У животу помоћници, у болестима исцелитељи, у мукама и тугама утешитељи, то су свети и преподобни чудотворци тумански, Зосим и Јаков. Њихове целебне и чудотворне мошти, као живе иконе васкрслог Христа, привлаче себи хиљаде поклоника који свакодневно притичу манастиру Туману. Народ Божији ово парче Царства Небеског на земљи, с правом, назива још и Ђердапски Острог.
Mанастир светог Великомученика и целебника Пантелејмона у Лепчинцу, спада у древне светиње тзв. Врањске Свете Горе. Подигнут је у незнаним историјским дубинама у пределу у којем су обитавали и подвизавали се пустиножитељи. У наше време обновио га је блаженопочивши архимандрит Пајсије Танасијевић (бивши игуман манастира Хиландара на Светој Гори Атонској) који је у њему окупио братство. Ово свештено место је од давнина познато и као целебно место, место многобројних исцељења многоврсних болести и тегоба народних. С обзиром да је сама црква посвећена светом Великомученику Пантелејмону, чудотворном исцелитељу, кроз сву историју, али и данас, до јавности стижу посведневне информације о чудесним исцељењима која бивају у овој Светињи молитвеним дејством светог Пантелејмона.
Доњехерцеговачко село Пребиловци познато је као једно од најстрадалнијих у свету и, засигурно, најстрадалније у Европи у II светском рату. У њему је од 6. до 11. августа 1941. на најбруталније начине убијено више од 80 одсто становништва овог српског села, њих близу 850, скоро искључиво жена и деце. Злочине су починили њихове комшије, Хрвати и муслимани, служећи геноцидној политици НДХ према српском народу. У знак сећања на овај покољ недужног народа представљамо одломак из документарног филма ''Иродови синови'' објављеног 2016. године поводом канонизације светих Пребиловачких мученика и освећења новосаграђеног спомен-храма Васкрсења Христова у којем почивају њихове свете мошти.
Свети Нектарије егински био је велики подвижник и испосник, плодан богословски писац, ненадмашан пастир и духовник, чудотворац за живота и по смрти, а његов свети живот подсећа на ликове духовних горостаса из најславнијих времена хришћанске прошлости. Ипак, често је трпео неправедне прогоне, живео у сиромаштву, исмејаван и маргинализован. Ово је филм о његовом животу. Производња: Trisagion Films
Владико добри, Надо, Творче… Помози, окрепи, осветли душу. Под хитон прими слатки Оче, моју од греха болесну душу. Свемудри Царе слабости ми схвати и због њих све тежа сагресења.. Не презри молење макар и касно, пројави Себе кроз мене црва и дај да слеп видим Те јасно. (Молитву Господу чита глумац Горан Султановић)
Са благословом јереја Јована Рајака, снимљен је спот за песму “Химна Светој Великомученици Марини” као дар Храму Свете Великомученице Марине - Огњене Марије у Сремској Каменици - Парагову.
Господ чује све наше молитве и Њему је све познато, али ништа Он не прима тако радо као молитву грешника који се каје. Послушајте Молитву покајника светог Симеона Новог Богослова. Наратор: Новак Билбија
Многи од нас, тек на самој граници живота и смрти, схватају његову истинску вредност. Суочени лицем у лице са смрћу, тек тада увиђамо да је живот био драгоцени дар, непроцењив поклон који нисмо умели довољно да ценимо. Ово је прича из дугогодишњег искуства и праксе оца Милоша Весина о невероватном путовању једног парохијана од греха ка покајању, трансформацији његове личности, која је на његовом самртном одру, потпуно преобразила његову душу.
Клетву, као и сваки други грех, могуће је скинути само покајањем. То је још и свети Јован Крститељ рекао на Јордану и то не баш благим тоном: „Покајте се породи аспидини"!
