. И све оно што је Господ наложио да се чини, они се упиру да то наопачке окрену. Господ створи мушко и женско, а они сад измишљају неке нове врсте и категорије људске и тим својим измишљотинама трују дечје душе.
Свети Аркадије цар Византијски
Спомен овог праведног цара грчког (395-408 г.) врши се у Јерусалимској Цркви (према Јерусалимском Канонарију, страна 105, издање архимандрита Калиста), заједно са светим Мартиријем.
Света мученица Антуса Нова
Свету Антусу обукоше у костретне рите, и камен јој везаше о врат, па је бацише у бунар, и тако света мученица сконча.
Свети мученик Фанурије
Непознато када је живео и страдао за Христа. У 14 веку пронађен му на острву Родосу, при копању око градских зидина, стари храм и дивна икона која га приказује младог и многострадајућег за Христа. Митрополит Родоски Нил (1355-69 г.) обнови му храм и написа службу и постави Мученикову икону на поклоњење свима. Многа је чуда од тада учинио и непрекидно чини свети Фанурије свима онима који га усрдно призивају са вером.
Свети преподобни Теоклит
Преподобни Теоклит беше родом из Цариграда, по занимању магистар. Оставивши свет отиде у гору Олимпску (у Малој Азији) где се замонаши, и после дугогодишњих подвига, мирно се упокоји у Господу. (Спомен му наводи Патмоски кодекс број 266).
Свети Либерије Епископ Римски
За време цара Констанција (337-361 г.) и Валента био епископ Римске Цркве (352-366 г.). Због одбране Никејске вере и светог Атанасија Великог био прогнан у Тракију (од 355-358 г.), где је једно време поклекнуо притисцима аријанствујућих епископа и цара, да би се вратио у Рим. Али се затим покајао за то и био опет исповедник вере православне. Упокојио се у миру 366 године.
Свештеномученици Кукша и Пимен посник
Обојица монаси Печерског манастира. Кукша с успехом проповедао Јеванђеље Вјатчанима и крштавао их. Једног дана нападну га незнабошци и посеку, са учеником његовим. У том часу Пимен посник стајаше на служби у Печерском манастиру, па провидевши духом смрт свога ученика и друга Кукше узвикну: „Брат наш Кукша данас је убијен за Јеванђеље”. И рекавши ово и сам издахну 1113. године.
Светог Осија, епископ кордовски
Преко шездесет година управљао црквом у Шпанији као епископ кордовски. Учаествовао видно на Првом васељенском сабору у Никеји, и председавао помесном сабору Сардикијском 347. године. Толико је ревновао за Православље, да је и пред смрт своју поново предао анатеми Аријеву јерес.
Свети преподобни Пимен Палестински
Подвизавао се у Руви, пустињи палестинској у време цара Маврикија (582-602). У младићству био овчар. Једном пси његови нападну некога човека, и растргну га, а он из несташлука не одбрани човека. Због тога му би откровено, да ће и он на крају погинути од зверова. Тако се и зби. Би изједен од зверова и предаде душу своју Господу.
Свети преподобни Пимен Велики
Родом Мисирац и велики подвижник мисирски. Као дечак посећивао знамените духовнике, и од њих сабирао опитно знање као пчела мед са цвећа. Једном умоли Пимен старца Павла да га одведе св. Пајсију. Видевши га Пајсије рече Павлу: „Ово ће дете спасти многе, с њим је рука Божја”. Временом Пимен се замонаши, и привуче к монаштву још двојицу браће своје. Једном дође мајка да види синове своје, но Пимен је не пусти унутра него је кроз врата упита: „Да ли више желиш да нас видиш овде или онамо у вечности?” Мајка се удаљи с радошћу говорећи: „Кад ћу вас сигурно видети тамо, то не желим да вас овде видим”. У манастиру ове тројице браће, којим је управљао најстарији брат, авва Анубије, овакав је био типик: ноћу су четири часа проводили у рукодељу, четири часа у спавању и четири часа у псалмопојању. Дању су од јутра до подне проводили наизменично у раду и молитви; од подне до вечерње у читању, а после подне готовили су себи вечеру, једини оброк у двадесет четири сата, и то обично од неких зеља. О њиховом животу сам Пимен говори: „Ми смо јели то што нам се предлагало; нико никад није рекао: дај мени нешто друго, или: ја то нећу. На тај начин ми смо провели сав живот у безмолвију и миру”. Подвизивао се у V веку, и упокојио се мирно у дубокој старости.