Свети Марко, архиепископ ефески
Знаменит због одважног штићења Православља на Флорентинском сабору упркос и цара и папе. Упокојио се мирно 1452. године. На смртном одру молио свога ученика Георгија, доцније славног патријарха Генадија, да се чува замки Запада и да брани Православље.
Свети Арсеније, епископ крфски
Он је допунио и у садашњем облику саставио чин тајне јелеосвећења. Упокојио се 959. године. Мошти му почивају у Саборној цркви на Крфу.
Свети преподобни Макарије Александријски
Рођен у Александрији и био најпре продавац воћа. Крстио се тек у четрдесетој години и чим се крстио, отишао на подвиг. Био је најпре ученик светог Антонија заједно са Макаријем Великим, а потом игуман манастира званог Келије, између Нитрије и Скита. Нешто млађи од онога Макарија, он је доцније и умро. Живео је преко сто година. Мучен ђаволским искушењима, нарочито искушењем славољубља, он је себе смиривао претешким трудовима и непрестаном молитвом уздижући ум свој непрестано к Богу. Једном га виде неки брат како пуни кош песком па носи уз брдо и просипа. Зачуђен упита га брат: „Шта то радиш?” Одговори Макарије: „Изнуравам онога који мене изнурава” (тј. ђавола). Упокојио се 393. године будући стар преко 100 година.
Свети преподобни Макарије Велики
Мисирац, један од млађих савременика Антонија Великог. Отац му био свештеник. Из послушности према родитељима ожени се, но жена му убрзо умре и он се удаљи у пустињу где проведе пуних шездесет година у труду и борби, унутрашњој и спољашњој, за царство небеско. Кад су га питали, зашто је толико сув и кад једе и кад не једе, он одговори: „Од страха Божијега”. Толико је успео очистити свој ум од злих помисли и срце своје од злих жеља да га је Бог обдарио обилатим даром чудотворства, тако да је и мртве из гроба васкрсавао. Његово смирење задивљавало је људе и демоне. Рече му једном демон: „Има само једно, у чему те ја не могу надвладати; то није пост, јер ја не једем никад ништа; то није ни бдење, јер ја не спавам никад”. „Него шта је то?” упита га Макарије. „Твоје смирење”, одговори демон. Своме ученику Пафнутију говорио је Макарије често: „Не осуђуј никога, и бићеш спасен”. Живео је деведесет седам година. Пред смрт на девет дана јавили му се из онога света свети Антоније и свети Пахомије и навестили му да ће кроз девет дана умрети, што се и догоди. Још му се пред саму смрт јавио херувим који му је открио у визији блажени свет небески, похвалио труд и врлину његову и рекао му, да је послат да му узме душу у Царство небеско. Упокојио се 390. године.
Јеванђеље дана за 01.02.2024.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 01.02.2024. Зачало 43.
Какав треба да је православни мушкарац
Као да ово време није довољно тешко бреме чак и за духовно настројене људе. Поплављени смо чудним, и понекад ненормалним појмовима и обрасцима сексуалности. Живимо у култури повећаног „унисекс“ изопачења, и неморала – на послу, код куће, понекад чак и у цркви. Како се снаћи и (по)остати хришћанин?
Шапат ватре, глас душе
Без саборности нема спасења, а једину истинску саборност, на овом свету, пружа Црква Христова. Ипак, младић који је био редован верник, једног дана је напустио цркву. Мислио је да му је заједништво са другим хришћанима непотребно и да може сам да пронађе спас. Ово је прича о томе како се вратио у цркву, а смисао заједништва пронашао у пламену ватре.
Јеванђеље дана за 31.01.2024.
Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 31.01.2024. Зачало 64.
Свети преподобни Маркијан кирски
Би родом са Истока, из града Кира, од богатог и славног рода. Подвизавао се у пустињи у веома малој колибици; проводио сво време у молитви, појању псалмова и читању светих књига. Храна му била оскудна и груба. Живећи на земљи, срцем и умом сав био устремљен к Богу. Дознавши за његов свети живот, многи се стадоше стицати к њему; и он основа манастир. Чудотворна благодат зрачила из овог светог подвижника, која је и многа чудеса чинила. Толико беше свет, да му је светлост с неба осветљавала увече кад је читао. Упокојио се преподобни око 388 године.
Свети Максим, архиепископ влахозапланински
Син деспота српског Стефана слепог и деспотице Ангелине. Замонашен у манастиру Манасији. Притешњен Турцима он побегне у Румунију где буде посвећен на упражњени престо архиепископа влахозапланинског. Измирио завађене војводе Радула и Богдана и спречио рат међу њима. У старијим годинама вратио се у Крушедол где је подигао манастир и где се после дужег подвига и упокојио 18. јануара 1516. године. Његове нетрулежне и чудотворне мошти и сада леже у том манастиру.
