Свети свештеномученици Максимилијан и Кирин, епископи норички
Норика је била земља Словена, протезала се од Јадрана до горњег Дунава, и од Дунава далеко на запад. Назив је добила од тога што су њени житељи највећма живели по планинским рупчагама, пећинама и клисурама. Блажени Максимилијан родио се у граду Цељу, на горњем току реке Саве. Син богатих родитеља, он у својој седмој години доби за учитеља свештеника Оранија, човека образована и искреног хришћанина. Кад му би 19 година њему умре мајка, а отац му шест година раније беше пострадао као мученик за време цара Декија...
Света мученица Домника
Света Домника се подвизавала у време цара Диоклецијана. Изведена на суд пред Лисија, игемона Аназарва Киликијског, она исповеди своју веру у Христа Бога. Зато је најпре бише воловским жилама и ноге јој жегоше усијаним гвожђем; затим јој штаповима кости поломише и зглобове разглавише, па је у тамницу бацише, где она сконча, предавши душу своју у руке Божије, 286. године.
Свети преподобни Козма Мајумски
Родом из Јерусалима. Друг светог Јована Дамаскина, чији га родитељи узеше као сироче и васпиташе. Као монах помагао светом Дамаскину саставити Октоих. И сам је испевао много канона светитељима. Нарочитом красотом и дубином одликују му се канони на Лазареву Суботу, на Цвети, на Страсну Недељу. Био епископ у граду Мајуму, близу Газе Палестинске. Надживео светог Дамаскина и скончао у дубокој старости.
Свети Мартин, епископ турски
Рођен у Панонији, у једноме граду Штајерске 316. године од родитеља незнабожаца. Отац му беше римски официр, и тако и млади Мартин и преко воље буде дат на службу војничку. Међутим, он већ беше „оглашен” у цркви хришћанској, коју свим срцем љубљаше од раног детињства. Путујући једне зиме са друговима ка граду Амиену, он виде пред капијом града једног просјака где безмало наг дрхти од мраза. Сажали се Мартин, изоста од другова, скиде са себе свој војнички огртач и сабљом пресече га на двоје: једну половину даде просјаку, а другом се он огрте, и оде. Те ноћи јави му се у сну Господ Христос, огрнут у ону половину огртача његовог, и рече ангелима Својим: „Мартин је тек оглашен, и ево обуче ме својом одећом!” Изишавши из војске, Мартин се одмах крсти, и крсти мајку своју. Потом се замонаши у епархији светог Иларија Поатијског, и провођаше живот пун истинског подвига. Беше изванредно смирен, те му због смирења даде Бог обилати дар чудотворства, тако да и мртве васкрсаваше, и зле духове изгоњаше. Насупрот његовој вољи би постављен за епископа у граду Туру. После обилатог рада у винограду Господњем, после мучне борбе и са незнабошцима и са јеретицима аријанцима, свети Мартин предаде душу своју свету у руке Господу своме 397. године.
Свети мученици Тарах, Пров и Андроник
Тарах беше родом из Клавдиопоља у Сирији; Пров из Сиде Памфилијске, а Андроник - син знаменитог грађанина ефеског. Мучени сва три заједно од антипата Нумерија Максима у време цара Диоклецијана. Тараху беше шездесет пет година у време мучења. Када га антипат три пута упита за име, он сва три пута одговори: хришћанин. Најпре их тукоше штаповима, па их крваве и рањаве бацише у тамницу. Потом их поново изведоше на истјазање. Када антипат саветоваше Прова да се одрече Христа обећавајући му почасти од цара и своје пријатељство, одговори Пров свети: „Нити цареве почасти хоћу; нити твоје пријатељство желим”. А када прећаше светом Андронику још већим телесним мукама, одговори млади мученик Христов: „Тело моје пред тобом је, чини што хоћеш”. После дуготрајних мучења по разним местима ова три света мученика беху бачени у позоришту пред зверове. Пре њих беху неки други осуђеници у истом позоришту растргнути од зверова. Но зверови не хтеше шкодити светитељима, него се и медвед и лавица љута умиљаваху око њих. Видећи то, многи повероваше у Христа Бога и викаху на антипата. Бесан од љутине и љући од зверова, антипат нареди војницима, те уђоше и мачевима исекоше Христове војнике на комаде. Тела им осташе помешана са мртвим телима осталих осуђеника. Три хришћанина: Макарије, Феликс и Верије, који присуствоваху убиству светих мученика, дођоше те ноћи да узму тела њихова. Но како тела беху помешана, а ноћ беше врло тамна, они у недоумици како да распознају тела мученика, помолише се Богу, и на једанпут појавише се три свеће над телима светитељским. И тако они их узеше и чесно сахранише.
Јеванђеље дана за 25.10.2025.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 25.10.2025. Зачало 20.
Једино што нам је потребно у животу...
