О, Пресвета Владичице моја Богородице, од Ангела, Архангела, Херувима и Серафима узвишенија и од свих Светих најсветија, Дјево Свенепорочна, Мати Божија! Спаси ме, спаси ме смиреног и грешног слугу Твога.
Спасење је благодатни подвиг уцрквљења и оцрквљења, убогочовечења и обогочовечења, утројичења и отројичења...
Вера, као дар Божији свакоме човеку, живи дубоко запретана у његовом бићу. И ту чека да је обасја сунце и да се појави у наш живот, да постане делатна. А када већ изађе на површину живота и успостави везу са Богом Живим, онда је на нама да од ње никада не одустанемо. И то ни по коју цену.
Био ученик преподобног Корнилија Комељског. После смрти свога наставника удаљио се на Ило-озеро, у Новгородској губернији, и тамо основао манастир, назван Озадски-Ило језерски. Упокојио се преподобни као схимник 1541. године. Свете мошти му почивају У његовом манастиру.
Унук Свете Лудмиле. И као краљ подвизавао се у вери слично великим подвижницима, и утврђивао веру православну у свом народу. Строго је пазио, да на судовима не пострада ко невин. По ревности према вери Христовој и по љубави према ближњим свети Вацлав је куповао незнабожачку децу, која су продавана као робље, и одмах их крштавао и као хришћане васпитавао. Превео Јованово Јеванђеље на чешки језик. Пренео мошти светог Вита и свете Лудмиле, бабе своје, у Праг. Брат његов Болеслав позвао га у госте и убио га у своме двору. Одмах потом Болеслав почео доводити Немце за свештенике и уводити службу на латинском језику. Вацлав свети пострада 935. године. Мошти му почивају у Прагу.
У време Диоклецијана неки Магн, хегемон антиохијски, пође у лов с војницима. Гонећи некаквог звера видеше војници, како звер прибеже Марку пастиру, који чуваше ту стадо своје. И стаде се звер умиљавати око Божјег човека Марка. Видећи то тридесет војника и поучени од светог Марка, повероваше у Христа, и одмах бише посечени. Хегемон веза Марка, доведе у град, и позва три брата ковача: Александра, Алфеја, и Зосима, и поручи им, да направе мучитељске справе за мучење Марка. Но они сва тројица, разговоривши се са светим Марком, примише веру Христову, и отказаше поруџбину Хегемонову. Хегемон их осуди на смрт, и нареди, те им се нали у уста растопљено олово. А светоме Марку потом би одсечена глава, и положена у храм Артемидин, од чега се тај храм Божјом силом сруши.
Ученик и верни пријатељ великога пророка Јеремије. Прорицао повратак Јудеја из ропства вавилонског, пропаст Вавилона и долазак Сина Божјег на земљу. Држи се, да је и он убијен био од Јевреја у Мисиру, као и пророк Јеремија, у VII веку пре Христа.
Угледан и благочестив грађанин града Иконије. Запојен духом своје земљакиње свете Текле, Харитон јавно исповедаше име Христово. Када поче љуто гоњење хришћана у време цара Аврелијана, Харитон одмах би изведен на суд пред хегемона. Рече му судија, да се поклони боговима (тј. идолима), на што му Харитон одговори: „Сви ваши богови су бесови, који су негде због гордости свргнути с неба у ад преисподњи”. И објави Харитон јасно веру своју у јединога живога Бога, Творца свега, и Господа Исуса Спаситеља људи. Тада нареди хегемон, те бише и истјазаваше тело Харитоново у толикој мери, да му цело тело беш покривено ранама, и све беше као једна рана. После зле смрти Аврелијанове, која злотвора постиже у то време, Харитон би ослобођен мука и тамнице. Он се упути у Јерусалим. На путу га ухвате разбојници, од којих се Промислом Божјим ослободи. И не хте се више враћати у Иконију, него се повуче у пустињу Фаранску, где основа једну обитељ и сабра монахе. Давши устав тој обитељи и хотећи избећи похвале од људи, он се удаљи у другу једну пустињу према Јерихону, где опет временом би основана друга обитељ, названа Харитонова. Најзад основа и трећу обитељ, Сукијску - грчки звану Стара Лавра. Скончао у дубокој старости и преселио се у славу Господа свога 28. септембра 350. године. Мошти његове почивају у првој његовој обитељи. Светом Харитону приписују састав чина пострижења монашког.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 11.10.2022. Зачало 11.
Од нечистих уста мојих прими молитву ову, о Пречиста, Чедна и Непорочна Дјево Богородице! Не оглуши се о речи моје, о Радости моја, но ме погледај и помилуј, Мајко Творца мога!
Господ разрива све сатанске узе, изгони беса и лишава га сваке власти над душом. Све док душа служи Господу, беси не могу њоме овладати...
Веровање у астрологију је пошаст људског друштва. Немилосрдна предодређеност убија сваку наду у будућност и вољу за животом. Астрологија искључује сваку веру у Промисао Божији. Човек пада под власт демона; стога астролошке прогнозе, по допуштењу Божијем, заиста почињу да се остварују у његовом животу. Верујући у хороскопе и избегавајући „неповољне дане“, човек допушта демонима да га, везаних очију, доведу до ивице понора – вечне смрти.
Помен чудесног виђења у храму и онемљења светог Захарије, оца Претечиног (Лк. 1, 11-20) празнује се на данашњи дан[10] по Јерусалимском Канонарију (стр. 112). Опширније о Св. Захарији видети под 5. септембром.
Натоварени на избушену лађу, па лађу отиснули морем; и тако потонули за своју веру у Господа Христа.
Мученици Христови, пострадаше заједно за љубав и веру, Христову. (Фортунијан је вероватно био клирик св. епископа Филимона).
Овај преподобни живљаше у Кападакији за царовања Никифора Фоке и Јована Цимискије. Од раног детињства посвећен Богу од стране својих родитеља, као други Самуило, он оде у манастир, звани Дубоки Поток, и сво подвижништво од преподобног Василија, игумана и ктитора ове обитељи. Пошто постаде савршен у врлинама, он због тога би поступно произведен за чтеца, ипођакона, ђакона и презвитера. Затим би унапређен и за игумана истог манастира. Он много уради за своју обитељ: прошири је, украси је и обогати је, подиже у њој три цркве: светом Архангелу Михаилу, светом Боговидцу пророку Илији и светим апостолима. Осим тога сагради око своје обитељи јаке и лепе бедеме.
О њему видети под данашњим датумом: Страдање св. мученика Калистрата и дружине.
Христова мученица Епихарија живљаше у Риму за царовања Диоклецијанова. Епарх Кесарије нареди да је узму и доведу к њему на суд. Због чврстог исповедања имена Христова њу обесише и стругаше, па је после тога четири војника оловним чекићима бише; али на њене молитве Анђео их порази. Након свих мучења, када је доведоше на место погубљења и она стаде на један камен, из камена потече обилна вода. Пошто јој мачем одсекоше главу, она предаде свету душу своју у руке Богу, од кога доби венац мучеништва.