Ни маске, ни вакцине, неће спасити свет. Већ само покајање!
Годину дана пре појаве Коронавируса, 95-годишњој старици Кириаки из Птолемаиде у Грчкој, која због свог добротворног рада ужива огромно поштовање грчког свештенства и монаштва, указала се Пресвета Богородица. У време када је имала виђење, нигде у јавности није постојала тема у вези са маскама, вирусом и вакцинама. Чујте њено сведочење...
Срби некад и сад
“Срби некад и сад”, документарни филм Продукције Пријатељ Божији, бави се питањем духовног и моралног стања српског народа. Какви смо некада били, а какви смо данас и како да изађемо из кризе у којој се налазимо…
Манастир Веселиње и Гламочки новомученици
У загрљају високих планина, на путу од Ливна ка Мркоњић Граду, шири се росно Гламочко поље. У вријеме Римског царства на овом простору развијао се град Салвијум који се налазио на путу од Далмације ка Посавини, а био је једна од првих колијевки хришћанства, о чему свједоче и темељи базилике из шестог вијека. Недалеко од ових темеља саграђен је и Манастир Веселиње који чува сјећање на 806 српских гламочких новоученика и једну Хрватицу - учитељицу која је покушала спасити српску дјецу, а и сама је пронађена без душе на школском прагу.
Манастир Сасе (Сребреница)
Недуго након осамостаљења Српске Православне Цркве 1219. године, краљ Урош Први Немањић на подручју старог рударског насеља подиже задужбину - манастир Сасе. Ово је један од најстаријих српских манастира који ће заједно са својом Митрополијом сребреничком убрзо постати и колијевка православља у Босни. Иако Сребреница доживљава потпуни процват за вријеме деспота Стефана Лазаревића, отоманским освајањима Босне манастир бива прекривен земљом и заборавом. Проћи ће четири неславна вијека до новог пламена свијеће који пале сашки рудари 1858. године откопавањем темеља старог храма. Своје трагове на овом подручју оставило је и Римско царство.
Манастир Тврдош (Требиње)
Манастир Тврдош данас је познат по маслиновом уљу, меду, сиру из Манастира Дужи и вину које попуњава трпезе од Америке до Аустралије. Мање је познато да међу зидовима храма одише велико православно светилиште. Сачуване су честице Часног Крста Христовог распећа, честице моштију Свете Анастасије мајке Светога Саве, Светог Германа Аљаског, Светог Јоасафа Српског Немањића, као и рука Свете Јелене Анжујске мајке српских краљева Милутина и Драгутина Немањића. Духовни мир међу анђелима у молитви пронашле су и честице моштију јасеновачких новомученика, али и фреска Милице Ракић, дјевојчице страдале у НАТО бомбардовању. Свој небески пут над темељима старе цркве из четвртог вијека градио је, поред Цара Константина и светог краља Милутина, и Свети Василије Острошки, родом из села Мркоњићи у Поповом пољу.
Шта је стрес и који је хришћански одговор на њега?
Никада се у историји човечанства није толико говорио о једном стању побуђености човековог целокупног бића околностима живота као што је то данас. Та реч која је стекла универзално негативно значење и којом се покушава да означи све оно што нарушава човеково здравље у најопштијем смислу, јесте – стрес. Ми, Хришћани, рекли бисмо – искушење. Отуда, одговор на питање: шта је стрес и који је хришћански одговор на њега, у предавању протојереја-ставрофора др Милоша Весина, пароха јужночикашког.
Стара Црква са музејом (Сарајево)
Свети Сава донио је из свете земље у Србију руку свете Текле, ученице апостола Павла из првог вијека. Неколико вијекова касније, управо ову руку патријарх српски Арсеније Четврти дароваће Старој Цркви у знак захвалности сарајевским Србима за оданост. Међу зидовима најстарије очуване грађевине у Сарајеву чувају се мошти неколико светитеља, а међу њима и ковчег са дјететом кога је по предању зла маћеха бацила низ степенице. Светим моштима младенца поклањају се не само православци, него и вјерници других религија, како би се молили за плодност или здравље своје дјеце. Величанствено здање краси и богати музеј са преко 700 вриједних експоната - рукописане књиге старе по неколико вијекова, иконе и сликарски радови домаћих и страних умјетника, стари предмети и новац. Уз Стару Цркву везује се и прва српска основна школа у том граду из 1539. године.
Црква Светог Прокопија (Високо)
Да ли знате за, муком изграђену, цркву стару скоро два вијека уз коју је расла и српска основна школа? Знате ли за ризницу са преко 20 вриједних икона старих и по шест вијекова? А да ли можда знате да и ту светињу неко отима? Отима је заборав кидајући сваког дана нове фрагменте фресака светитеља и бацајући их на под, гдје су годинама у тишини расуте биле, а расуле су се јер се пред њима одавно нико Богу није молио. Храм светог Прокопија у Високом, заборављени коријен српске историје, остављен на милост вјетровима, оронуо је као запуштена кућа поред које данас једино бор уздише. Доласком Високопреосвећеног митрополита господина Хризостома и залагањем за обнову бројних храмова и манастира покренуте су и прве обнове у Високом, али преостаје још много унутрашњих радова.