Свети Атанасије Велики, архиепископ александријски
Рођен у Александрији 296. године, и од самог детињства имао наклоност к духовном звању. Био ђакон код архиепископа Александра, и пратио овога у Никеју на I васељенском сабору. На овом сабору Атанасије се прославио својом ученошћу, благочешћем и ревношћу за Православље. Он је врло много допринео да се Аријева јерес сузбије, а Православље утврди. Он је писао Символ Вере, који је био на Сабору усвојен. По смрти Александровој Атанасије би изабран за архиепископа александријског. У звању арихиепископском остане преко четрдесет година, премда не цело то време на престолу архиепископском. Безмало, кроз цео живот свој био је гоњен од јеретика. Од царева највише су га гонили: Констанције, Јулијан и Валент; од епископа Јевсевије Никомидијски, са још многим другим; а од јеретика Арије и његови следбеници. Био је принуђен крити се од гонитеља чак и у бунару, у гробу, по приватним кућама, пустињама. У два маха морао је бежати у Рим. Тек пред смрт проживео је неко време мирно као пастир добри усред доброг стада свога, које га је истински љубило. Мало је светитеља који су били тако безобзирно клеветани и тако злочиначки гоњени као свети Атанасије. Но његова велика душа све је трпељиво поднела ради љубави Христове и најзад изашла победоносна из целе те страшне и дуготрајне борбе. За савет, утеху и моралну потпору често је одлазио светом Антонију, кога је он поштовао као свога духовног оца. Човек који је формулисао највећу истину, имао је много и да пострада за ту истину, док га Господ није упокојио у царству Свом као свог „раба вјернаго”, 373. године (в. 2. мај).
Девојачка част
Не тако давно, људи су држали до своје части и поштења. Особито је то важило за девојке и жене. Честите и благодаћу Божијом обучене девојке радије су бирале муку и страдање него да се предају бешчашћу, макар на то биле и присиљаване. Безброј је таквих примера који су остали као сведочанство истинског хришћанског етоса.
Нерођени
Једна од емоционално најтежих тема јесте смрт нерођеног детета. Овде није реч о деци која су убијена абортусом, већ о деци чије су рођење будући родитељи веома очекивали и желели, међутим, смрт се догодила пре њиховог рођења из разлога који нису зависили од самих родитеља. Уобичајени назив за ову врсту догађаја је – спонтани побачај.
Вера у доба страха
Зашто је све више стреса присутно у друштву? Због чега се недостатак вере надомешћује антидепресивима, лајфкоучима и осталим инстант решењима? Одакле исијава негативност на друштвеним мрежама, у медијима? Колико робујемо флоскулама слободе и фразама о љубави, без делатности? Шта је смисао данас када је све обесмишљено? Где је Христос у савременом свету и зашто су породица и друштво све више у кризи? - одговара протојереј-ставрофор др Милош Весин
Спонтани побачај – зашто?
Спонтани побачај је тешка и болна тема. Преживљавање спонтаног побачаја има своју психолошку страну али и духовну. У психолошком смислу потребно је одтуговати болан губитак, не покушавати га умањивати (правити се да то није „прави“ губитак говорећи себи да је у питању нерођено дете) нити додавати на већ постојећу и природну патњу још и окривљавање себе због тога, затварати се у себе и развијати једно мрачно и тегобно стање душе.
Јеванђеље дана за 30.01.2024.
Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 30.01.2024. Зачало 49.
Свети преподобни Антоније краснохолмски
Најпре био пустиножитељ у Бјелојезерској области. Као јеромонах дошао у Тверску област, и основао манастир близу Краснога Холма. Братију мудро водио путем спасења својим честим поукама, а нарочито примером свог светог живота као настојатељ. Упокојио се 1481 године. Свете мошти његове почивају у његовом манастиру.
Свети преподобни Антоније димски
Рођен у Новгороду од благочестивих родитеља; од младости заволео осаму и молитву. Пострижен за монаха у Хутинском манастиру. Све време проводио у монашким подвизима. Преподобни Варлаам Хутински одредио га је за свог наследника. Но Антоније није дуго управљао манастиром: бежећи од људске славе он тајно напусти манастир и настани се у пећини на обали Димског језера. Ту он провођаше дане у трудовима, а ноћи у молитви. Постепено око њега се сабра братија, и на обали језера би основан манастир. Преподобни се престави у својих 67 година, 24 јуна 1224 године. Чудотворне мошти његове почивају у његовој обитељи.