Радња филма заснована је на драматичној животној причи великог светитеља и хирурга Војно-Јасењецког Валентина Феликсовича, познатијег као Свети Лука (Kримски), кога РПЦ прославља 11. јуна. Преживео је 1. и 2. светски рат, безбожно време Хрушчовљевог периода, нехумане Стаљинове репресије, страшне године револуције, страхоте бољшевичког терора совјетске власти. Међутим, у сваком тренутку, упркос страшним искушењима, трагичним догађајима његовог личног живота, он је остао прави хришћанин, жртвујући свој живот Богу и ближњем. Некоме је помогао својим рукама, неком вером, али свети Лука није могао да помогне жени коју је волео више од свега на свету...
Пријатељ - велика реч, многи је атрибути красе: "прави пријатељ", "искрени пријатељ", "пожртвовани пријатељ"... Постоји, неђутим, и "сурови пријатељ", о њему беседи архимандрит Стефан.
Тужно је констатовати да је након више од хиљаду година, Ћирилица код Срба на ивици опстанка. Потпуно доминира једно друго, за нас страно писмо - латиница. Ћирилица је, као знак нашег националног и духовног идентитета, доведена до изумирања. Филм „Ћирилица - српски знак“ открива корене и узроке који су довели до тога.
Сећања на старца Гаврила (Ургебадзеу) је филм са благословом Његове Светости Патријарха целе Грузије Илије II, рађен две године, сниман у четири земље и многим градовима. Занимљиве су речи аутора филма: "Током рада на филму било је много искушења, али су сва отклоњена на необичан начин, молитвама старца Гаврила. Радећи на филму, видели смо из сопственог искуства како старац Гаврило уме да воли и како нас учи љубави која је прожимала цео његов многострадални живот."
У срцу Црне Горе, где се небо спаја са каменом, стоји манастир Острог, дом Светог Василија Острошког. Тамо, где се вера и нада преплићу, одигравају се чуда која и данас немају објашњење и где Свети Василије пружа руку онима који пате. Његова милосрдна снага пробија границе могућег, враћајући здравље и наду онима који су је изгубили. Ово је истинита прича о две душе, које је Свети Василије осветлио светлошћу исцељења, и која открива снагу вере, надмашујући границе немогућег у додиру са Небеским. (Одломци из филма "Јастуче Светог Нектарија")
Господ нам, кроз људе покрај нас, колико год да их не примећујемо, доказује истинитост оне старе пословице: "људи су слова Божије азбуке". Нека би нам васкрскли Христос подарио снаге да у сваком човеку препознамо то слово, ту ходајућу "библиотеку", као што смо и ми сами, да би смо заиста својим животом сведочили да у почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч - протојереј-ставрофор др Милош Весин.
Христос вакрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и мртвима у гробовима живот дарова.
по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
Време поста је увек време преиспитивања и сусрета са собом, време унутрашње смотре хришћанина који трага и дијагностикује. Али, време поста је и време лечења, време труда и напора да се болест сузбије или уништи. ''Пост - молитва - покајање'' представља неисцрпну тему о којој је на предавању у Удружењу Свети Сава у Новом Саду говорио архимандрит Стефан Вучковић, игуман манастира Велика Ремета.
Бог има неизмерни број начина да одговори на молитве. Можда кроз странца са знањем како да реши твој проблем, а можда и отвори пут тамо где га није било. Кад све изгледа мрачно и безнадежно, догоди се да Бог пошаље изненађење - чудо, лек, или једноставно, прилику да се постане бољи човек...
Стари Брод и Милошевићи су места страдања више од шест хиљада Срба, који у пролеће 1942. године нису успели да пређу у Србију преко набујале Дрине и пронађу спас од муслиманских и хрватских усташа. Тако је кањон Дрине постао дом за више од 320 српских девојака које, бежећи од мучења, загрљене скочише у хладне дубине. 22. марта 1942. године, у најмасовнијем покољу на православни празник Младенци, крвави таласи однели су и бебе збачене са бајонета које нису стигле ни прво "мама" да изговоре.
Блаженa Ксенијa Петроградскa прибројана je лику светих 6. фебруара 1988. године. За живота својим молитвама чинила је чудеса, али и данас је за многе света Ксенија помоћница и брза заступница у ситуацијама када је помоћ потребна. Ово је молитва посвећена њој. Наратор: Маријана Ђерић.
Зашто је све више стреса присутно у друштву? Због чега се недостатак вере надомешћује антидепресивима, лајфкоучима и осталим инстант решењима? Одакле исијава негативност на друштвеним мрежама, у медијима? Колико робујемо флоскулама слободе и фразама о љубави, без делатности? Шта је смисао данас када је све обесмишљено? Где је Христос у савременом свету и зашто су породица и друштво све више у кризи? - одговара протојереј-ставрофор др Милош Весин
Спонтани побачај је тешка и болна тема. Преживљавање спонтаног побачаја има своју психолошку страну али и духовну. У психолошком смислу потребно је одтуговати болан губитак, не покушавати га умањивати (правити се да то није „прави“ губитак говорећи себи да је у питању нерођено дете) нити додавати на већ постојећу и природну патњу још и окривљавање себе због тога, затварати се у себе и развијати једно мрачно и тегобно стање душе.
О свештена главо, славни чудотворче, светитељу Христов Саво, првопрестониче српске земље, хранитељу и просветитељу.
Свети наш отац Сава је, свакако, тежишна личност наше освештане духовне и културне историје, али ништа мање крајеугаони камен наше државотворности.
„Уста говоре од сувишка срца", вели Господ. Тај сувишак није ништа друго до претрпаност свакојаком злобом, која извире као из каквог извора отрованог, па зато наш народ и каже за некога да има срце отровано, душу прљаву...
Ево дана када се силом и дејством Духа Светога, од Деве, Пресвете Богородице, роди Спаситељ света! Ево дана, када нас витлејемски догађај подсећа да за срећу није потребно много, тек - дар живота и љубав ближњег. Зато и овом видео честитком упућујемо позив - вратимо Божићу изгубљени смисао.
Неколико православних монахиња и монаха својом вољом напустило је цивилизацију и одселило се у удаљене сибирске планине. Они немају телефоне, немају везе са целим светом. Ако се разболе могу да умру... У близини њихове колибе већ се налази неколико гробова оних монаха који су преминули ових година...Живот је овде тежак! Хладноћа зими, а лето кратко, пуно комараца и крпеља. Одрекли су се свега, живе једноставно и понизно молећи се за цео свет.
Како живети у духу Химне љубави светог Апостола Павла, да ли је љубав само једно од осећања или нешто више; која је разлика између заљубљености и љубави; о љубави као жртви; љубав у нашој свакодневици, теме су које објашњава протојереј ставрофор др Милош Весин на свом предавању „Љубав је ипак од свега јача“.