Много је свештенослужитеља у православној Цркви у епископском чину а да, заправо, никада нису ни окусили монашки живот нити мучеништво подвижничког живота у Христу. Из богословија и академија, преко доктората – под митру! Надменост и опчињеност влашћу неретко наносе бол и патњу потчињенима, али и немир и бунт у верноме народу. Али, има и супротних примера.
Плач без одјека
„Да је брата да пожали, ка' да би помога“. Овај стих великог Његоша за сва времена осликава и пустош нашега времена у којем све мање људи има коме да се обрати и пожали на своје тегобе и тескобе, боли и жалости, и, још мање оних који би осетили сажаљење и узвратили утехом и топлином. Дивље и безљудно време усамљених и неутешених.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 24. Октобар
Вечером се усељава плач а јутром радост. (Пс. 29, 6) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Више од страсти: зашто је брак доживотна дужност?
Брак није само страст или уговор о удобности, већ доживотно јединство освећено Богом. Трајна срећа могућа је само кроз жртву, веру и међусобну посвећеност, чиме се приближавамо божанској љубави. Може ли данашњи човек, заробљен у потрази за задовољством, остварити такав идеал?
Како против осуђивања?
Учимо се, најпре, да осудимо себе због осуђивања ближњег, уздржавајмо се од осуде речима, а затим заустављајмо и саму мисао…
Свети преподобни Теофан, испосник печерски
ПОДВИЗАВАО се у Кијево-Печерском манастиру у дванаестом веку. Свете мошти његове почивају у Антонијевој пештери.
Свети Арсакије и Сисиније, патријарси цариградски
СВЕТИ Арсакије, брат св. патријарха Нектарија, патријарховао после светог Златоуста нешто више од године дана (404-5 г.); а свети Сисиније од 426. до 427. године, после светог патријарха Акакија (405-426 г.), који се слави 8. јануара.
Спомен чуда иконе Господа Исуса Христа
У граду Бериту близу јеврејске синагоге живљаше један хришћанин и имађаше икону Господа нашег Исуса Христа. После неког времена овај хришћанин купи себи другу кућу и пресели се у њу преневши све ствари осим иконе Господа Христа, која остаде у првој кући. Но то би по промислу Божјем. У ту кућу, у којој беше икона Господа Христа, усели се неки Јеврејин и живљаше у њој не примећујући свету икону.
Свети мученици Зинаида и Филонида
Сестре рођене, родом од Тарса. Називају их сродницама светог апостола Павла. Као девојке одрекле се света ради Христа, и повучене у неку пештеру подвизавале се. Знађаху лекарску вештину, те помагаху многим болним. Нарочито Филонида због великог поста удостоји се дара чудотворства. Но неки неверни нападну их ноћу и побију камењем.
Свети Нектарије, патријарх цариградски
Као световњак и високи царски чиновник једногласно изабран за патријарха после светог Григорија Богослова 381. године. Одликова се дубоким разумом, тактом и ревношћу за цркву. Упокојио се мирно 397. године.
Свети преподобни Теофан Начертани
Исповедник и писац канона. Рођен у Арабији од богатих и побожних родитеља. Са својим братом Теодором (в. 27. децембар) замонашио се у манастиру Светог Саве Освећеног. Као врло образоване монахе пошаље их патријарх јерусалимски Тома цару Лаву Јерменину, да образложе цару и одбране иконопоштовање. Цар опаки грдно намучи ову свету браћу, и баци их у тамницу. Доцнији цар иконоборац Теофил продужи их мучити; и да би их изложио подсмеху света, нареди да се на њиховом лицу нацртају неке подругљиве речи. По свршетку иконоборства свети Теофан буде пуштен у слободу и ускоро посвећен за епископа. Мирно скончао 847. године. Страдао за иконе двадесет пет година. Написао стотину четрдесет пет канона. Одселио се у вечну радост Господа свога.
Спомен Седмог васељенског сабора
Овај Сабор одржан је 787. године у Никеји за време царовања благочестиве Ирине и сина јој Константина, и за време патријарха Тарасија. Сабор овај утврдио је коначно иконопоштовање образложивши то Светим Писмом, сведочанством Светих Отаца и достоверним примерима чудеса, пројављених од светих икона. Између других наведених примера чудеса навео је епископ кипарски Константин и овај пример. Чобанин неки из града Констанце истерав једнога дана стадо на пашу, виде икону Пресвете Богородице, сву украшену цвећем од правоверних. „Нашто толику част одавати стени?” рече чобанин (свакако васпитан у иконоборству), па удари својим гвозденим штапом по икони и поквари десно око на лику Богоматере. Но тек што се кренуо од тога места, спотакне се и оним истим штапом избије себи десно око. Вративши се ћорав у град, он је плачући викао и говорио, да га је постигла казна од Пресвете Богородице. - Овај Сабор решио је још, да се у антиминс непремено стављају свете мошти мученика. Учествовало је на сабору три стотине шездесет седам отаца. За молитве њихове нека и нас Господ помилује и спасе.