О чудима у православном свету
Кад чујемо реч – чудо, у свести нам истог трена одјекне утисак о нечем несвакидашњем, невероватном, чак натприродном. Тако ту реч доживљава човек који све своје сазнање своди на објашњиво, опипљиво, логично. За човека који је свој живот привезао за Бога чудо не представља скоро никакву сензацију. За таквога чудо је само још један доказ да над нама бдије Неко испуњен љубављу и добротом и Који наше животе устројава ка савршеног Добру.
Свети преподобни Хермион
ЗАВОЛЕО целомудреност и чедност. Живео у пустињи са дивљим зверовима, трпећи хладноћу и жегу. Провео живот свој у уздржању и преставио се у Господу.
Свети Прокопије персијски
НАРУГАО се идолској заблуди и погазио наредбе тирана. Зато претрпео тешке муке, бичевање, пробадање копљем и на крају примио венац мучеништва.
Свети новомученик Георгије хиоски
Георгије Нови мученик Христов родио се на острву Хиосу. Отац му се звао Параскевас а мајка Ангела. Мајка му умре девет месеци после његовог рођења оставивши га сирочетом. Кад му је било осамнаест месеци отац му се поново ожени тако да га маћеха одгаји. Кад дете мало поодрасте родитељи га предадоше на дуборезачки занат код неког дуборесца Висезија...
Свети Инокентије Иркутски, чудотворац
Скончао 1731. године. Чудотворне мошти откривене му 1804. године.
Свети преподобни Никон „Покајаније”
Родом из Јерменије. Побуђен речима Господњим: „Свак ко остави оца или мајку, примиће стоструко и наследиће живот вјечни”. Никон остави заиста све ради Христа и оде у неки манастир, где се замонаши. Када се усаврши у свима добродетељима, он напусти манастир и пође да проповеда људима Јеванђеље. Непрестано је викао: „Покајте се!” због чега и би прозван „Покајаније”. Као проповедник обиђе сву Анатолију и Пелопонез. Сотвори чудеса молитвом у име Христово и мирно пређе ка Господу свом љубљеном. Скончао у Спарти 998. године.
Свети преподобни Стилијан
Пафлагонац; земљак и савременик светог Алимпија. Имао превелику љубав према Господу Исусу, и због те љубави предавао се великим подвизима. Свега се одрекао, само да би имао неподељену љубав према Господу своме. Пред смрт ангели се јаве да му узму душу, и лице му засија као сунце. Чудотворац велики пре и после смрти. Помаже нарочито болесној деци и бездетним родитељима.
Свети преподобни Јаков Отшелник
Из Сирије. Ученик светог Марона и савременик светог Симеона Столпника. Подвизавао се под отвореним небом; хранио се наквашеним сочивом. Чинио чудеса велика; чак и мртве васкрсавао именом Христовим. Цар Лав питао је њега за мишљење о Халкидонском сабору. Упокојио се мирно 457. године.
Свети преподобни Алимпије Столпник
Рођен у Адријанопољу, граду пафлагонијском и одмалена предан Богу на службу. Као ђакон служаше у цркви при епископу Теодору у томе граду. Но жељан усамљеничког живота, молитве и богомислија, Алимпије се удаљи на неко јелинско гробље ван града, од кога људи бежаху као од страшилишта због честих демонских привиђења. Ту он пободе крст, и сазида храм у част свете Ефимије, која му се беше јавила на сну. Покрај храма подиже столп висок, попе се на њ и проведе на њему у посту и молитви пуних педесет три године. Ни подсмех људи ни злоба демона не могаху га одатле удаљити нити у намери његовој поколебати. Нарочито од демона претрпе овај светитељ безбројне беде. Не само да га демони разним привиђењима устрашиваху, него га и камењем удараху, и не даваху му мира ни дању ни ноћу кроз дуго време. Но Алимпије мужествени ограђиваше себе од демонске силе крсним знамењем и именом Исусовим. Најзад га побеђени демони оставише и побегоше, а људи почеше поштовати и долазити му ради молитве, утехе, поуке и исцељења. Около његовог столпа подигоше се два манастира, с једне стране мушки а с друге женски. У женском манастиру живљаху и матер његова и сестра. Свети Алимпије руковођаше монахе и монахиње са свога столпа примером и речима и сијаше свима као сунце са небеса указујући пут ка спасењу. Толику благодат имаше овај угодник Божји, да га често обасјаваше небеска светлост, и над њим се уздизаше до небеса стуб од те светлости. Беше Алимпије диван и моћан чудотворац, како за живота тако и по смрти. Поживевши стотину година упокоји се 640. године у време цара Ираклија. Од његових светих моштију сачувана је глава у Кутломушком манастиру у Светој Гори.
Јеванђеље дана за 09.12.2025.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 09.12.2025. Зачало 86.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 8. Децембар
И он је дао једне апостоле, а једне пророке, а једне благовеснике, а једне пастире и учитеље (Еф. 4, 11). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Реч је мач
Мислите да људи причају бесмислице, а они казују о ономе шта је души на корист и о томе како да се чини добро…
Где смо нестали након чуда? (Прича о нашој незахвалности)
Свакоме је потребно чудо, али шта се дешава када оно дође? У Јевађељу које се данас чита, једна прича разоткрива тиху трагедију људске душе: сви примају дар, али само се један враћа Дародавцу. Тај заборав је опаснији од отворене побуне. Испитивање разлике између излечења и истинског спасења.
Корен страха
Губитак благодати је губитак контакта са вечношћу, а то ствара страх услед познања смртности…
Света мученица Василиса
ЖЕНА цара Максентија. Поверовала у Христа преко великомученице Екатерине. Мачем посечена.
-235x300.jpg)
Свети преподобни Петар Молчалник (исихаста, тиховатељ)
Свети отац наш Петар родио се у Понту од побожних родитеља, са којима проживе само седам година. Све остало време свога живота он проведе у философији = у подвижништву (= ασκησιν = испосништву), најпре у Галатији; затим отпутова у Палестину. Тамо он обиђе сва свештена и света места, у свакоме проводећи дуго време у молитвама...
Свети Климент, архиепископ охридски
Види његово житије под 27. јулом, када је дан његове блажене кончине. Он се негде још спомиње и 22. новембра. У неким рукописима (Кодекс 24, 378 Британског музеја) каже се да се овога дана (25. нов.) празнује његово рођење.