На обали ријеке Сане, што пресијеца плодне приједорске равнице, исписана је историја једног манастира и једног народа. Ту су хладни вјетрови немилосрдно насртали на пламен свијеће у намјери да је једном заувијек угасе. Али, и кад би се учинило да тиња и да се њен пламен смањује, она би изнова засијала и освијетлила манастир Клисину и пут српском православном народу. Цркву брвнару су 1942. године опљачкале и запалиле муслиманске усташе. Али, мјештани села Ништавци, и поред великих страдања српског народа, нису заборавили на звоно са великим пожртвовањем купљено 1926. године у Београду. Са згаришта, воловским запрегама, одвозе га и потапају у ријеку Сану. Тако ће оно бити сачувано све до краја рата.
Ава Јустин се сматра једним од највећих плодова српске лозе, раме уз раме са Светим Савом и Светим Николајем. Његове громогласне и потресне беседе као и да данас одјекују међу Србима у овим смутним временима. Архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор београдског универзитета, велики противник свејереси екуменизма, човек који се служио са 11 речника и говорио 4 страна језика, великан српског рода који је пролио потоке суза за свој неверни народ, о како нам је данас потребан. Филм, у продукцији манастира Ћелије код Ваљева, режирао је ђакон Ненад Илић.
Радња филма заснована је на драматичној животној причи великог светитеља и хирурга Војно-Јасењецког Валентина Феликсовича, познатијег као Свети Лука (Kримски), кога РПЦ прославља 11. јуна. Преживео је 1. и 2. светски рат, безбожно време Хрушчовљевог периода, нехумане Стаљинове репресије, страшне године револуције, страхоте бољшевичког терора совјетске власти. Међутим, у сваком тренутку, упркос страшним искушењима, трагичним догађајима његовог личног живота, он је остао прави хришћанин, жртвујући свој живот Богу и ближњем. Некоме је помогао својим рукама, неком вером, али свети Лука није могао да помогне жени коју је волео више од свега на свету...
Пријатељ - велика реч, многи је атрибути красе: "прави пријатељ", "искрени пријатељ", "пожртвовани пријатељ"... Постоји, неђутим, и "сурови пријатељ", о њему беседи архимандрит Стефан.
Тужно је констатовати да је након више од хиљаду година, Ћирилица код Срба на ивици опстанка. Потпуно доминира једно друго, за нас страно писмо - латиница. Ћирилица је, као знак нашег националног и духовног идентитета, доведена до изумирања. Филм „Ћирилица - српски знак“ открива корене и узроке који су довели до тога.
Сећања на старца Гаврила (Ургебадзеу) је филм са благословом Његове Светости Патријарха целе Грузије Илије II, рађен две године, сниман у четири земље и многим градовима. Занимљиве су речи аутора филма: "Током рада на филму било је много искушења, али су сва отклоњена на необичан начин, молитвама старца Гаврила. Радећи на филму, видели смо из сопственог искуства како старац Гаврило уме да воли и како нас учи љубави која је прожимала цео његов многострадални живот."
У срцу Црне Горе, где се небо спаја са каменом, стоји манастир Острог, дом Светог Василија Острошког. Тамо, где се вера и нада преплићу, одигравају се чуда која и данас немају објашњење и где Свети Василије пружа руку онима који пате. Његова милосрдна снага пробија границе могућег, враћајући здравље и наду онима који су је изгубили. Ово је истинита прича о две душе, које је Свети Василије осветлио светлошћу исцељења, и која открива снагу вере, надмашујући границе немогућег у додиру са Небеским. (Одломци из филма "Јастуче Светог Нектарија")
Господ нам, кроз људе покрај нас, колико год да их не примећујемо, доказује истинитост оне старе пословице: "људи су слова Божије азбуке". Нека би нам васкрскли Христос подарио снаге да у сваком човеку препознамо то слово, ту ходајућу "библиотеку", као што смо и ми сами, да би смо заиста својим животом сведочили да у почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч - протојереј-ставрофор др Милош Весин.
Христос вакрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и мртвима у гробовима живот дарова.
по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
Време поста је увек време преиспитивања и сусрета са собом, време унутрашње смотре хришћанина који трага и дијагностикује. Али, време поста је и време лечења, време труда и напора да се болест сузбије или уништи. ''Пост - молитва - покајање'' представља неисцрпну тему о којој је на предавању у Удружењу Свети Сава у Новом Саду говорио архимандрит Стефан Вучковић, игуман манастира Велика Ремета.