Сила у малом – мува и паук
Никад не презирите створења Божија, ни она најмања, па били то и инсекти јер вам могу спасити живот.
Манастир Херцеговачка Грачаница (Требиње)
Ако Требиње има свој престо, онда је на том престолу саграђена Херцеговачка Грачаница поред које хор од 57 чемпреса сунцу пјева стихове Јована Дучића тјерајући га да пуним сјајем загрли град вина, културе и платана. Требиње, град који љепотом буди љубомору свакоме ко не живи у њему, родно је мјесто великог српског пјесника и дипломате - Јована Дучића.
Манастир Кнежина (Соколац)
Косовски бој уткан је у српску душу кроз вијекове и у њој мирише као уље у латицама цвијета. И баш као што би цвијет без свог препознатљивог мириса изгубио идентитет, тако би и српска душа изгубила идентитет и постала пуста и јадна без Косова и Метохије у себи. 600 година од одласка косовских јунака у бој и вјечну славу Манастир Кнежина је 13. августа 1989. године поносно обиљежио уз присуство више од сто хиљада вјерника са простора Сарајевско-романијске регије, Косова и Метохије, али и других дијелова бивше Југославије. Гости величанственог јубилеја били су и представници Римокатоличке цркве и Исламске заједнице.
Манастир Дужи (Требиње)
Стајати пред манастиром Дужи значи стајати пред светиоником који је први писменошћу обасјао Херцеговину, чудесним исцјељењима уливао наду српском народу у првим устанцима против Турака, топлином пружао уточиште и за руске монахе. Достојан чувања честице Часног крста Христовог распећа поново је обнављан након сваког паљења, уништавања и пљачкања од доба Турака до данашњег времена.
Ту где сте цркву срушили...
Као што „удар нађе искру у камену“ како Његош пева у "Горском вијенцу", тако и поетска реч нађе надахнуће и у страдању. Та искра поетског надахнућа заискрила је из српских Светиња Косова и Метохије, страдалих у самом освиту 21. века. Стихове песникиње Силвије Ромић које је казивала драмска уметница Даница Петровић, музиком су оплеменили Љиљана Поповић и група “Жива вода”.
Стари Брод - зелена гробница
Кањон Дрине дом је за више од 320 српских девојака које бежећи од мучења загрљене скочише у хладне дубине. Стари Брод и Милошевићи су места страдања више од шест хиљада Срба који у пролеће 1942. године нису успели да пређу набујалу Дрину и преласком у Србију спасу се од усташких јединица.На месту страдања старобродских мученика изграђени су спомен-музеј и капела, као и 27 скулптура где свака носи име и презиме српских предака и њихове трагичне судбине.
Чаша млека
Доброта коју смо учинили ближњем, доброта је коју смо учинили самоме Христу. А све добро учињено Њега ради, добро је које ћемо пожњети као плод свог живота. Јер, Христос нас учи: “Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте”. (Мт. 25/40)
Ћирилица - српски знак
После више од хиљаду година живота ћириличко писмо се налази на ивици опстанка, у потпуности надвладано једним другим, туђим писмом – латиничким. До нестанка је доведен један од најпрепознатљивијих знакова наше националне духовне вертикале, а са њом и темељна идентитетска вредност српског народа – Азбука. Нa њој ћириличко писмо темељи свој, како историјски, тако и модерни израз. О коренима из којих је изникла наша писменска и идентитетска урушеност, као и узроцима који су до ње довели, сведочи филм ''Ћирилица – српски знак''.
Вода од које се не жедни...
Сви ви који сте жедни, ходите к мени и пијте, поручује Господ наш Исус Христос. Жеђ за правдом и истинским вредностима пратила је човека кроз сву историју а не престаје ни данас. Ту жеђ коју су многи покушавали да утоле нудећи разне изворе, гаси само и једино вода жива Христове Истине и Правде.
Свети Мардарије – владика без адресе
''Свети Мардарије – владика без адресе'' је документарно-играни филм о првом српском епископу првоосноване епархије СПЦ у Америци и Канади; о свепраштајућој љубави човека који је трпео и подносио и онда када је био гоњен од својих. Његов мученички живот и његово нетрулежно тело живо су сведочанство људима о томе шта је најважније за спасење душе и задобијање вечног живота.
Свети Мардарије - владика без адресе / Saint Mardarije - bishop without address
This is a film about the life and suffering of the first Serbian bishop of America and Canada; about his love that endured everything and forgave, even when he was persecuted by his own... His life and non-corrupted body testify to all people what is most important for the salvation of the soul and to obtain everlasting life.
Вапај из Светог Града Јерусалима
И када се сви ми слијемо у једну молитву као у једну свећу, сви Православни, тада ће све замке важије, и сам ђаво, горети од наше молитве и неће ништа успети да учини. Ово је порука и позив монахиње Јефросиније из светог Града Јерусалима свим православним хришћанима поводом одлуке власти у Израелу да Храм Васкрсења Господњег буде затворен за верни народ у данима који претходе Васкрсу.